Honorar za manji stan

LJILJANA Čolić, ministar prosvete Srbije, gotovo dva meseca se "skrivala" od javnosti. U medijima se pojavljivala samo kada je bila prinuđena da se brani od napada svog prethodnika i njegovih saradnika.
Nedavno ste izjavili da su spoljnim saradnicima Ministarstva prosvete isplaćivani enormni honorari. Ko je dobijao taj novac i za šta?
- Ugovori o autorskim honorarima stigli su u Ministarstvo iz odeljenja koja se ne nalaze u Nemanjinoj ulici kombijem. Nažalost, u automobilu nije bilo mesta za toliko papira. To govori koliko ih je bilo. Primera radi, za ugovor o delu za osmišljavanje jednog od seminara za obuku nastavnika, nazvan "Tot obuka", plaćen je honorar od 50.000 evra, što je cena jednog manjeg stana u centru Beograda. Takvih basnoslovnih honorara je bilo nekoliko, ali, nažalost, još nismo uspeli svima da uđemo u trag. Finansijska služba Ministarstva upravo se bavi tim pitanjima. Honorari su uglavnom davani autoru, pojedincu, ili grupama autora. Dosta njih je iz nevladinih organizacija, ali ima i onih institucija koje ne spadaju u oblast obrazovanja, ili pedagoške obuke. Mislim da tačnu cifru, koliko je novca u te svrhe isplaćeno, još niko ne može tačno da utvrdi.

SRBIJA SEMINARA
VAŠ prethodnik Gašo Knežević kaže da je obuka za sve nastavnike u Srbiji koštala "samo" 48 miliona dinara?
- Čitava Srbija bila je obuhvaćena seminarima za edukaciju nastavnika, a to je nekoliko desetina hiljada ljudi, zato ne znam na čemu se bazira njegov podatak. Koliko to košta govori primer Hrvatske, koja nije uvela devetogodišnje obrazovanje, jer je izračunala da bi je to koštalo koliko autoput Zagreb-Rijeka. U Zagrebu su shvatili da im to nije prioritet, a, uostalom, devetogodišnje obrazovanje i nije univerzalni evropski model.
Šta je, posle usvajanja izmena zakona, sledeći zadatak Ministarstva prosvete?
- Čeka nas kao jedan od najbitnijih zadataka sistematizacija i reorganizacija poslova u samom ministarstvu. Jer ovde vlada haos. Zanimljivo je da dosad nikome nije bilo bitno da sazna: ko šta radi i zbog čega je zaposlen. Čitava reforma je u strateško kreativnom pogledu i na planu operativnog delovanja bila usmerena na uski krug istomišljenika. A mi želimo da se kadrovi Ministarstva iskoriste na pravi način. Postoje mnogi stručni ljudi koji su prethodnih godina bili potisnuti. Za vreme prošlog saziva zaposleno je 230 novih ljudi u Ministarstvu. Kada smo izvesnu gospođu pitali šta je njen posao, ona nije znala tačno da nam objasni. Zanimljivo je da konkretne podatke o tome nije imala ni pravna ni finansijska služba, a njeno radno mesto glasi - koordinator donacija.

NAJVIŠE PSIHOLOGA...
KOJE su struke ljudi koji su zapošljavani?
- Najviše je psihologa, čak 50. Oni su potrebni radi organizovanja i pripremanja komunikacijskih seminara. Ali ti seminari su vezani za oročene projekte. Niko, izgleda, nije vodio računa šta će ovom Ministarstvu toliki psiholozi kada se projekti završe, a to će biti uskoro. Naravno, biće nepopularno i nehumano da otpuštamo ljude, a ne znam ni koliko smo slobodni u tome s obzirom na važeći zakon o radu.
U javnosti kruži podatak da je bivši saziv samo na reprezentaciju trošio 500.000 dinara dnevno.
- To još ne možemo sa sigurnošću da potvrdimo. Nasledili smo ogromne dugove, a i aljkavu finansijsku dokumentaciju. Vrlo je moguće da to nije urađeno slučajno. Zanimljivo je da moj prethodnik uopšte nije imao pomoćnika za finansije. Neverovatno je da jedna takva organizaciona jedinica, sa više od 127.000 zaposlenih, gde sve isplate i platni spiskovi idu preko nas, nije imala takvu osobu.
Nedavno ste izjavili da imate toliko susreta sa strancima kao da ste ministar spoljnih poslova, a ne prosvete...
- Ovaj resor je izgleda bio jako bitan stranim partnerima i bilo ih je mnogo. Ne bi bilo tako dramatično da nisu potpisivani ugovori od nekoliko godina, pa čak i na desetak. I sada su strani donatori i kreditori vrlo zainteresovani da li će novac završiti na pravi način. U dobre namere ne sumnjamo, ali način na koji je novac trošen teško da te namere može da opravda.

