AGENCIJSKA vest koja je stigla, nekoliko dana pre Božića, da je Sergej Baburin, predsednik partije Ruski opštenarodni savez, apelovao na zvaničnu Moskvu da zahteva od Podgorice povratak desnice Svetog Jovana Krstitelja i čestice Krsta Gospodnjeg, koje se nalaze u Cetinjskom manastiru, nagovestila je da će sporni crnogorski Zakon o slobodi veroispovesti, pored spora sa Srpskom pravoslavnom crkvom i na relaciji Beograd-Podgorica, doneti i šire međunarodne posledice.

Imajući na umu da primenom ovog pravnog akta SPC može zvanično ostati bez imovine, bivši potpredsednik ruske Dume je poručio: "Ako je njihovo posedovanje od strane Srpske pravoslavne crkve i moglo da se smatra bratskim činom, onda će njihova plenidba od sadašnje rusofobske vlade biti vrhunac bezakonja i greha!" I podsetio na privremenu evakuaciju ovih relikvija 1918. iz Petrograda.

Doduše, Sergej Baburin je ovom prilikom propustio da spomene da se podno Lovćena, pored ruke Svetog Jovana i čestice Krsta Gospodnjeg, nalazi i čudotvorna ikona Bogorodice Filermose.

Ova reakcija sama po sebi otvara pitanje ko ima pravo da raspolaže sa ove tri hrišćanske svetinje. Zato nije zgoreg da podsetimo šta se sa njima događalo na njihovom putu dugom četrnaest vekova, i zašto su se i kad su se pojavile na Cetinju, u svetlu nekih novih činjenica malo poznatih široj javnosti.

ZAMRŠENI su bili istorijski putevi kojima je ova svetinja putovala kroz vekove od Jordana do Carigrada, Malte, Rodosa, Peterburga, Sremskih Karlovaca, Beograda, Ostroga, pa do Cetinja.

Ruku koja je nekada u Jordanu krstila i samog Isusa Hrista, prvi hrišćani su poštovali kao veliku svetinju. Veliki apostol i jevanđelist Luka, obilazeći sa Hristovom propovedi razne gradove i naselja, zatekao se u samarićanskom gradu Sevastiju, gde je bilo sahranjeno obezglavljeno telo Svetog Jovana Preteče.

Put ga je dalje vodio u Antiohiju i izrazio je želju da ponese i mošti velikog proroka, ali Sevastijci nisu hteli da se rastanu sa ovim dragocenim blagom. Svetom Luki su, odvojivši je od moštiju, ipak dali naročito poštovanu desnu ruku i deliće krsta na kome je razapet Isus. Od tada, vekovima je skrivana i čuvana - prvo je iz Jerusalima doneta u Carigrad, a zatim su je malteški vitezovi doneli na grčko ostrvo Rodos. Tu je dvema svetinjama - desnici Sv. Jovana Preteče i čestici Časnog krsta, u pravoslavnom manastiru na brdu Filerimos, pridružena čudesna ikona Bogorodice. Po svetom predanju Crkve, ovu ikonu upravo je naslikao Sv. apostol Luka. Tu su ove relikvije bile do 1484. godine, kad su ih, zbog bezbednosti, vitezovi Jovanovog reda sa Rodosa preneli na Maltu.

Ruka Sv. Jovana

KAD je Napoleon zauzeo Maltu, jedini u celini sačuvani deo moštiju Svetog Jovana Krstitelja (ruka sa tri delića časne glave), 1798. godine dospeće u Rusiju, kao sveta relikvija malteškog reda Svetog Jovana Jerusalimskog. Za ovo dobročinstvo ruski imperator Pavle Petrovič Romanov dobija zvanje velikog magistra Jovanovog reda.

Svečana ceremonija predaje relikvija bila je održana u dvorskoj crkvi Gačinskog dvorca - omiljenoj vangradskoj rezidenciji Romanova. Ruski Sinod je proglasio i poseban praznik povodom prenošenja relikvija sa malteškog ostrva u Gačinu. Taj dan obeležavao se 12. oktobra po starom kalendaru.

Posle stradanja carske porodice Romanov, sve tri hrišćanske relikvije našle su se kod imperatorke Marije Fjodorovne, supruge imperatora Aleksandra Trećeg i majke poslednjeg ruskog cara Nikolaja. Ona je 1919. nekako uspela da izađe iz nove sovjetske države i da preko Krima stigne do Londona, odakle će se uputiti ka stalnom i sigurnom utočištu u Danskoj. Kad je bila na sigurnom, u dogovoru sa mitropolitom Antonijem Hrapavickim, odlučila je da se ova svetinja preda kraljevskoj kući Karađorđevića. Ruku Svetog Jovana, čestice Časnog krsta i ikonu Bogorodice, u Beograd je, krajem dvadesetih godina prošlog veka, doneo Bagration Timuras, njen štićenik, i lično ih predao kralju Aleksandru.

PRVIH godina, ruka, čestice i ikona bili su u hramu Starog dvora, odakle su, po završetku crkve na Dedinju, preneti i tamo čuvani u riznici. Za vreme svakog praznika iznošeni su u kraljevsku kapelu.

Kad su 1941. godine Vlada i kralj Petar počeli da se povlače pred najezdom nemačke armije, ruka Svetog Jovana poneta je iz Beograda i sakrivena, zajedno sa još nekim dragocenostima, u manastiru Ostrog.

