LISICE ZA ROĐENDAN

DEVETOČASOVNA drama hapšenja Veselina Šljivančanina u noći između srede i četvrtka u Brehtovoj ulici, na Ceraku, podsetila nas je na hapšenje Slobodana Miloševića. Sukob 500 policajaca i 1.000 demonstranata. Na njegov 50. rođendan, tačno u 00.45 časova, uhapšen je penzionisani pukovnik JNA.
- Ode i Šljiva - grunulo je iz mase.
Prvi čin. Počelo je nešto posle 15. časova. Jedan džip, nekoliko maskiranih specijalaca. Ulaz u Brehtovu 1 je blokiran, ni napolje ni unutra, vreme je brzo curilo, naroda je bilo sve više. Neko je “ocinkario” penzionisanog pukovnika, koji je u utorak došao iz Crne Gore da sa porodicom proslavi rođendan.
(Ne)očekivani rođendanski “poklon” pred vratima Šljivančanina. Starija ćerka Olivera (25) odbila je da otvori policiji, kako je rekla, nisu imali nalog za pretres. A sve je ličilo na to da Veselin nije u stanu. Ipak, iza zatvorenih vrata, pukovnik se spremao da proslavi rođendan. U stanu i Marija Rovčanin (15), rođaka. Pošto nisu uspeli da uđu, specijalci ipak zauzimaju stan Veselinovog brata Dragana na petom spratu. U njemu su deca - Dragana (20) i Milovan (9) koji ima boginje.
Drugi čin. Oko 17 časova ispred zgrade, pored uznemirene mase, okuplja se i veliki broj članova “Odbora za odbranu Veselina Šljivančanina”. Sa njima i mlađa ćerka Aleksandra, nakostrešena “raspaljuje” - po policiji.
- Branićemo ga do poslednje kapi krvi - poručuju sekretar Odbora Vesna Gojković.
Obruč se steže. Prva tuča, policija pokušava da odgura narod od zgrade. U 19. 30 časova pristiže i desetak džipova Interventne i Žandarmerije. Ponovo kreće tuča, uništen je policijski džip.
Treći čin. Oko 21. 30 počinje drama. Pristiže Borislav Pelević, ispred ulaza je i Aleksandar Vulin, Veselinova braća Milivoje i Dragan i supruga. Aleksandar Vučić dobija pendrek po glavi prilikom pokušaja spasavanja komandira brigade od agresivnih demonstranata.
- Zovite Gurija (Goran Radosavljević, komandant Žandarmerije) da se sklone ovi njegovi - vikao je Veselinov brat.
Počeli su pregovori, u kojima su učestvovali Pelević, braća, i nekoliko građana. Dve runde. Vođa Žandarmerije na licu mesta, pozvao je nekog mobilnim telefonom. Gurija?
- Idemo gore, samo jedan od vas, i trojica mojih - rekao je komandant. - Ako je gore, mora biti uhapšen. Tako je rečeno. LJudi, ja samo izvršavam naređenje, nemojte prilaziti, biće krvi.
Supruga vrišti, urla na žandarme.
- On se neće živ predati, svi koji odu gore poginuće zajedno sa nama. Maknite mi ovog Pelevića, dosovskog špijuna. Ovo nije politički miting.
Na razvaljeni džip penje se Vesna Gojković, proziva Borisa Tadića, Vojislava Koštunicu, Vojsku i Gardijsku brigadu.
- On nije gore, mi čuvamo samo njegov prag - rekla je Vesna.
Počinje žestoka tuča. Kamen, pendrek, suzavci, i cigle. U tom momentu, deo rulje pokušava da uđe sa druge strane zgrade. Eksplodirala je prva šok-bomba. Ispaljeno je na desetine gumenih metaka. Ima povređenih, i kod jednih i kod drugih.
- Ubio se, bacio je bombu - čuje se iz mase.
Posle nekoliko tuča, kreće pravi rat. Od 23.00 niko više nije mogao da priđe ulazu. Narod se raštrkao po okolnim zgradama, kamenovanje ne prestaje.
Kroz vitraž, na stepenicama zgrade, ocrtavale su se senke trojice specijalaca, vode Šljivančanina. Lisice za rođendan. Stavljene su mu na ruke u 00. 45 časova.
Na Ceraku haos, kao posle bitke. Zapaljena livada, kontejneri, hiljade kamenica. Do kasno u noć, do tri časa ujutro trajale su tuče po okolnim ulicama.

