Naučio nas da budemo skromni

Novosti online

16. 11. 2009. u 20:53

Научио нас да будемо скромни
 Snežana Milković, unuka patrijarha Pavla, govori za „Novosti“ o svom dedi i poslednjem viđenju s njim: Savetovao nas je, podučavao, tešio i radovao. Njegove poruke bile su nauk našim potomcima

 Činilo mi se, ponekad kad ga zateknem u postelji, ili u fotelji, da je čekao susret s trenutkom koji je došao u nedelju pre podne. Bio je spokojan u molitvi, kojoj je čitav svoj život posvetio.
Ovako Snežana Milković, unuka rođenog patrijarhovog brata Dušana, počinje priču o svom dedi - popi, kako je od detinjstva znala i zvala patrijarha Pavla. Poslednji put videla ga je pre tačno jedanaest dana. Posle toga, zbog predostrožnosti od gripa, poseta je bila i njoj obustavljena.
Ova žena, psiholog po struci, skromno, kakav je bio i njen deda, pažljivo nas upućuje na to da će odgovarati samo na pitanja koja se tiču - njihovog života u nekad zajedničkoj kući, u kojoj je odrastala, a koju je patrijarh pohodio najčešće tokom velikih praznika: Vaskrsa i Božića.
- Bio je uvek isti, u vreme kada je bio episkop raškoprizrenski i, potom, kada je rukopoložen za patrijarha - kaže Snežana. - Svaki njegov dolazak u našu kuću bio je za nas nova radost. Mi bismo se, opet, spremali da ga dočekamo malo boljom trpezom. Da spremimo nešto posebno, nije dao. Govorio je da „hranu treba uzimati u slavu Boga“. Uzeo bi od svega pomalčice, a mrve posle obreda pokupio bi lagano prstima. Smatrao je da je greh da se i jedna mrva baci.
Snežana se seća, kad je dolazio, a ona bila dete, kako bi iz svoje torbe izvadio bombone i deci podelio po jednu. „Evo, svima po jednu, da se niko ne prejede.“
- Tu skromnost koja ga je oličavala čitavog života - kaže Snežana - preneo je i na nas, da se tako i sami vladamo. U zlu da se ne ponizimo, u dobru ne uznesemo.
- Nikada nije prihvatio da mu bilo šta pripomognemo - priča patrijarhova unuka. - Odgovorio bi: „Sve ja to mogu sam.“ I, zaista, sve je radio sam. Od prepravke odeće, obuće.
O njegovim, Božjim poslovima nije se govorilo. Čak i onda kada su stizale vesti da je, dok je bio episkop raško-prizrenski, na Kosovu i Metohiji imao problema.
- Uvek bi on razgovor skretao na drugu stranu - kaže Snežana. - Uvek na neku priču koja je imala poruku. Svevremenu poruku. Ohrabrivao nas je, savetovao, podučavao, kad je trebalo i tešio. A uvek radovao. Mi, koji smo ga imali, i u ovom trenucima tuge, možemo da kažemo da smo privilegovani i da nam je puno srce što smo ga takvog imali.
Snežana Milković ponovo se vraća na poslednje patrijarhove dane u bolničkoj postelji Vojno-medicinske akademije. Ovde je svoga deda-popu posećivala dva-tri puta nedeljno, kada bi joj javili da se nije osećao najbolje. I, jednom nedeljno, kada bi mu se snaga vratila.
- Zaticala sam ga, žmuri, a na usnama mu čitam molitvu u koju je bio sav utonuo. Mi, oko njega, šapućemo. Onda, u nekom razgovoru kasnije, on ponovi rečenicu iz tog šapata. Sad sam sasvim sigurna: sve je čuo i razumeo.

USPOMENA
Snežana ljubomorno čuva drveni krstić koji joj je deda Pavle poklonio.
- Sam ga je svojom rukom izrezbario. S jedne strane je Hrist, s druge Bogorodica. Od njega se ne odvajam.
Milena MARKOVIĆ