PROČITAJTE JOŠ: Susret sa istorijom: Kako je preteča mobilnih telefona osvajao našu prestonicu

- Kad je mama čula da kovčeg u kome su bile relikvije nije ponet, bila je vrlo tužna i zabrinuta. Plašila se da zbog izgubljenih najvećih hrišćanskih svetinja na našu porodicu ne padne teško prokletstvo. I kasnije, naročito pred smrt, znala je često da se upita da li su sva porodična stradanja i turoban život u izgnanstvu posledica baš toga što naša kraljevska kuća nije sačuvala ruku koja je krstila Isusa Hrista - zabeleženo je u knjizi "Poslednja ispovest kraljevića Tomislava".

Po završetku Drugog svetskog rata vekovni veo tajanstvenosti nastavio je da se vije oko ovih hrišćanskih svetinja i u vreme dok su one bile skrivene u manastiru Ostrog.

U jednoj akciji Udbe, u jesen 1952, dok su tragali za zlatom Kraljevine Jugoslavije, iguman Leontije ispričao je islednicima da je u ostroškom manastiru Svetog Vasilija, u aprilu 1941. godine mladi kralj Petar Drugi Karađorđević, pre poletanja iz Nikšića za London, predao monasima na čuvanje tri svetinje.

Kralj Aleksandar

TITOV režim je bio na vrhuncu svog uspona, te o vraćanju relikvija Crkvi nije bilo ni govora. Odlučeno je da se o svetinjama ćuti kao o najstrožoj državnoj tajni. Godinama potom svetinje su skrivane u crnogorskoj Službi državne bezbednosti, da bi tek 1978. godine kao neke "crkvene stvari" bile predate Narodnom muzeju na Cetinju.

Tadašnji direktor muzeja Stanislav Rako Vujošević predlaže vlastima u Titogradu da se sve tri svetinje predaju na čuvanje mitropolitu Danilu Dajkoviću i budu pohranjene u riznici Cetinjskog manastira. Odgovor je bio da se Mitropoliji crnogorsko-primorskoj daju kao neke neimenovane "crkvene stvari" koje nisu bile interesantne za muzej - desnica Pretečina i čestica Časnog krsta, a da treća svetinja, ikona Bogorodice Filermske (Filermose), ostane u Muzeju, gde nije izložena, već zaključana u neki trezor.

Primenom tek usvojenog i spornog Zakona o slobodi veroispovesti, dve relikvije iz Cetinjskog manastira postaće državno vlasništvo. Da li Crna Gora razmišlja o tome da tada ruku Krstitelja Preteče i deo Časnog krsta vrati "kući", odnosno tamo gde je kraljica majka, Marija Fjodorovna i uputila, u kraljevsku kapelu na Dedinju, ili, zašto ne, u Rusiju. Pogotovo što smo svedoci vraćanja kulturnih dobara između bivših jugoslovenskih republika.

Ili će se ponašati kao i prema trećoj relikviji, Bogorodici, čiju ikonu zvanična vlast u Podgorici doživljava kao vlasništvo države.


Marija Fjodorovna

ZBOG čega se crnogorska vlast opredelila da prisvoji ikonu Bogorodice Filermske? Da li je u pitanju bila samo procena tadašnjih vlasti da se radi o veoma dragocenoj i iznad svega skupoj relikviji? Još tada, 1978. ikona je procenjena na 10 jednogodišnjih budžeta tadašnje jugoslovenske republike Crne Gore! Ali između ikone koja je pronađena u Ostrogu i one koja je u muzeju postoji razlika - na izloženoj ikoni na ogrlici na vratu nedostaje dragi kamen - ogromne vrednosti. I nikad nije utvrđeno kako je nestao i ko ga je prisvojio.

Zakon o slobodi veroispovesti se, pored ostalog, opravdava brigom za kulturno nasleđe koje se nalazi u manastirima i crkvama Crnogorsko-primorske mitropolije SPC. A kakva je briga prema tim dobrima najbolje svedoči stanje u Narodnom muzeju na Cetinju. Kada se uporede spisak trezorskih vrednosti koji je ostavio 1979. godine ondašnji direktor muzeja Stanislav Rako Vujošević i sadašnje stanje, u crnogorskom nacionalnom muzeju nedostaje "više od 20.000 muzealija, arhivalija i drugih muzejskih predmeta"?! Čak su nestali i Njegošev sobni sat ukrašen brilijantima i zlatni pečat dvorske kancelarije! Da li će takva sudbina zadesiti i riznicu Cetinjskog manastira, koji se inače nalazi prekoputa muzeja, i koja po bogatstvu duhovnog i materijalno-istorijskog blaga spada među tri najznačajnije riznice u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?

PRIPREMAJU IKONU ZA PUT PREKO MORA

ZA sve tri hrišćanske svetinje postoji veliko interesovanje raznih svetskih centara moći, pre svega Reda malteških vitezova. Pojavljuju se pomalo čudna ubeđivanja da bi najpametnije bilo da se one povere na čuvanje Vatikanu - središtu hrišćanstva.

Pre neku godinu "Večernje novosti" su pisale da je majstor Malteškog reda Enriko Tućilo, ali i advokat Mila Đukanovića pred italijanskim sudovima u poznatoj aferi šverca cigareta, došao u posetu Crnoj Gori i tom prilikom sastao se sa tadašnjim predsednikom Vlade Igorom Lukšićem i predsednikom Parlamenta Rankom Krivokapićem. Diskrecija kojom je ova poseta bila obavijena golica maštu onih koji tvrde da će Filermosa otići preko Jadrana. Neizvesno je samo da li će biti poklonjena ili prodata...