PRISMOTRA
AKCIJA hapšenja Veselina Šljivančanina, kako saznajemo, počela je još u sredu uveče. Po rečima Vesne Gojković, iz “Odbora za odbranu”, ona je u četvrtak u 8 časova privedena na informativini razgovor u policiju. Tražili su da pregovara sa porodicom Veselina Šljivančanina, kako bi se penzionisani pukovnik mirno predao policiji. Ona je zahtev odbila.
Na dvadeset lokacija u gradu, policija je čekala na početak akcije. Praćeni su svi koji imaju veze sa Šljivančaninom.

BIA
TROJICA mladića u civilu pokušala su, oko 20 časova, da kroz zadnji ulaz zgrade unesu veću količinu eksploziva. Okupljeni građani su ih primetili, pa su se oni dali u bekstvo. Tada je revoltirana masa jurnula na dva blindirana BMW, koja su ih čekala sa druge strane ulice. Među okupljenima primećeni su i inspektori u civilu. Trojica momaka, koji su verovatno, policajci, jedva su izvukli živu glavu.
M. S. POPOVIĆ
V. M. BOGDANOVIĆ

BIOGRAFIJA
VESELIN Šljivančanin rođen je 13. juna 1953. godine u selu Parež, opština Žabljak, ispod Durmitora.
ŠKOLOVANJE: Tu je završio i osnovnu školu, a u to vreme posebno se oduševljavao pričama o Savi Kovačeviću i Nikoli Bursaću. - 1971. godine upisao je i u roku završio Vojnu akademiju a da nikada nije dva puta izlazio na jedan ispit.
KARIJERA: U Vojsci je obavljao različite dužnosti - od komandanta voda, čete, zamenika komandanta bataljona, komandant bataljona. Zbog pokazanih rezultata postavljen je uoči sukoba u bivšoj SFRJ za načelnika bezbednosti gardijske brigade. Priznao je da jedini zadatak koji nije izvršio jeste organizovanje obezbeđenja tek izabranog predsednika Predsedništva SFRJ Stipe Mesića.
UNAPREĐENJA: U čin potpukovnika 18. novembra 1994. godine, a decembra naredne godine u čin pukovnika.
- Penzionisan je ukazom tadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojše Pavkovića 29. oktobra 2001. godine, uz obrazloženje da “ispunjava zakonske uslove”.

HAPŠENJE SA DUBOKIM OŽILJKOM
BEOGRAD - Bilans žestokog okršaja između jakih snaga policije i nekoliko stotina građana koji su pokušali da spreče hapšenje Veselina Šljivančanina je bezmalo sedamdeset povređenih.
U bici prsa u prsa - policajci i žandari su tukli pendrecima, ispaljivali gumene metke, šok-bombe i suzavac, a okupljeni su napadali pesnicama, kamenicama, flašama, ciglama, motkama.
Odmah nakon nereda, u Urgentni centar, Vojno-medicinsku akademiju i ostale gradske bolnice je sa posekotinama, podlivima i gušenjem, primljeno oko 50 policajaca i dvadesetak demonstranata.
Najdeblji kraj je izvukao pripadnik Interventne jedinice MUP-a Darko Pešić (24), koji je zadržan na VMA, dok su svi ostali pušteni na kućno lečenje.
Pešiću je jedan od gnevnih Šljivančaninovih “branilaca” veliku pivsku flašu duboko zario u zglob desne ruke. Doktori su, debele komade stakla hirurški izvadili iz mesa i zašili rane i policajac će još nekoliko dana biti u bolnici. Nakon uspešne lekarske intervencije, Pešića je u petak oko podne, posetio i ministar policije Dušan Mihajlović.
- Isekli su me nešto pre ponoći, neposredno pre hapšenja Šljivančanina - priča nam iz bolničke postelje Pešić. - Pet godina sam policajac. Ne smem da govorim o detaljima, samo ću vam reći da je bilo grozno i da su mi sečivo flaše zarili u ruku iz blizine.
Svi koji su nakon okršaja potražili pomoć u Urgentnom centru, do juče u podne su pušteni kući. Najteže je povređen jedan građanin, čije ime u bolnici nisu hteli da saopšte, a kome su zbog povreda glave izvršili neurohiruršku intervenciju.
U bolnici je u petak primećen i veliki broj policajaca, za koje se pretpostavlja da su prikupljali podatke o učesnicima u neredima. Zbog toga se smatra da mnogi povređeni demonstranti nisu ni smeli da zatraže lekarsku pomoć.
U holu Urgentnog centra zatekli smo mladića, puštenog sa pregleda sa zavijenom nogom.
- Branio sam srpstvo! - obrati nam se kad je video da smo novinari. - Šta vas briga kako se zovem? Zovem se Veselin Šljivančanin!
P. VASILJEVIĆ

