Milijarde nas dele od čistog vazduha: Sledeće nedelje počinje primena novih mera, neke su REVOLUCIONARNE za naše prostore

RADNO telo Vlade, koje će pokušati da donese konkretna rešenja kako bi se smanjilo aero-zgađenje u zemlji, biće formirano danas, a prvi sastanak očekuje se već u ponedeljak. Sledeće nedelje izaći ćemo sa konkretnim stvarima koje će biti urađene - kratkoročnim i dugoročnim.

Ovo je za "Novosti" potvrdio ministar životne sredine Goran Trivan. On je dodao da će članovi komisije biti gotovo svi oni koji su učestvovali i na vanrednom sastanku u sredu sa premijerkom Anom Brnabić.

- Kratkoročne mere ne mogu da reše pitanje industrije, koja je i najveći zagađivač, iako je samo EPS poslednjih godina uložio 500 miliona evra u ekologiju - naglasio je Trivan. - Teško je, međutim, precizno reći koliko je potrebno novca da se sanira zagađenje. Zagađivači su i gradske toplane, individualna ložišta i saobraćaj. Postoje procene, ali ne i precizni podaci u kom procentu ko zagađuje.

Da bi izašla na kraj sa enormnim zagađenjem, Vlada je najavila opsežne mere, od kojih su neke revolucionarne za naše prilike, poput subvencija za kupovinu električnih automobila ili zamene nekih energenata biomasom. Tu su i ubrzana gasifikacija, usmeravanje na pelet umesto uglja i lož-ulja, rigorozna tehnička kontrola vozila, zamena filtera na termoelektranama, pojačano pošumljavanje... Resorno ministarstvo insistira i na zabrani uvoza automobila "evro 3" i gašenju individualnih kotlarnica. Ne postoji precizna računica, ali se procenjuje da su za čistiji vazduh potrebne milijarde dinara.

U najnovijem izveštaju Ministarstva o stanju životne sredine za 2018. godinu navodi se da su glavni aero-zagađivači suspendovane čestice (prašina, dim, smog), koje učestvuju u zagađenju čak 77 odsto, kao i oksid-sumpor i oksid-azot. Oni potiču iz termoenergetskih postrojenja, saobraćaja, prehrambene, hemijske i mineralne industrije.

Udeo emisije PM10 najveći je kod toplana snage manje od 50 MW i individualnog grejanja (oko 56,3 odsto), dok je procenat zagađenja iz industrije 13,4 odsto. Dnevna granična vrednost je 50 nanograma po metru kubnom, a prekoračenja su zabeležena na svim mernim stanicama u Srbiji. Situacija je posebno kritična zimi. Zakon dozvoljava tokom godine 35 dana prekoračenja, dok u više gradova ono premašuje 100 dana godišnje!

Alarmantan je i podatak o povećanju azot-dioksida iznad dnevne granične vrednosti 2018, u Beogradu, čak 19 dana, i Užicu - 11. Ovaj gas je toliko opasan da nije dozvoljeno prekoračenje ni jedan jedini dan.

Što se tiče teških metala, koji su mahom rezultat sagorevanja goriva, pad koncentracije u vazduhu se beleži u prvoj polovini devedesetih, ali posle toga sledi opet rast.

U toku 2018. na nivou cele države za zaštitu životne sredine izdvojeno je oko 0,3 odsto BDP. Kao jedan od ekonomskih instrumenata zaštite apostrofiraju se naknade koje plaćaju potencijalni zagađivači, a koje su u 2018. iznosile oko 14 milijardi dinara. Od toga, naknade od emisija sumpor-dioksida, azot-dioksida, praškastih materija i odloženog otpada iznosile su oko šest milijardi dinara.

SAMO NANO-MASKE ŠTITE

GOTOVO sve maske nestale su sa rafova apoteka od kad je povećano aerozagađenje, a građani su počeli da ih kupuju i u farbarama. Mnogi će se zato razočarati kada čuju da kod opasnih PM2.5 čestica pomažu samo nano-maske, kaže pulmolog Tatjana Radosavljević:

- Maske izrađene pomoću nanotehnologije, od papira ili platna, mogu da zaustave ne samo toksične čestice iz vazduha, već i viruse. Problem je što ih trenutno nema na našem tržištu, pa ih većina nabavlja preko interneta. Ova vrsta kupovine nosi rizik, jer se nikada ne zna kakav je kvalitet.

PM2.5 čestice su veoma sitne, prodiru direktno u pluća i mogu da ih oštete, a zatim odlaze dalje u krvotok. Zato hirurške maske i šalovi, po rečima dr Radosavljević, ne pružaju nikakvu zaštitu. Isto važi i za maske namenjene molerima i farbarima.I. K.

EVROPSKA ENERGETSKA ZAJEDNICA POKRENULA POSTUPAK PROTIV SRBIJE

SEKRETARIJAT Evropske energetske zajednice je u sredu pokrenuo postupak protiv Srbije za rešavanje spora zbog nepotpune primene Direktive EU o velikim ložištima kojom se smanjuje emitovanje zagađujućih materija i neusvajanja Nacionalnog plana za smanjenje emisija (NERP). U uvodnom pismu upućenom našoj zemlji ističe se da je Sekretarijat odobrio nacrt NERP koji mu je Srbija dostavila još 2016. godine i da je poslednjih godina pozivao nadležne u našoj zemlji na njegovo usvajanje. Ukazuje se da je od 16 velikih postrojenja, devet obuhvaćeno procedurom za rešavanje spora. Za svako ložište, kako se navodi, mora da bude primenjeno jedno od dva moguća rešenja - poštovanje graničnih vredosti emisija četiri vrste zagađujućih materija, koje propisuje Direktiva, ili primena NERP.

U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu za "Novosti" da poštuju sve što je propisano Nacionalnim planom za smanjenje emisija:

- Odgovorno tvrdimo da EPS i ostale energetske kompanije apsolutno postupaju u skladu sa merama koje su predviđene NERP i da sprovode projekte iz tog plana. NERP je usaglašen između Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva zaštite životne sredine i svih kompanija koje posluju u energetskom sektoru Srbije.

Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu naglašava da je, na osnovu podataka Agencije za zaštitu životne sredine, utvđeno da nisu poštovane vrednosti emitovanja zagađujućih materija koje je Srbija predvidela NERP.

- Najveći problem je sa sumpor-dioksidom čija je emisija iz termoelektrana šest puta veća od onih navedenih u NERP - kaže za naš list Popović. - Maksimalna dozvoljena vrednost za 2018. godinu je bila 51.800 tona, a emitovano je 336.000 tona. E. B. T.