Radiš “na crno“ gubiš socijalu

ONI kojima objektivno ne treba socijalna pomoć, koji negde rade, a možda nisu prijavljeni, ili koji imaju neprijavljenu imovinu, dakle oni kojima je socijalna pomoć neka vrsta džeparca - neće da rade, niti da uče. Svuda u svetu se radi za socijalnu pomoć i država pokušava da vas aktivira. Nije stvar samo dati ljudima nešto novca, nego doći do toga da ga zarađujete, da ne budete izolovani.

Ovim rečima Aleksandar Vulin, ministar rada, objašnjava ideju donošenja Uredbe o radnom angažovanju primaoca socijalne pomoći u Srbiji.

- Ovaj sistem će jasno napraviti razliku između onih kojima je pomoć potrebna i onih kojima nije - kaže on. - Svaka lokalna samouprava će naći ono što joj je potrebno, ljudi neće morati da rade 174 sata kao da su u stalnom radnom odnosu, ali moraće da rade određeni broj sati koji dogovori centar za socijalni rad sa lokalnom samoupravom i javnim preduzećima.

Prema procenama, u Srbiji u ovom trenutku od ukupnog broja socijalno ugroženih je najmanje 10 odsto onih koji bi mogli odmah da se „skinu“ sa tog spiska. Prostom računicom, kada se zbroje sva njihova primanja dolazi se do toga da oni mesečno „zarade“ nezasluženi minimalac, a pritom imaju i subvencije pri plaćanju komunalija i struje. S druge strane, oni koji rade mesec dana zarade istu cifru i još im prete sudski izvršitelji zbog neplaćenih računa.

Samo u Beogradu je 11.000 ljudi koji primaju socijalnu pomoć, a mogli bi da rade. U Srbiji ih je čak 147.000. Dešava se da, primera radi, kada napada veliki sneg angažuju druge ljude, plaćaju ih, umesto da angažuju socijalno ugrožene koji mogu da zarade.

U Nišu još od 2007. godine „socijala“ mora da se zaradi. Sedam godina jednokratna pomoć od 10.000 dinara ne može da se dobije ukoliko se ne odradi 100 sati u nekoj budžetskoj ustanovi. Sličan sistem postoji i u bačkoj opštini Ada, s tim što lokalna vlast polovinu novca isplaćuje, a od ostatka se podmiruju računi za komunalije.

- Sva budžetska preduzeća mogu da angažuju ljude koji su na spiskovima, a pritom se vodi računa o njihovoj stručnoj spremi - kaže za „Novosti“ Zoran Jović, direktor Gradskog centra za socijalni rad u Nišu. - Kada odrade dve i po nedelje ili 100 radnih sati, preduzeće nam pošalje potvrdu, a mi onda napravimo rešenje o isplati novca. Ukoliko se ne jave na posao za koji su pozvani, gube pravo na pomoć u naredna tri meseca. Ovakav način isplate ih je motivisao i oni sada umesto da pitaju kada će pomoć, pitaju kada će plata.

Jović objašnjava da će ubuduće primenom uredbe svako morati da se odazove na poziv za učešće u javnim radovima. Ukoliko jednom odbije iznos, za sledeći mesec će mu se umanjiti, a drugo odbijanje znači i gubitak prava.

- Sadašnji zakon je takav da svako ko je na birou može da aplicira za socijalnu pomoć, iako mnogi od njih rade na „crno“. Sada će morati da se opredele, jer neće moći i da rade i u sivoj zoni i odazovu se pozivu Centra za socijalni rad - kaže on.

Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, naglašava da će najsiromašniji biti uključeni u obuke, program funkcionalnog obrazovanja, javne radove, a naročito će se obratiti pažnja na podsticaj zapošljavanja korisnika socijalne pomoći.

- U sprovođenju ove uredbe od naročitog značaja biće njihova stručna sprema, znanje i veštine koje poseduju, a zavisiće i od obima sredstava planiranih budžetom za 2015. godinu - kaže Martinović.

Za Miroslava Čučkovića, predsednika opštine Obrenovac, najveća je muka kada dolazeći na posao ispred zgrade Opštine svakodnevno zatiče ljude koji mogu „volu rep da iščupaju“, a traže pomoć od 5.000 dinara.

- Našoj opštini od velikog značaja bi bilo angažovanje radno sposobnih koji primaju socijalu na poslovima poput odnošenja kabastog otpada, na sređivanju i košenju površina pored saobraćajnica, u brizi o starim osobama... - kaže on. - To su poslovi koji su primereni za ove ljude i koje niko ne bi trebalo da odbije.