RASTANAK BEZ SUZE
BEOGRAD - Cerak, Brehtova ulica 1, uz stepenice srča, okrvavljene maramice, zavoj - tragovi pretprošle noći. Niz ove stepenice odveden je Veselin Šljivančanin, haški optuženik. Stan broj 9, vrata su, očigledno je, nasilno razvaljena. U kući Šljivančaninovih, juče, pukovnikove ćerke Saša (23), Olja (25) i supruga Persa.
Bertold Breht davno je ispisao svoju “Majku hrabrosti”, Beograđani piscu dali ulicu, a ovde na beogradskom Ceraku, drama je treći dan - ime hrabrosti potpisuju Šljivančaninove lepe kćeri, starija briljantan student medicine, mlađa student prava.
- Kakvo je čudo kad braniš oca - kaže Saša Šljivančanin. - Branile smo ga i branićemo ga do poslednje trunke snage, jer verujemo u njegovu nevinost. Nadležni su otkrili počinioce na Ovčari i priveli ih, a sada, za šaku dolara hapse moga oca.
Sve je počelo u četvrtak u kasnim popodnevnim satima, kada je bilo očigledno da je došao trenutak hapšenja pukovnika Šljivančanina. U zgradu je upala policija, Odbor za odbranu pukovnika munjevito se organizovao, oko zgrade počeli su da se okupljaju simpatizeri, prijatelji porodice, rodbina, nekadašnji saborci. Policiji je stizalo pojačanje. Bilo je napeto, mirisalo je na sukob.
- Tata i ja smo bili u kući, slušali smo vesti. Bili smo začuđeni montiranim najavama - priča Olja Šljivančanin. - Policija je pokušala da uđe u stan, nisam otvarala i rekla sam da tata nije tu. Verovala sam da će se povući. Tata nije pokazivao nervozu, valjda zbog mene. Pričali smo i nadali se - povući će se policijske snage, popustiće pod pritiskom naroda.
Policija je ušla u stan pukovnikovih rođaka, na spratu iznad. Odande su pokušali da se spuste na terasu Šljivančaninovih, ispod. Odustali su.
Oko zgrade je brujalo, odvijala se prava drama.
“Ne, tata, ti nećeš da se predaš“, govorila je Olja ocu.
“Neću”, odgovorio joj je mirno.
Prebirali su oboje po uspomenama, pričali o porodičnoj svakodnevici. Pukovnik je bio zabrinut: “Šta ako je sve već saznao Mlađa?”
To je Šljivančaninov sin, koji je sa košarkaškom reprezentacijom na pripremama u Kolašinu. On je jedan od najtalentovanijih mladih košarkaša, još gimnazijalac.
Oko ponoći policija je navalila na vrata, ona su popustila. Pred momke pod masakama na licu i puškama na gotovs, istrčala je Olja. Predstavila se.
“Spustite oružje”, rekla je mirno. Pitali su je - je li joj otac tu. Klimnula je glavom i opet zamolila: “Spustite oružje.” Gotovo istog trenutka, pred policajce je izašao i pukovnik.
- Nije tačno da su tatu zatekli kako leži u krevetu, nije tačno - ponavlja naglas Olja Šljivančanin. - Stajao je ovako, uspravan kao uvek. Policajac je komandovao:
“Ruke gore!”
Tata je mirno odgovorio: “Ne brinite, momci, nemam nameru bilo šta da uradim, ne želim to zbog dece.”
Dozvolili su mu da se obuče, pokušali da mu u kući stave lisice i kesu na glavu. Odbio je: “Nemam ja čega da se stidim”, rekao je. Upitao je još da li je neko od oficira policije ispred. Pitanje je ostalo bez odgovora, a jedan od onih koji su ga vodili rekao mi je da će ga brzo vratiti i da pretpostavlja da ga vode na razgovor sa ministrom odbrane Tadićem.
Dok je strepela od trenutaka očevog hapšenja, koji su joj bili kao večnost, Olja Šljivančanin priča da je zazvonio telefon. Iz Kolašina je, u tom času, zvao pukovnikov sin Mlađan.
- Tata ga je, koliko sam mogla da shvatim, hrabrio - priča devojka. - Rekao mu je: “Da pobediš na narednom prvenstvu, želim ti zlatnu medalju.” Mi, deca, voleli smo majku. Ali, sa tatom smo bili nekako, kao drugari, ortaci. Teško smo živeli dane bez njega. Ovo, sad, najteže... Izdržaćemo zajedno, ma kako bilo...
Veselin Šljivančanin je odlučnim korakom krenuo niz stepenice. Onda se okrenuo i, vojnički, sa rukom na slepoočnici pozdravio ćerku. On je otišao, a ona ostala. I jedno i drugo bez suze.

