Još se broje žrtve iz kolone smrti: Ni 28 godina posle ne zna im se grob

Većina pripadnika JNA, koji su preživeli taj masakr, ostali su invalidi. Među njima i Slavko Novaković, vojnik-rezervista iz Bijeljine. I danas, kaže, oseća veliku tugu i bol za drugovima iz kolone smrti, koje nikada više neće videti:

- Bilo je 18.50, kada je naša kolona pokrenuta iz kasarne "Husinski rudari" u Tuzli. U njoj su vladali muk i tišina, samo se čulo brujanje motornih vozila, kao da su se nadjačavali čiji će zvuk biti prodorniji i jači, umesto vojničkog koji je zamro, pa ni šapata ni vojničkih viceva više nije bilo. Iznenada je zapucalo sa svih strana. Zrna i geleri od ručnih bombi počeli su da nas "buše". Nastala je opšta panika i metež među nama. Jauci ranjenih i vrisci živih vojnika stapali su se sa brektanjem vojnih vozila. Iz vozila se iskakalo, još dok su bila u pokretu. Bili smo obezglavljeni i posve izgubljeni, bez komande i glasa starešine... Padali su moji drugovi, goreli... Bio je to pakao u "gradu soli"...

U to vreme u Tuzli je živeo i radio i oficir JNA Radovan Kecojević, diplomirani pirotehničar i pravnik. Kecojević je u Tuzli ostao i posle masakra nad "tuzlanskom kolonom". Sećanja na strašni događaj sabrao je u knjigu "I krv je gorela", o zločinu koji, i dalje, čeka kaznu.

- Te večeri u nastalom ognju i paklu, stradanju kakvo Tuzla ne pamti, niko vojnicima nije mogao da pritekne u pomoć jer bi to bila suluda avantura i siguran put u smrt, pa bi žrtava bilo daleko više - seća se Kecojević. - Kad čelik gori i igra svoj mrtvi ples, ne pravi se razlika među žrtvama, tad njegovi vampiri svemu daju ritam. A sve je bilo dobro isplanirano, pripremljeno da se, sa svih strana, uključujući i iz stanova bacanjem Molotovljevih koktela, učini gnusan zločin na do juče nam zajedničkom armijom, one "Juge", koju su, tobože, jako voleli i živeli za nju, dok im je bilo po ćefu i ćaru. I kamere TV stanice su bile postavljene, pomoću dizalica, da prikažu kako vojska strada, a kako zločinci i oni Tuzlaci koji su ih podržavali likuju.

Predmet "Tuzlanska kolona" istražitelji Haškog suda su 2003. ustupili Tužilaštvu BiH, smatrajući da ima dovoljno dokaza za pokretanje istražnog postupka protiv devet osoba, a za četiri se osnovano sumnja da su počinile krivično delo: ratni zločin. Prema navodima iz krivične prijave, u koloni je poginulo oko 212 starešina i vojnika, dok je njih 140 zarobljeno i mučeno.

Radovan Kecojević i Slavko Novaković Foto V. Mitrić

U maju 2007. u Srbiji je uhapšen Ilija Jurišić, koji je u vreme napada bio visoki starešina MUP BiH i dežurni Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla. Apelacioni sud u Beogradu je početkom marta 2016. pravosnažno oslobodio Jurišića optužbi za ratni zločin.

NEPRIJATNOSTI

DANAS, posle toliko godina, ne samo što niko nije osuđen za zločin nad golobradim vojnicima, koji su se vraćali kući, već više od tri godine, zbog neprijatnosti, rodbina nastradalih i drugi poštovaoci, ne idu na taj dan u Tuzlu.