Pret­nje me ni­su upla­ši­le

DA­NI­LOV­GRAD - Čud­ni su pu­te­vi Go­spod­nji. Ne­ka­da­šnji ve­li­ki pro­tiv­nik Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća, li­der stra­dal­nih Sr­ba sa Ko­so­va i Me­to­hi­je Ko­sta Bu­la­to­vić, ovih da­na u Ha­gu je bio sve­dok od­bra­ne ne­ka­da­šnjeg pred­sed­ni­ka Sr­bi­je i SRJ. Uz to, zbog svo­je prin­ci­pi­jel­no­sti, uma­lo da "za­gla­vi" u še­vin­ge­nu. Bu­la­to­vić na­i­me, ni­je hteo da sve­do­či bez Mi­lo­še­vi­će­vog pri­su­stva, a ni­je ustuk­nuo ni pred oštrim pret­nja­ma. Na kra­ju je is­tra­jao u svom na­u­mu, a Hag mu je od­re­dio uslov­nu ka­znu.
Ko­sta Bu­la­to­vić, po­re­klom Rov­ča­nin, vra­tio se u se­lo Viš kod Da­ni­lov­gra­da, gde u svo­joj ku­ći živi od ka­da je mo­rao da na­pu­sti og­nji­šte i me­to­hij­sku Do­bru­šu.
- O sve­mu mo­gu da vam pri­čam, ali ne smem da kažem šta se de­ša­va­lo u Ha­gu - kaže Bu­la­to­vić do­če­ku­ju­ći nas na pra­gu svog do­ma, oslo­njen na šta­ku. - U Hag sam oti­šao na po­ziv Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća kao sve­dok od­bra­ne i re­kao sam sa­mo isti­nu, od­no­sno ono što znam. Ni­ka­kve pret­nje me ni­su mo­gle po­ko­le­ba­ti. ni one za­tvo­rom, ni one vi­so­kom nov­ča­nom ka­znom, jer ja na in­for­ma­tiv­ne raz­go­vo­re idem kao u ka­fa­nu.
Me­đu­tim, ako Bu­la­to­vić ni­je mo­gao da go­vo­ri o Ha­gu, je­ste Dra­gu­tin Mi­lo­va­no­vić, član Udru­že­nja za od­bra­nu Mi­lo­še­vi­ća "Slo­bo­da", ko­ji je sve vre­me bio sa Bu­la­to­vi­ćem.
- Pr­vi dan ga je is­pi­ti­vao Mi­lo­še­vić i sve je pro­šlo nor­mal­no, ali sle­de­ćeg da­na Mi­lo­še­vi­ća ni­je bi­lo. Bu­la­to­vić je od­mah re­kao su­di­ji Ro­bin­so­nu da ni­ka­kvih od­go­vo­ra ne­ma ako ne­ma optuženog. To je njih stra­šno uvre­di­lo. On­da su na­sta­le pret­nje, upo­zo­re­nja, go­vo­ri­li su da će Mi­lo­še­vi­ću da­ti ste­no­gram pa će oni re­ći svo­je pri­med­be. Bu­la­to­vić ni­je hteo da pri­sta­ne na to. Re­kao je: Ja sam do­šao da di­rekt­no sve­do­čim, ne­po­sred­no, a ne po­sred­no. Na kra­ju da­li su pa­u­zu. Po­te­gli su optužnicu pro­tiv Bu­la­to­vi­ća. U pro­sto­ri­ji gde se na­la­zio - sme­nji­va­la se jed­na gru­pa, pa dru­ga, pa tre­ća, če­tvr­ta, sve mu pre­te­ći i ube­đu­ju­ći ga da po­pu­sti. Sve ovo se do­ga­đa­lo van ono­ga što je či­tav svet gle­dao na te­le­vi­zi­ji. Na kra­ju za­vr­ši­lo se ka­ko se za­vr­ši­lo.
Bu­la­to­vić kaže da mu je vest o vi­si­ni ka­zne sa­op­štio te­le­fo­nom sam Mi­lo­še­vić.
- Ne­ka je sreć­no, re­kao sam mu a on mi je od­go­vo­rio "Ne­moj zbog to­ga da se se­ki­raš". A gde da se se­ki­ram, uz­vra­tio sam mu, ka­da je moj pred­sed­nik već če­ti­ri go­di­ne u za­tvo­ru, pa može i Ko­sta če­ti­ri me­se­ca, jer ni­sam ta­da shva­tio da je reč o uslov­noj ka­zni. Zad­nji put sreo sam se sa Mi­lo­še­vi­ćem po za­vr­šet­ku su­đe­nja u hod­ni­ku sud­ni­ce. Kad me je ugle­dao uz­vik­nuo je: "Ko­sta, Ko­sta!" Di­gao je ru­ku u znak po­zdra­va, dok se oko nje­ga na­la­zi­lo se­dam po­li­ca­ja­ca. Oni su nam čak do­zvo­li­li da se de­se­tak mi­nu­ta sa­mi is­pri­ča­mo. Da kažem i to da Mi­lo­še­vić od­lič­no iz­gle­da. Op­ti­mi­sta je. Re­kao mi je: "Raz­bi­ću ih".


HA­RA­DI­NAJ - MI­LO­ŠE­VIĆ
U VRE­ME Bu­la­to­vi­će­vog bo­rav­ka u Ha­gu ta­mo se de­sio za­ni­mljiv su­sret iz­me­đu Mi­lo­še­vi­ća i Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja.
Na­i­me, ka­da je Ha­ra­di­naj ugle­dao Mi­lo­še­vi­ća na hod­ni­ku pri­šao mu je go­vo­re­ći: "Ka­ko ste, go­spo­di­ne pred­sed­ni­če?" "Ko si pa ti sad? - od­vra­tio je Mi­lo­še­vić. "Pa Ra­muš Ha­ra­di­naj, " od­go­vo­rio je biv­ši ko­sov­ski pre­mi­jer. "A ti si taj", do­dao je Mi­lo­še­vić.

MU­KE PO MU­RA­TU
ZA vre­me Bu­la­to­vi­će­vog sve­do­če­nja de­sio se za­ni­mljiv do­ga­đaj. Na­i­me, tužilac Dže­fri Najs pu­stio je sni­mak, do­du­še bez to­na, na ko­jem se vi­di ka­ko Bu­la­to­vić go­vo­ri ne­što po­red lo­ba­nje tur­skog ca­ra Mu­ra­ta, ko­ji je po­gi­nuo u Ko­sov­skoj bit­ki.
- Po­sle še­sto go­di­na vi i da­lje emo­tiv­no go­vo­ri­te o ovom do­ga­đa­ju i Mu­ra­tu - pro­ko­men­ta­ri­sao je Najs.
Mi­lo­še­vić je zatražio da se pu­sti i ton uz sni­mak gde se ču­ju Ko­sti­ne re­či "Pa mi sr­ce u gru­di­ma pe­va, ka­ko Mu­rat na mu­ka­ma ze­va". Je­dva su ob­ja­sni­li da je reč o ep­skoj pe­smi, da bi Mi­lo­še­vić na kra­ju re­kao: "Šta su mo­je mu­ke pri onim ko­je je Ko­sta imao sa Mu­ra­tom."