NA ROĐENDAN
PUKOVNIK Šljivančanin došao je u četvrtak da sa decom i suprugom proslavi svoj 50. rođendan.
- Nije izdržao bez nas - kaže Saša. - Mi smo mu pripremili skromnu tortu, radovali smo se. Nismo ni znali da je preksinoć došao, videli smo ga kad smo se probudili. Taj trenutak sreće... I to jedan delić snage koji nas drži.

TAMO GDE GA VOLE
NOVINARI su se interesovali gde je pre dolaska u Beograd boravio pukovnik Šljivančanin.
- Tamo gde ga ljudi vole, poštuju i gde mu veruju - odgovorila je Vesna Gojković iz “Odbora za odbranu pukovnika Šljivančanina”.

PERIŠIĆ DAO OPTUŽNICU
IAKO je bio obavešten o optužnici, pukovnik Šljivančanin nije hteo da čuje za nju. Izjavljivao je da ne priznaje Haški sud i da neće da primi optužnicu. Ipak, 1995. godine optužnicu mu je lično uručio tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general Momčilo Perišić.
Perišić je to juče potvrdio našem listu podsećajući da mu je savetovao da se kloni izjava i pojavljivanja u javnosti.

NEĆU SE PREDATI
- NEĆU se predati živ. Neka vlast na mene pošalje one koje najviše mrzi - kazao je jednom Šljivančanin.
- Za mene je najveća sramota kada bi moja deca i potomci sutra ostali sa takvim osećajem da je meni suđeno kao čoveku koji je počinio zlodela. Koja zlodela?
M. MARKOVIĆ

ODVEDEN U CZ
BIVŠI oficir JNA Veselin Šljivančanin, nalazi se u Centralnom zatvoru. Tu će biti zadržan dok se ne iscrpi pravna procedura njegovog izručenja Haškom tribunalu - potvrdio je Dušan Mihajlović, ministar policije prilikom posete povređenom policajcu na VMA.
- Oko 50 policajaca je povređeno, a trojica teže, rekao je ministar. Jedinice MUP-a, profesionalno su izvele akciju i nastojale su da ne upotrebljavaju silu. Huligani su kamenicama i flašama napali policajce, a građanima i naselju naneli veliku materijalnu štetu - rekao je ministar.
Koliko ima privedenih demonstranata?
- Nismo u toku akcije nikoga uhapsili jer nam je cilj bio samo privođenje Šljivančanina. Sada ćemo sprovesti istragu, a već smo registrovali mnoge izgrednike. Protiv njih će biti podnete i krivične prijave.
Demonstranti su se dobro i brzo organizovali, da li su unapred znali za hapšenje?
- To pitajte članove Odbora za odbranu Šljivančanina. A njega pitajte, zašto nije hteo mirno da se odazove sudskim pozivima, već je svojim postupcima izazvao velike nerede.
Hoće li biti još hapšenja i da li očekujete sličan otpor?
- U veliki rizik će ući svako ko pokuša da spreči akcije policije - poručio je Dušan Mihajlović.
P. V.