SAVIĆ I PAPOVIĆ
ŠTA se tačno dogodilo na Prištinskom univerzitetu i zašto ste smenili rektora Gojka Savića?
- Gojko Savić je smenjen iz više razloga. Pre svega zbog činjenice da on više nije zakonski rektor, jer ga Vlada nije imenovala od 2002. godine. Dakle, i njegovo pravo da bude na toj funkciji je bilo zakonski oročeno i taj rok je prošao. On se ponašao i vrlo samovoljno. Čak je u komunikaciji sa studentima pretio da će primeniti silu. Činjenica je da jednom rektoru ne priliči takvo ponašanje. I tu su maglovite finansijske transakcije, ali i to je teško proveriti jer je veliki deo novca išao preko Koordinacionog centra. Zanimljivo je da je Savić pokazao mnogo veću kooperativnost prema Unmiku, nego prema sopstvenim kolegama sa Univerziteta.
Optužuju vas što ste na njegovo mesto postavili profesora Radivoja Papovića, bivšeg rektora Slbodana Miloševića...
- Papović jeste bivši "Slobin rektor" i ja sam bivši Slobin profesor univerziteta. Sada sam i dalje profesor, ali nisam Slobin. Svi smo mi bili Slobini. Biti član SPS na Kosovu u ono vreme nije bilo isto kao biti to u Beogradu i ja ću to uvek potvrditi. Kao što nije bilo isto biti član Saveza komunista u Beogradu i na Kosovu. Povrh svega, činjenica je da se Papović suprotstavio Miloševiću, da je izvršen atentat na njega i da se nikada nije utvrdilo ko je to uradio.

UNIVERZITETI
DOKLE se stiglo sa izradom Zakona o univerzitetima?
- Zanimljivo je da rektor Beogradskog univerziteta u medijima govori o navodnom ratu sa ministrom. To nije tačno, nismo imale nikakav sukob. Ni lično ni profesionalno. Ministarstvo se ne bavi tzv. reformom reforme visokog obrazovanja iz dva razloga. Prvo, jer nismo imali vremena, a drugo, jer univerziteti imaju autonomiju i mi to poštujemo. Nije nam padalo na pamet da naturamo svoje ideje. Ali, to je valjda trend da se napada Ministarstvo prosvete, i malo ko može da mu odoli.

POŠTUJMO SEBE
ŠTA će biti sa stranim jezikom?
- U 29 evropskih država, među kojima se nalaze uglavnom članice Evropske unije, i to one koje su to nedavno postale - Češka, Poljska, Slovenija, Litvanija, Estonija - ne uči se strani jezik od prvog razreda osnovne škole. Ne uči se čak ni od drugog, već uglavnom od trećeg. I to nam je nametnuto kao nekakav imperativ, ali to nije uslov za ulazak u Evropsku uniju, niti uslov za šire međunarodne integracije. Naš interes da se integrišemo u Evropu ne sme biti suprotstavljen nacionalnom interesu da ostanemo ono što jesmo. Ako mi ne poštujemo svoje osobenosti, kako možemo očekivati da Evropa poštuje neke naše eventualne različitosti u odnosu na nju?!

BIVŠI MINISTAR PROSVETE GAŠO KNEŽEVIĆ
ČEKA NAS "AMERIČKI SINDROM"
BEOGRAD - Ovaj zakon biće usvojen po "prekom postupku" i biće prvi oktroisani akt koji će pogoditi tri miliona ljudi, odnosno đake i njihove roditelje. Reč je o rimejku filma koji smo gledali 1958. godine kad je umesto četvorogodišnjeg uvedeno obavezno osmogodišnje obrazovanje. Učenici će i dalje imati mržnju prema školi, a moguće je da budu i objekt kažnjavanja, a imamo primer od pre neki dan u zemunskom vrtiću. Roditelji će plaćati privatne časove i moraće da rade sa decom, dok će država dobiti skupe škole.
Ovo je , na konferenciji za novinare, izjavio bivši ministar prosvete Gaško Knežević, navodeći da će zbog novog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nastavnici da izgube dignitet, jer će ih kažnjavati prosvetni savet, ali će dobiti mogućnost da daju privatno časove.
- Država će dobiti nepismenost, a zahvatiće nas i "američki sindrom" - upozorio je Knežević. - LJudi će početi da šalju svoju decu u privatne škole, jer će one biti bolje.
R. - D.