Sr­ce ja­če od Du­na­va

Po­mah­ni­ta­li mut­ni, na­bu­ja­li Du­nav, na­pu­štao je svo­je ko­ri­to i zlo­kob­no pre­tio ži­te­lji­ma Srem­ske Ka­me­ni­ce. Po­seb­no sta­nov­ni­ci­ma Du­nav­ske uli­ce. Ne­moć­no gle­da­ju­ći bu­ji­cu, stre­pe­li su od na­do­la­ze­ćih ta­la­sa. Ogrom­ni mla­ze­vi, kroz ka­na­li­za­ci­o­nu cev iz­me­đu dva na­si­pa, ne­za­u­sta­vlji­vo su pla­vi­li uli­ce. Ka­ko ih za­u­sta­vi­ti? Ko će se spu­sti­ti u mrač­ne du­nav­ske du­bi­ne i za­tvo­ri­ti otvo­re na ce­vi du­gač­koj vi­še od 60 me­ta­ra?
De­ve­ta noć apri­la. Sti­že Go­ran Di­mi­trić (35) iz No­vog Sa­da, asi­stent na no­vo­sad­skog Fa­kul­te­tu fi­zič­ke kul­tu­re i is­ku­sni ro­ni­lac. Za ne­vo­lje sta­nov­ni­ka Srem­ske Ka­me­ni­ce sa­znao je od pri­ja­te­lja.
U tre­nut­ku do­no­si od­lu­ku. Spu­sti­će se u po­mah­ni­ta­lu re­ku. Mr­kla je noć, su­vi­še je ri­zič­no. Me­šta­ni ne zna­ju gde je tač­no cev. Sa­mo zna­ju da po­sto­ji. Sa opre­mom za ro­nje­nje, po­no­vo do­la­zi uju­tro. U 8.30 ča­so­va po­či­nje ak­ci­ja, ko­ja će pod vo­dom tra­ja­ti se­dam sa­ti. Za sva­ki slu­čaj, lju­di oku­plje­ni na oba­li ve­za­li su mu ko­no­pac.
- U mr­klom mra­ku po­ku­šao sam da na­đem otvor ce­vi - pri­se­ća se tih tre­nu­ta­ka Di­mi­trić. - Sre­ćom, to mi je br­zo po­šlo za ru­kom. Ta­da je usle­dio dru­gi deo za­dat­ka: za­tvo­ri­ti nje­ne otvo­re preč­ni­ka, ne­što ma­nje od me­tra. Je­di­no re­še­nje je bi­lo "za­zi­da­ti" ih dža­ko­vi­ma sa pe­skom.
Sta­nov­ni­ci ovog de­la Srem­ske Ka­me­ni­ce, na oba­li su užur­ba­no pu­ni­li dža­ko­ve i spu­šta­li u Du­nav, na me­sto gde je za­ro­nio Di­mi­trić. Ve­šti i ne­u­stra­ši­vi ro­ni­lac sa­ku­pljao ih je po Du­na­vu, pa­ze­ći da ne­ki od njih ne pad­ne na nje­ga i po­vre­di ga. Sa­ti­ma je u pot­pu­nom mra­ku, sam "tu­ma­rao" reč­nim dnom, na du­bi­ni od osam me­ta­ra i od dža­ko­va pra­vio čep na otvo­ri­ma ce­vi.
Dža­ko­vi na­pu­nje­ni pe­skom ko­ji su pa­da­li u vo­du, ni­su bi­li je­di­na opa­snost po Di­mi­tri­ćev ži­vot. Po­sto­ja­la je mo­guć­nost da ću­dlji­vim dnom Du­na­va, "do­pli­va" bal­van ili ne­što dru­go. Sre­ćom, to se ni­je do­go­di­lo. U vo­di je pre­neo oko dve to­ne pe­ska i us­peo da za­tvo­ri cev.
Iako je fi­zič­ki bi­lo vr­lo na­por­no, hra­bri ro­ni­lac je ri­zi­ku­ju­ći ži­vot spa­sao deo Srem­ske Ka­me­ni­ce od po­pla­va. Za ovaj pod­vig Skup­šti­na No­vog Sa­da do­de­li­la mu je "No­vem­bar­sku po­ve­lju".

ČAJ I PE­SAK
DOK je tra­ja­la vi­še­ča­sov­na ak­ci­ja za­tva­ra­nja ka­na­li­za­ci­o­ne ce­vi, Di­mi­trić je sa­mo jed­nom iza­šao na oba­lu, da za­me­ni bo­ce sa ki­se­o­ni­kom i po­pi­je čaj, a za se­dam sa­ti, ko­li­ko je pro­veo u Du­na­vu, pre­neo je, pod vo­dom, dve to­ne pe­ska.