Kržljava podloga i kasnija rezidba

Činjenica je da bez rasta izbojaka (vegetativnog letorasta) nema ni zametanja i rasta plodova (generativnog rasta). Vegetativni rast mora biti umeren, jer u suprotnom generativni rast biva znantno smanjen ili čak izostaje. Voćarska nauka je značajno doprinela mogućnosti približavanja idealnoj ravnoteži vegetativnog i generativnog rasta, ali se u praksi još javljaju problemi zbog nedovoljnog iskustva voćara i nepovoljnih vremenskih uslova.

Savremena voćarska proizvodnja temelji se na uzgoju voćaka slabe do srednje bujnosti, kako bi se podstaklo što ranije i veće zametanje plodova. Zato je obavezna kontrola bujnosti, odnosno vegetativnog rasta. Gotovo od samih početaka voćarstva, jedan od glavnih načina kontrole bujnosti voćaka je bila upotreba slabo bujnih podloga.

Za neke voćne vrste kao što su jabuka i kruška, izbor slabo bujnih podloga je dosta velik. Tako je, na primer, uz upotrebu podloge M-27 jabuku moguće uzgajati i u saksijama, dok je za neke druge voćne vrste, kao što je pitomi kesten, uzgoj na slabo bujnim podlogama nemoguć jer ne postoje takve podloge.

Osim upotrebe podloga slabije bujnosti, kontrola vegetativnog rasta se postiže i rezidbom. Kasnija zimska rezidba smanjuje bujnost, dok ga ranija i jača rezidba pojačava. Rovašenje pupoljaka može značajno delovati na pospešivanje ili smanjenje rasta izbojaka, zavisno od vremena i načina izvođenja.

Izraženiji uticaj na bujnost ima rezidba u vegetaciji (zelena rezidba) kojom je moguće značajno usporiti rast mladica. Bez zelene rezidbe je nemoguće uzgojiti kvalitetne plodove breskve i nektarine, a slično je i kod mnogih drugih voćnih vrsta.