SVETSKE AGENCIJE NA VEST O HAPŠENJU ŠLJIVANČANINA
ISPUNILI ZAHTEV AMERIKE
ROJTERS - Hapšenje bivšeg pukovnika JNA Veselina Šljivančanina predstavlja odgovor na američki zahtev da se on liši slobode, i izruči Hagu, kako bi Vašington mogao da odobri dalju pomoć Srbiji, javlja britanska agencija Rojters pozivajući se na izjavu neimenovanog funkcionera ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu.
Do njegovog hapšenja došlo je dva dana uoči sertifikacije državnog sekretara Kolina Pauela, odnosno eventualne potvrde u američkom kongresu da “Beograd sarađuje sa Tribunalom”, što je, kako navodi agencija, bio “ključni korak za dobijanje dalje ekonomske pomoći koja ove godine iznosi ukupno 110 miliona dolara”.
FRANS PRES - Beogradu je u ovom trenutku “očajnički potrebna pomoć”, pa je “hapšenje Šljivančanina pre 15. juna” bio uslov koji su SAD postavile da bi “deblokirale tranšu finansijske pomoći Beogradu za 2003. godinu”.
AGENCIJA DPA - Šljivančanina traži Haški tribunal kao “glavnog osumnjičenog za masakr hrvatskih civila u 1991”. Ta agencija navodi da će “izručenje Šljivančanina biti veliki korak” u saradnji Beograda s Tribunalom, i dodaje da je Tribunal u Hagu pored “izručenja koja su u toku” zahtevao od Beograda da haškim istražiteljima omogući pristup dokumentima, arhivama i svedocima.

ODGOVORNOST ZA VUKOVAR
PRE osam godina protiv Veselina Šljivančanina tadašnji glavni haški tužilac Luiz Arbur podigla je optužnicu zbog teških povreda Ženevskih konvencija, kršenja ratnih zakona i običaja i zločina protiv čovečnosti, izvršenih tokom novembra 1991. godine nad građanima hrvatske nacionalnosti, a na vukovarskoj farmi Ovčara.
- Krajem avgusta 1991, nakon što je napala nekoliko okolnih sela nastanjenih uglavnom nesrpskim stanovništvom, JNA je opkolila grad Vukovar i započela njegovu opsadu - piše u optužnici. - Istovremeno s opsadom, JNA je otpočela i stalni artiljerijski napad na grad, u kojem je poginulo na stotine lica i uništena većina zgrada u gradu. JNA i srpske paravojne snage su takođe pokrenule napade pešadijom i oklopnim snagama koji su na kraju doveli do pada Vukovara 18. novembra 1991. godine. JNA i srpske paravojne snage su potom zauzele ono što je preostalo od grada.
“Poslednjih dana opsade”, piše haški tužilac, “nekoliko stotina ljudi je potražilo sklonište u vukovarskoj bolnici blizu centra grada, verujući da će bolnica biti evakuisana u prisustvu neutralnih međunarodnih posmatrača. Evakuacija je bila dogovorena u Zagrebu u pregovorima između JNA i hrvatske vlade 18. novembra 1991.
- Poslepodne 19. novembra 1991. godine, jedinice JNA su ušle u vukovarsku bolnicu i preuzele kontrolu nad njom - nastavlja haški tužilac. - Oni koji su se zatekli u bolnici nisu pružili nikakav otpor. Rano sledećeg jutra major Šljivančanin je naložio sestrama i lekarima da dođu na sastanak. Dok je medicinsko osoblje bilo na sastanku, JNA i pripadnici srpskih paravojnih snaga su na brzinu odveli oko 400 muškaraca iz bolnice. Među onima koji su tako odvedeni, bilo je ranjenih pacijenata, bolničkog osoblja, vojnika koji su branili grad, hrvatskih političkih aktivista i drugih civila.
- Od 300 ili više osoba koje su ujutro 20. novembra 1991. godine odvedene iz vukovarske bolnice, najmanje 200 je ubijeno na Ovčari - kaže se u haškoj optužnici.
D. P. V.

