Umesto srpskog, sad svet uči hrvatski!
22. 02. 2018. u 11:02
Broj lektora za naš jezik poslednjih godina dramatično smanjen na stranim katedrama. Naših lektorata svega desetak, Hrvatska ih ima 60, a Slovenija 45
Pekinški univerzitet za strane studije Foto M. Radonjić
NEKADA se srpski jezik učio na univerzitetima u 30 zemalja, a naša država slala je u svet stotine lektora. Nemar je doveo do toga da danas imamo desetak lektorata u svetu, a mnoge katedre za srpski jezik preuzeli su lingvisti koji predaju hrvatski, bosanski, pa i crnogorski jezik. Kako bi se osipanje zaustavilo, a mreža lektorata poboljšala, tri ministarstva - kulture, prosvete i spoljnih poslova - formirala su radnu grupu koja treba da se bavi ovim problemom i u čiji rad su uključeni i profesori Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Namera je da se uvedu pravila ko i pod kojim uslovima može da radi na stranim katedrama, na koji način će njihov rad da bude finansiran i kako će mreža lektorata da izgleda. Nadležnost nad lektoratima godinama je bila izgubljena između različitih ministarstava.
- Prvi zadatak je da radna grupa utvrdi kriterijume za izbor lektora, kakvo obrazovanje i iskustvo je potrebno za taj posao - najavljuje za "Novosti" Vladan Vukosavljević, ministar kulture. - Mnoge lektorate izgubili smo na duže staze. Kada naš lektor ode u penziju ili iz nekog drugog razloga napusti radno mesto, dešava se da na njegovo mesto najčešće Hrvatska pošalje svog lektora i plaća njegov boravak. Ostali smo čak i bez lektorata u Moskvi, Rimu, Trstu... Prioritet nam je da prvo rešimo problem u tim gradovima. U isto vreme Hrvatska ima oko 60 lektora u svetu, a Slovenija 45.
Rad stručnjaka za jezik, prema međudržavnim ugovorima, finansiraju države domaćini - mi plaćamo strance u Srbiji, a druge zemlje naše profesore. Problem je što u mnogim državama taj iznos nije dovoljno veliki za život, a ima i zemalja koje ne ispunjavaju svoj deo obaveze. Recimo, lektore grčkog jezika u Beogradu finansira Srbija, ali zato Grčka ne čini isto, pa nema naših državljana na katedrama slavistike u Atini i Solunu.
U KOPENHAGENU lektori su iz BiH, naših lektora nema ni u Atini i Solunu, a i u Beču bosansko-srpsko-hrvatski jezik ne predaju kadrovi iz Srbije. U Mađarskoj imamo dva lektora, a u Poljskoj šest. U Pekingu ih je petoro, mada postoji potreba i za većim brojem.
Mnoge katedre gde smo nekada imali svoje predstavnike preuzele su naše komšije, najviše Hrvati. Oni sufinansiraju, a u mnogim država i u potpunosti finansiraju rad svojih stručnjaka za jezik, svesni važnosti širenja sopstvene kulture i jezika. O lektorima je, u vreme SRFJ brinuo Zavod za međunarodnu naučnu, kulturnu, tehničku i prosvetnu saradnju, koji je ugašen nakon raspada države. Do 2009. godine njihov rad bio je u nadležnosti Ministarstva prosvete, postojala je i komisija za izbor lektora, koje su predlagali univerziteti. Tada je neko odlučio da ugasi rad komisije.
- Zbog važnosti ovog posla, 13. decembra održan je sastanak predstavnika tri ministarstva i formirano je zajedničko telo koje će se baviti kriterijumima za izbor lektora - objašnjavaju u Ministarstvu prosvete. - Osim propisa, prioritet je i da se reši pitanje finansiranja njihovog rada, da se utvrdi kako izgleda mreža lektorata i kako je treba širiti.
Plan je da država sufinansira lektore u državama gde ne dobijaju dovoljno novca za život od univerziteta domaćina, kao i da u celosti plaća boravak tamo gde proceni da je to strateški veoma važno. Srbija, između ostalog, nema lektore ni u Sloveniji, Danskoj, Luksemburgu, Belgiji, Argentini, Kubi, Izraelu, Norveškoj...
U većini država srpski jezik izučava se kao zajednički predmet, srpsko-hrvatski ili bosansko-srpsko-hrvatski, pa kada studentima vežbe drži lektor iz Hrvatske, Crne Gore ili Bosne i Hercegovine, srpski jezik, po pravilu, ostane u drugom planu.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
VUČIĆ O ISTRAŽIVANJU JAVNOG MNJENJA: Ja nikada nisam zadovoljan, a plašim se da blokaderi imaju mnogo razloga za nezadovoljstvo
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas, odgovarajući na pitanja novinara o istraživanju javnog mnjenja, da on nikada nije zadovoljan.
23. 12. 2025. u 12:06
PREDATO 350.000 ZAHTEVA ZA LEGALIZACIJU Vučić: Prvi odgovor države već krajem marta, verujem da će ljudi biti zadovoljni
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je do sada predato 350.000 zahteva za evidentiranje objekata i najavio da bi za 80 do 90 odsto objekata postupak mogao da bude gotov do kraja marta.
23. 12. 2025. u 11:49
"GRAĐANI MOGU MIRNO DA SPAVAJU" Vučić: Imamo dogovor o produženju snabdevanja gasom još tri meseca do 31. marta
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas, govoreći o energetskoj situaciji, da građani mogu mirno da spavaju i da smo dobili produženje još tri meseca.
23. 12. 2025. u 11:46
NA BLOKADERSKIM MEDIJIMA PRIZNALI DA SU PUKLI: "Jako mali broj Pazaraca došao na skup" (VIDEO)
NA BLOKADERSKIM medijima su priznali da je blokaderski skup propao i da je bilo jako mali broj Pazaraca.
23. 12. 2025. u 11:37
KO JE TO SVE PLAĆAO? Brnabić: Ako nije bio pokušaj obojene revolucije, što su se pare unosile u džakovima na fakultete
PREDSEDNICA Skupštine Srbije Ana Brnabić upitala je blokadere zašto su se pare u džakovima unosile na fakultete i ko je plaćao blokadere.
23. 12. 2025. u 11:35
Zoran
22.02.2018. 11:29
I vi u Srbiji prelazitye na hrvatski...uredba, podnesak, vecnik, latinca,...
@Zoran - ... spisateljica, advokatica,....
@Zoran - mi ni tablice nismo smeli da pravimo ćirilicom, sad izbacuju i naša latinična slova. Da mi je samo znati kako Bugari, Rusi, Grci i sl uspevaju da se bore sa tim ogromnim problemom. Kazahstanu je bar pravo pismo arapsko pa skacu sa ćirilice na latinicu kako im se naredi ili dune ali koji je naš izgovor da mi je znati!
@Zoran - Vrlo lako se može dokazati da taj kroatski jezik realno ustvari i ne postoji, osim ukoliko ne izdnojimo nekoliko reči novijeg datuma tipa "obrana", "neovisan, a, o", "vodometaši" i ostale gluposti.
@Zoran - jedan od službenih jezika EU-a
Komentari (31)