ĐACI uvek prepoznaju posvećenost i iskrenost svog učitelja, i to znaju da cene. Između mene i mojih studenata nema tajni i nema nadmudrivanja. Tu smo na zajedničkom poslu, ja da im pomognem, a oni da nauče. Da nauče za sebe, ne za ocenu i ne za ispit, i što pre shvate da im je to učenje najznačajnija investicija u životu - to je naš zajednički uspeh izvesniji. Pristupamo, sa puno entuzijazma, svakoj lekciji uz stalno podsećanje da je "sada pravi trenutak" za učenje. Neke se stvari ne mogu nadoknaditi posle dvadeset pete.

Ovo nam govori prof. dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za čija se predavanja traži "stolica više". Profesor Boričić predaje matematiku, a na pitanje da li smo mi nacija talentovana za matematiku, s obzirom na vrhunske rezultate naše dece, kaže:

- Talenat, da! Ali, zamislite sada kakvi bi to bili uspesi kada bismo kao društvo bili u mogućnosti da obuhvatimo još širi krug stanovništva kvalitetnim obrazovanjem. Zamislite samo koliko je talenata propalo zato što ih roditelji ili školski sistem nisu ni prepoznali kao takve!? S druge strane, rezultati PISA testova pokazuju kako smo, i pored tih sjajnih pojedinaca, u proseku zaostali. Proces tih promena treba da započne znatnim ulaganjem države u obrazovanje i da to traje u kontinuitetu najmanje dvadeset godina kako bi prvi rezultati bili vidljivi. Plate nastavnog kadra bi trebalo da budu u obrnutoj proporciji sa nivoom obrazovanja, jer glavni posao ipak treba da urade učitelji u nižim razredima osnovne škole.

* Problem je samo kako te mlade talentovane matematičare zadržati u zemlji. Imate li vi recept?

- Recept je jednostavan. Kada poslodavci, a među njima i država kao važan poslodavac, prestanu sa favorizovanjem nekvalitetnog kadra, osetno će se usporiti odlazak mladih. Štetu koja je napravljena ne možemo popraviti retroaktivno. Mnogo je veći problem što u budućnosti nećemo biti u mogućnosti da ostvarimo relevantan privredni rast bez kvalitetnog kadra, tj. bez kadra koji ima diplome iza kojih stoje stvarne kompetencije i znanje. Ta šteta bi se mogla i procenjivati, ali je ona, zbog te vremenske dimenzije i gubljenja perspektive, praktično neizmerna.

* Prošla godina pokazala je da na fakultetima ima više mesta nego što ima studenata. Kako se izboriti sa ovim problemom?

- Prošle školske godine je pristigla na upis "demografski najsiromašnija generacija", ali bez obzira na to, trend opadanja broja kandidata zainteresovanih za kvalitetno visoko obrazovanje je zabrinjavajući. Dužni smo da ponudimo visok kvalitet modernog obrazovanja, da budemo spremni da se prilagođavamo postojećem trenutku, ali i da ne pravimo kompromise koji bi ugrozili kvalitet. Bez ozbiljnog učenja od strane studenata i visokih zahteva sa naše strane, nema dobrog i kvalitetnog znanja. Ovo bi bila poruka pre roditeljima nego đacima, jer živimo u vremenu nejasno definisanih osnovnih vrednosti. Glavne pripreme za profesionalnu karijeru se odvijaju između desete i dvadeset pete godine života. Svaki izbor linije manjeg otpora u tom periodu je kontraproduktivan i mnogo košta kasnije, i to moraju imati u vidu i đaci i roditelji.

PROČITAJTE JOŠ: U 65 škola programi za obrazovanje odraslih

* Mnogo dece bira liniju manjeg otpora i upisuje privatne fakultete na kojima se do diplome stiže brzo i lako... Da li privatni univerziteti ugrožavaju državne?

- Pre bih rekao da je naše društvo ugroženo, a ne kvalitetne visokoškolske ustanove. Društvo je suočeno sa inflacijom bezvrednih diploma, što je praćeno brojnim neupotrebljivim kadrom koji se sada meri desetinama hiljada "eksperata" bez znanja. Čast izuzecima, ali ti izuzeci ovde nisu ni vredni pomena.

* Šta najviše zamerate privatnom školstvu?

- Ne bih pravio diskriminaciju po osnovu vlasništva obrazovnih institucija, jer stvari u svetu ne stoje tako. Kod nas je, međutim, od samog početka, privatna inicijativa u oblasti obrazovanja dugoročno kompromitovana. Mislim da kao društvo nismo bili spremni, a to nećemo biti još dugo, za otvaranje prostora privatnim inicijativama u obrazovanju. Kod nas su trenutno svi jednaki pred zakonom, pa uz partijsko zapošljavanje, koje odavno cveta, imamo i taj paradoks da se kandidati sa privatnih više zapošljavaju u državnom, a kandidati sa državnih fakulteta se više zapošljavaju u privatnom sektoru.

DOBRIM STUDENTIMA ODMAH SE PONUDI POSAO

Ekonomski fakultet uveo je programe Londonske škole ekonomije. Da li se već neke firme interesuju za ove studente?

- Imamo dva takva programa, jedan iz oblasti ekonomije i finansija, a drugi iz oblasti biznisa i menadžmenta. Interesovanje je u porastu jer se radi o prestižnim programima. Većina studenata sa tih partnerskih programa na završnim godinama ima primamljive ponude za posao, neki već i rade, i rade ovde, u Srbiji, što nas sve posebno raduje, jer je bilo sumnjičenja kako tu školujemo studente za inostranstvo.

Takođe, imamo i "Prvi i pravi posao", program zapošljavanja tek svršenih studenata koji je Ekonomski fakultet prvi uveo na Beogradskom univerzitetu, a kojim se studentima koji fakultet završe u roku i sa prosekom preko 8,5 obezbeđuje prva ponuda za posao u struci u roku od 3 meseca nakon diplomiranja.