Advokati uteruju devizne penzije

Za nekoliko stotina evra, advokati za njih prikupljaju neophodne papire, pokreću postupak, prebacuju dokumenta u domovinu penzionera i, na kraju, omogućavaju im da se leče u domovini o trošku RFZO i koriste usluge naših banaka.

U Srbiji živi više od 200.000 deviznih penzionera koji su radni vek proveli u nekoj od 30 zemalja sa kojima imamo sklopljene međunarodne ugovore o socijalnom osiguranju. Najveći broj penzija svakog meseca stiže na adrese naših ljudi iz Nemačke - 35.500, zatim sledi Hrvatska sa gotovo 33.000, dok se iz Austrije uplaćuje 23.500. Tu su i Bosna i Hercegovina, Švajcarska, Francuska, Švedska, Amerika, ali i Panama, Kvebek i Australija.

Često, međutim, do ostvarivanja tog prava, u zavisnosti od zemlje u kojoj je penzioner radio, prođe od nekoliko meseci do godinu dana, pa i duže.

- Prema našem iskustvu, najkraće se čeka dokumentacija iz Nemačke, zatim iz Austrije, dok se iz Francuske, a naročito iz Italije, čeka i više od godinu dana - kaže Milutin Kokotović, vlasnik jedne od agencija.

- Tokom vanrednog stanja bio je uobičajen broj zahteva, jer se s najvećim brojem klijenata i ne sretnem, pa zabrana kretanja nije ometala rad. Veći broj budućih penzionera koji nam se obraćaju je već podneo zahtev, i uglavnom nas angažuju za prikupljanje podataka, pribavljanje domaćih i inostranih formulara, zahteva, izvoda, dokaza o stažu...

Kako naš sagovornik navodi, sa zemljama sa kojima Srbija ima međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju predviđeni su formulari koje fondovi dveju zemalja međusobno razmene. Agencije tada pružaju usluge njihovog prevoda. Često ovaj posao biva gotovo detektivski, kada treba dokazati da je klijent proveo godine radeći, iako za to nema dokumentaciju.

- Najveći problem je kod penzionera koji su sedamdesetih godina radili u Nemačkoj, kada nije rađena revnosna dokumentacija - kaže Kokotović. - Izuzetno je teško dokazati postojanje takvog staža, pa često te godine rada budu "pojedene". Dešava se i da radimo žalbe, kada klijent nije zadovoljan visinom penzije, stažom...

Foto I. Marinković

Ljubiša S. (79), koji je proveo čitav vek radeći u Austriji, prijavljen je u toj zemlji i koristi austrijsko zdravstveno osiguranje, a već godinama živi u porodičnoj kući u selu kod Negotina. Pre proglašenja vanrednog stanja, pao je niz stepenice ispred svoje kuće i polomio kuk. Problem je što nije imao domaće zdravstveno osiguranje, jer nije preneo na vreme dokumentaciju.

- Samo jedan bolnički dan u bolnici bi me koštao 10.000 dinara, a da ne nabrajam koliko novca je otišlo na preglede, snimanja i ostalo, jer na vreme nisam pribavio dokumenta - kaže Ljubiša. - Zato sam angažovao agenciju, koja je uradila prenos dokumentacije i obezbedila mi da se lečim o trošku našeg fonda.

Kako advokat Kokotović kaže, ovaj slučaj nije usamljen i predstavlja jedan od većih problema. Devizni penzioneri koji godine provode u domovini zaborave da mogu da se razbole, povrede, i da, bez odgovarajuće dokumentacije, za lečenje u Srbiji moraju dobro da odreše kesu.

VRAĆAJU STAN I NAMEŠTAJ

NA spisku najneobičnijih poslova za koje inostrani penzioneri angažuju advokate iz agencija je vraćanje stanova u zakupu, predaja ključeva vlasnicima, a često i spasavanje ličnih stvari. Iznošenje stvari na deponiju košta najmanje nekoliko stotina evra, a da na deponiji ne bi završile fotografije i druge drage uspomene, uključuju se advokati.