SASLUŠANJE U PALATI PRAVDE
PRVO saslušanje Veselina Šljivančanina trebalo je da počne u petak kasno po podne u beogradskoj Palati pravde, u prisustvu njegovih izabranih branilaca Gorana Petronijevića i Mome Bulatovića. Šljivančanin je u Palatu priveden iz Okružnog zatvora, gde je smešten nakon hapšenja.
Istražne sudske vlasti dužne su, u okviru ekstradicionog postupka, da uruče hašku optužnicu Veselinu Šljivančaninu. S obzirom na to da se penzionisani vojni oficir nije dobrovoljno predao, već da je uhapšen, istražni sudija po zakonskom nalogu donosi i rešenje o određivanju ekstradicionog pritvora.
- Kad vidimo rešenje o pritvoru, odlučićemo hoćemo li se žaliti - rekao nam je advokat Bulatović. - Transfer u Hag nećemo izbeći, nisu ni mnogi pre Šljivančanina, pa ne vidim zašto bi on bio izuzetak.
Veselin Šljivančanin je, inače, mnogo ranije pre hapšenja, potpisao punomoćje svojim advokatima, kako Bulatović kaže, “za slučaj da se desi ovo što se desilo”.
D. P. V. - N. B.

SKRIVANJE
POSLEDNJIH dana bilo je, inače, priča da je Veselin Šljivančanin utočište našao u Crnoj Gori, navodno u rodnom Žabljaku.
- Čuo sam i ja to. Mogu vam reći da sam Veselina poslednji put video pre pet-šest meseci, u Beogradu, ali je svaka priča o tome gde se krio, sada besmislena - rekao je juče za naš list Dobrica Šljivančanin, predsednik SO Žabljak, bliski rođak uhapšenog oficira. - Sve ovo me je iznenadilo i šokiralo. Nisam verovao da se tako može postupati sa ljudima koji su se borili za svoju državu i narod. Država se ponela nepravedno...

SAZNAO OD “NOVOSTI”
U LETO 1995. kad je podignuta optužnica protiv njega, Radića i Mrkšića, Veselin Šljivančanin je službovao u Podgorici, gde je bio komandant pete brigade Druge armije.
Igrom slučaja, neprijatnu vest je saznao - upravo od ovog izveštača “Novosti”.
Kada smo ga pronašli preko vojne veze negde na terenu i tražili komentar informacije o optužnici, poćutao je malo i kazao:
- To prvi put od vas čujem! Ne znam, ne mogu ništa da kažem, zatečen sam...
Godinu dana kasnije, Veselin Šljivančanin je unapređen u čin pukovnika i prešao na rad u Beograd.

NIJE BILO PRITISAKA
BEOGRAD - Ono što se desilo je jedna policijska akcija sprovođenja Zakona o saradnji sa haškim Tribunalom - zaključak je srpskog premijera Zorana Živkovića.
Odgovarajući na pitanje - da li hapšenje Veselina Šljivančanina treba dovesti u vezu sa uslovljavanjem pomoći SAD - Živković je odgovorio da je “saradnja naše zemlje sa Haškim tribunalom međunarodna obaveza, regulisana od prošle godine i domaćim zakonom”:
- Hapšenje Šljivančanina ne treba povezivati sa sertifikacijom 15. juna ili Solunom 21. U ovom slučaju, kad su se stvorili tehnički uslovi da haški optuženik bude uhapšen, to je i učinjeno - bio je kategoričan Živković. - I, tako će biti i sa svim ostalim optuženicima!
A. R. P.

BLIŽI “PARTNERSTVU”
BEOGRAD (Beta) - Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Goran Svilanović izjavio je da će hapšenje oficira bivše JNA Veselina Šljivančanina biti od značaja za odluku o nastavku pomoći Srbiji i Crnoj Gori, koju bi Američki kongres trebalo da donese do 15. juna.
- Hapšenje Šljivančanina stavlja američkog državnog sekretara Kolina Pauela u potpuno drugu situaciju, i verujem da će njegova odluka biti pozitivna. Mislim da će to imati značaja i na odluku o “Partnerstvu za mir” - rekao je Svilanović.
Upitan da prokomentariše otpor koji su demonstranti pružili policiji prilikom akcije hapšenja Šljivančanina, Svilanović je rekao da ne veruje da je situacija mogla da preraste u ulične nemire.