* * * * *

REPORTERI „NOVOSTI“ U KUĆANCIMA U SLAVONIJI, RODNOM MESTU PATRIJARHA
OSTAO JEDINO PAVLOV BUNAR


Kada je u nedelju po podne u slavonsko selo Kućanci stigla vest da je preminuo patrijarh srpski Pavle, sveštenik Anđelko Sailović je na ruševinama seoskog hrama svetih apostola Petra i Pavla održao opelo Njegovoj svetosti. Opelu je prisustvovalo dvadesetak Srba iz rodnog mesta pokojnog patrijarha.
U ovom malom slavonskom selu sa stotinak kuća, patrijarh Pavle rođen je 1914. godine kao Gojko Stojčević u kući broj 112. Kršten je u seoskoj crkvi koja je porušena u poslednjem ratu. Tada je u Kućancima živelo dve hiljade Srba, a danas ih je svega šest stotina. Sećanja na detinjstvo Gojka Stojčevića danas neguju potomci njegovih školskih drugova. Jedan od njih je Gojko Ćosić, poljoprivrednik, čiji je otac Stanko Ćosić išao sa patrijarhom u školu:
- Kako mi je otac pričao, patrijarh Pavle je kao mali Gojko Stojčević bio tih i dobar dečak. Išao je u Pučku školu do četiri razreda i na veronauku. Nosio je crnu tablu za pisanje i svim đacima pomagao i pisao im domaće zadatke. Stalno je pevao školske, narodne i verske pesme. Zato je i dobio nadimak Gojko Pjevalica - priča Gojko Ćosić dok nas vodi do seoske crkve.
Ovde na ruševinama hrama, u kome je patrijarh Pavle kršten, meštani su zapalili sveće za pokoj njegove duše. Porodica Ćosić je dobila i mnoge izraze saučešća, posebno od komšija.
- Komšije Hrvati su poštovali patrijarha Pavla kao uglednu ličnost iz svog sela. Sa pijetetom se opraštaju od srpskog poglavara - priča nam mladi Aleksandar Ćosić iz sela Kućanci.
U ovom selu je patrijarh Pavle živeo do svoje devete godine, kada je otišao u manastir. U selu su ostali njegova majka Ana i brat Dušan, koji su živeli u staroj kući. Taj dom je srušen i brat Dušan Stojčević je napravio novu kuću. Kada su Stojčevići napuštali Kućance šezdesetih godina, prodali su ovu kuću. Danas u njoj živi hrvatska porodica Babić. A u dvorištu je od vremena detinjstva patrijarha Pavla ostao samo stari bunar koji je njegova baba Draga, koja ga je podigla kao malog, nazvala Pavlov bunar.
- Kuća broj 112 u kojoj su živeli članovi porodice patrijarha Pavla danas je na prodaju. Hrvatska porodica Babić nudi Srbima kuću da u njoj napravimo spomen-sobu srpskog patrijarha. Za patrijarhovu kuću traže 12.000 evra. Mi smo već razmišljali da kupimo ovu kuću i da u njoj otvorimo muzej patrijarha Pavla - priča Gojko Ćosić.

POČAST RODITELJIMA
- Patrijarh Pavle je u svom selu Kućanci 1972. godine na mesnom groblju podigao porodični spomenik. Nadgrobnu ploču je patrijarh doneo iz Srbije. Tako se oprostio od svojih roditelja, oca Stevana i majke Ane, ali i od dede Nikole, babe Drage, brata Dušana, kao i tetke Senke i teče Gliše - priča nam meštanin Gojko Ćosić.
Marko LOPUŠINA

* * * * *

PEĆKA PATRIJARŠIJA OPASANA TIŠINOM
SAMUJU U BOLU


Kroz sablasnu tišinu porte Pećke patrijaršije prolama se zvuk crkvenog zvona. Na crkvenim vratima crni bajrak dočekuje retke posetioce. Unutar hrama u kome počiva 11 srpskih patrijarha i arhimandrita nekoliko zapaljenih sveća koje su malobrojni vernici upalili za upokojenje duše patrijarha Pavla.
- Same smo u ovom bolu. Najžalije nam je što nema Srba da zajedno sa nama podele tugu - na vratima manastirskog konaka oglašava se sestra Dobrila Božović. Iznenađena posetom govori da je manastir prethodna dva dana posetilo svega nekoliko vernika. Saučešće zbog upokojenja srpskog patrijarha izjavio je i izaslanik generala italijanskog KFOR, koji obezbeđuje svetinju. Monahinje su se povukle da se u tišini konaka mole za pokoj patrijarhove duše.
- Prilikom jedne od poslednjih patrijarhovih poseta u šali sam mu rekla da izabere mesto gde će biti sahranjen. Samo se nasmejao i odgovorio da će pre doći da ga negujemo, ako ga izda snaga. Zato nam je i žao što prethodne dve godine koliko je proveo na VMA nije bio sa nama da ga negujemo i okrepimo u ovoj svetinji - tiho sa vidnim bolom govori mati Vefronija, igumanija Pećke patrijaršije. - Njegov odlazak veliki je gubitak za čitav srpski narod i pravoslavlje. Nikada se više takav čovek neće roditi. Zato nam je i veoma teško. A učio nas je samo božjim vrednostima, da se poštujemo, slušamo i budemo dobar primer narodu...
D. ZEČEVIĆ

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)