Gotovo je nemoguće naći lek za koronu, onaj ko napravi vakcinu, dobro će zaraditi, biće skuplja od energenata: Šef laboratorije u vreme epidemije velikih boginja

Pred stručnjacima je veliki posao kako da se izbore sa Kovidom 19, a sama vakcina će biti skuplja i od energenata. Više me plaši ova situacija od one u vreme variola vere, upozorava za Sputnjik virusolog dr Ana Gligić, šef laboratorije u vreme epidemije velikih boginja 1972. godine u Beogradu.

Doktorka naglašava da je njena laboratorija 1972. bila spremna da postavi dijagnozu u svakom momentu, što znači da je postojala uhodana metodologija od A do Š da sa sigurnošću može da se dijagnostifikuje variola u vrlo kratkom vremenskom periodu.

O Kovidu 19 se manje zna nego o varioli veri

Ovaj eminentni stručnjak kaže da su u vreme variole ona i njeni saradnici tačno znali sve osobine virusa, a da danas to nije tako:


Gotovo je nemoguće naći lek

Jako je teško ocenjuje ona, da se nađe lek protiv virusa, gotovo nemoguće.

„Ako je lek otrov za intercelularni parazit, teško je naći takav koji će samo selektivno ubiti virus, a ne i samu ćeliju. Ali, ljudi su na žalost primorani da probaju sve. Tako se na kraju i dolazi do nekih rezultata“, objašnjava naša sagovornica.

Najbitnije je, po njenom mišljenju, da saznamo iz kojih rezervoara iz prirode dolazi virus, jer će se, u suprotnom, pojavljivati i u nekoj novoj formi. To je povezano i sa pitanjem da li će se virus vratiti u organizam koji ga je već preležao.

„Slepi miševi su, za sada, okrivljeni da su domaćini virusa korona, ali naučnici smatraju da je potreban intermedijalni prenosilac da pređe na čoveka, jer slepi miševi ne dolaze često u kontakt sa čovekom. U svetu ih ima 1.400 vrsta, to su jedini sisari koji lete i korisni su više nego što možemo da zamislimo. Oprašuju biljke, raznose seme, a u toku noći pojedu na milijarde komaraca. Oni su najbolji pesticidi u borbi protiv komaraca i zato su slepi miševi pod zaštitom države. Predstavljaju kontrolu za razvoj drugih insekata koji su prenosioci još težih bolesti nego što je korona, recimo denge virusa, papčijeve i groznice Zapadnog Nila,” objašnjava dr Gligić.

Da li su koronu neki preležali u decembru?

Ana Gligić kaže da joj se svakodnevno javlja veliki broj poznanika koji smatraju da su ovaj virus imali još u decembru prošle ili u januaru ove godine. Ona naglašava da tako nešto može da se potvrdi samo serološkim testom.

„Ovaj virus je prvi put izolovan 1965. i obično smo mi te male prehlade nazivali „koven kold,“ ali niko nije raščlanjivao koliko se tu virusa udružilo. Sada je neophodno ispitati njegove biološke i antigene osobine. Situacija je teška zato što postoji mnogo nepoznanica. Da smo pristupili ispitivanju SARS-a kad je taj virus bio sa letalitetom 6 procenata 2003. godine, možda bismo zaštitili stanovništvo da ne dođe do ove sad pandemije, ali su svi mislili da će to proći. U nekim svetskim laboratorijama ovi virusi su se i proučavali da ga naučnici upoznaju. Za sada čekamo Svetsku zdravstvenu organizaciju da ovaj virus proglasi i zvanično kao SARS 2“, dodaje naša sagovornica.