Akademija za pse tragače i zaštitnike

DA li je teže dresirati psa ili obučiti čoveka, odnosno vodiča, večito je pitanje za starešine Čete za obuku vodiča, uzgoj i dresuru pasa pri niškoj kasarni "Knez Mihailo". Na desetine pasa prođe obuku i nalazi se u aktivnoj vojnoj ili policijskoj službi po desetak godina. Penzionerske dane psi provode "u civilu" sa udomiteljima koji su spremni da se staraju o njima.

- Neupućenima bude čudno kada vide da je na proveri sposobnosti i znanja pas dobio veću ocenu od njegovog vodiča. Kako je to moguće? Lako! Pas i vodič moraju učiti doživotno, jer situacije za koje ih obučavamo nikada nisu iste - kaže major Zdenko Cvijetić, komandant Čete za obuku vodiča pasa, uzgoj i dresuru pasa ili COP, kako ih većina zna. Obučavaju šarplanince, nemačke ovčare, labradore i belgijske ovčare.

Pročitajte još: Dresira pse i čuva ih u pansionu

Pripadnici ove čete s ponosom ističu da oni nisu samo odgajivačnica i "akademija" za pse, jedina u Srbiji za obuku šarplaninaca, već da poznaju karakter i dušu svakog psa. Za svaki uspeh umesto petica dobijaju zalogaj neke omiljene hrane, a za "jedinice" se ne vuku za uši, nego...

- Dovoljno je samo blago trgnuti povodac pa da pas zna da je pogrešio. Lakše nego sa ljudima, zar ne? - upućuje nas stariji vodnik prve klase Dejan Veličković, koji tvrdi da već 20 godina radi najbolji posao na svetu.

Uspeh je već kod šteneta prepoznati da li je rođen da bude tragač ili zaštitnik. Posle je sve lakše jer postoje tačno određena pravila i časovi za svaki stepen obuke. Nakon jednomesečne obuke radi se selekcija onih koji će nastaviti školovanje kao zaštitni psi, koji se obučavaju još tri meseca, ili onih koji će "raditi" kao psi tragači, kojima je potrebno pola godine pre nego što stupe na dužnost. Oni tragaju za drogom, eksplozivom ili ljudima u ruševinama i lavinama.

- Dva puta godišnje radimo i redresuru pasa, da proverimo kakve su im sposobnosti - kaže zastavnik Srđan Milošević, i ističe da je kod psa čulo mirisa najvažnije jer je hiljadu puta razvijenije nego kod ljudi.

- Moraju imati i dobar sluh, a na trećem mestu je vid. Psima ovo čulo nije toliko bitno kao prva dva - navodi Milošević.

Iako nerado to priznaju, svako od njih ima svog mezimca. Pravilo je da dve stotine pasa ima isti tretman, ali za neke od njih se posebno vežu. Veterinarka Verica Cvijetić ne krije da je Rej njen miljenik, i to sa posebnim razlogom.

- Još kao beba oboleo je od parvo infekcije, koja je njegovog brata ubila u roku od nekoliko sati. Borila sam se za njega da preživi, iako je delovao kao otpisan. Uspeli smo i Rej je već postao i tata - ponosna je Verica. Kuje su dobre majke, ali su štenci najizloženiji infekcijama kada se odvoje od majke, a još nisu primili vakcine.

- Ima i među njima "poseluša", svi bi da je vide iako su joj "deca" na sisi - šali se doktorka, koja zajedno sa Sanjom Jakšić, veterinarskom tehničarkom, pregleda pse i daje im terapiju bez ikakve prisile, jer teško da bi neko mogao da zadrži psa od 200 kilograma.

- Budu malo nervozni dok ih ne popnemo na sto, a posle su kao bebe. Jednostavno nam veruju - kažu one.

U Spomen sobi gde su izloženi mnogobrojni pehari i priznanja nalazi se i jedan skelet psa. U pitanju je Dik, rođen 1962.godine, koji je za života podario 1.600 potomaka i zaslužio svoje mesto u istoriji ove čete. Inače, prvi podaci govore da je Moravska marvena bolnica, u kojoj su za potrebe tadašnje vojske obučavani šarplaninci osnovana na ovom mestu 1932. godine.

UPOZNAVANjE

PSI iz COP redovno učestvuju na izložbama pasa, ne samo da bi osvojili nagrade već i da bi "upoznali" nove partnere.

- Izložbe pasa su idealna prilika da dođemo do kvalitetnog potomstva. Vlasnicima mužjaka koji ispunjavaju naše standarde ponudimo da oplode naše kuje. Zauzvrat, dobiju jedno štene, i svi su zadovoljni - kaže major Cvijetić.