NEMAJU PRAVA NI ŽIVI NI MRTVI: Pogibija radnika Nebojše Turovića pokrenula pitanje rada na crno

OD početka godine u Srbiji su se dogodila 24 smrtna slučaja na radnom mestu, od čega osam u građevinarstvu! Trećina njih radila je na crno, govore podaci Inspektorata za rad. Od 39 poginulih na radnom mestu u prošloj godini je čak 39 odsto bilo u građevinarstvu. Drugi na listi po smrtnosti na poslu su zaposleni u industriji.

Iako država već godinama među svoje strateške ciljeve ubraja borbu protiv sive ekonomije i rada na "crnom tržištu", u Srbiji danas, nezvanično, svaki treći radnik radi bez ugovora! To znači da su bez osnovnih radnih prava, kao što su bolovanje, godišnji odmor, pravo na penziju i ostalih socijalnih beneficija.

Poslednji slučaj, pogibija radnika Nebojše Turovića na gradilištu u Sarajevskoj ulici u Beogradu, potvrđuje činjenicu da su građevinci najugroženiji i da ih najviše radi bez papira.

Kazne za rad na crno kod poslodavca su dosta oštre i iznose od 800.000 do dva miliona dinara, ali pitanje je koliko se sprovode u praksi. Analiza za prvih šest meseci ove godine na osnovu podnetih zahteva za prekršajni postupak pokazuje da je u budžet od kazni uplaćeno 116 miliona dinara. Međutim, oko 30 odsto kazni zastareva zbog neažurnosti prekršajnih sudov.

Stevan Đurović, v. d. direktora Inspektorata za rad, objasnio je da su inspektori više puta prošle godine obilazili ovo gradilište, a radovi su prijavljeni u zakonskom roku.

PROČITAJTE I:TUŽNA SUDBINA RADNIKA NASTRADALOG NA GRADILIŠTU: Bio je heroj sa Košara, a sada ovde da pogine (VIDEO)

- U ovom slučaju svi imaju svoj deo odgovornosti - rekao je on. - Dozvolu za izgradnju doneo je Grad Beograd, kontrolu ima Gradski sekretarijat za inspekcijski nadzor i trebalo je da oni kontrolišu. Izvođač radova, koga je investitor angažovao, snosi svu odgovornost, a biće podneta i krivična prijava.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije naglašava da u svakom inspekcijskom nadzoru inspektori "uhvate" od 400 do 500 radnika na crno, a koliki je broj onih koje nikada ne pronađu se ne zna.

- On navodi da porodica radnika poginulog na gradilištu u Sarajevskoj sada može samo da tuži poslodavca, a postupak u našim uslovima može da traje i nekoliko godina. To znači da bi put do pravde za nesrećnu porodicu bio dug i nepredvidljiv.

- Mi nemamo potpun sistem o bezbednosti i zdravlju na radu - kaže Vuković. - Takođe, više od 15 godina pokušavamo da "proguramo" zakon o osiguranju od povrede i nesrećnih slučajeva, koji ne ide naruku poslodavcima. Da imamo ovaj propis, porodica bi po automatizmu imala bar neku vrstu materijalne nadoknade.

Kako objašnjavaju u Inspektoratu za rad, ukoliko zaposleni nema zaključen ugovor o radu i nije prijavljen na obavezno socijalno osiguranje, ne ostvaruje pravo na novčanu nadoknadu u toku vremena koje je potrebno radi lečenja nakon nastale lake ili teške povrede na radu. U tom slučaju on može sudskim putem da ostvari prava za pretrpljenu štetu.

- Po pravilu, angažovani na crno ostaju gotovo "nevidljivi" u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca, odnosno poslodavac takve zaposlene najčešće ne osposobljava za bezbedan i zdrav rad i ne obezbeđuje sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, koja su utvrđena Aktom o proceni rizika - kažu u Inspektoratu. - Ne upućuje ih na propisane lekarske preglede u cilju utvrđivanja da li su zdravstveno sposobni za rad na određenom radnom mestu. Oni najčešće nisu stručno osposobljeni za poslove na kojima rade.

U slučaju kada zaposleni sa potpisanim ugovorom pretrpi tešku ili laku povredu na radu, zaposleni ima pravo na novčanu nadoknadu u toku trajanja bolovanja u visini od 100 odsto od zarade. Porodica poginulog ostvaruje prava iz oblasti penzijskog osiguranja u skladu sa zakonom i u sudskom postupku može da ostvari obeštećenje vezano za nastalu smrtnu povredu na radu.