Operacija nije uvek najbolje rešenje za kičmu

UTRNULOST nogu, slaba kontrola mokrenja i "palo stopalo" su znaci da je operacija diskus hernije neophodna. Ako postoji bol bez neuroloških problema, operacija u nekim slučajevima može da pomogne, dok u drugim pogoršava stanje. Procena hirurga je od presudne važnosti, zbog čega se pacijentima savetuje da potraže mišljenje dva lekara, kako bi bili sigurni da je operacija diskus hernije pravo rešenje.

Komplikacije prilikom operacije su retke i mogućnost da se telo oduzme je ravna nuli. Prema rečima direktora Klinike za neurologiju u Kliničkom centru Srbije profesor dr Miloša Jokovića, pacijent već sutradan biva otpušten iz bolnice, dok je nakon šest nedelja sposoban za najteži fizički rad. Ipak, ukoliko tokom operacije meko jedro nije u potpunosti odstranjeno, ako dođe do pogoršanja drugog nivoa na kičmi ili ožiljak pritiska nerve, druga operacija najčešće ne može da se izbegne.

* Kako možemo da znamo da je operacija diskus hernije neophodna?

- Postoje apsolutne indikacije za to. U provom slučaju, pacijent ima sindrom "konjskog repa", što znači da oseća slabost i utrnulost nogu i oslabljenu kontrolu mokrenja, uzrokovanu pritiskom. U drugom slučaju, zbog oštećenja nekog nerva kičmene moždine nastaje progresivni neurološki deficit, odnosno slabost, poput "palog stopala", nemogućnosti oslanjanja na petu i prste. Osim toga, postoje relativno indukovane operacije, kada pacijent ne mora da bude operisan.

* U kojim slučajevima pacijent može, ali ne mora da bude operisan?

- To se zove relativna indukacija i postoji onda kada pacijent oseća bol i ne pomažu mu fizikalna terapija ni lekovi, ali nema neuroloških deficita. Ipak, bol ga onemogućava u uobičajenim aktivnostima. U ovom slučaju, efekat intervencije zavisi od lekara. Ukoliko ne proceni dobro i pacijenta pošalje na operaciju onda kada to nije potrebno, može da dođe do pogoršanja stanja. Zbog toga uvek potražite drugo mišljenje. To je veoma važno i svakome preporučujem. Kada operišete tumor, znate da on mora da se odstrani i tu nema dileme. Kod diskurs hernije moramo precizno proceniti situaciju.

* Kakva oštećenja mogu da nastanu ukoliko odlažemo operaciju koja je neophodna? Može li se pogoršati stanje pršljena koji je bio zdrav?

- Diskus je hrskavica između pršljena koja "iscuri", pritisne živac i time stvori problem. A sekundarne posledice te bolesti mogu da budu promene na pršljenovima, koji trpe zbog gubitka funkcije diskusa. Operacijom diskus hernije se taj problem ne rešava, već je potrebna druga operacija, gde se operišu koštane strukture. Ipak, zbog odlaganja operacije može da dođe do pogoršanja u drugom smislu. Kod krsnoslabinske diskus hernije, diskus pritiska jedan od nerava nogu. Taj živac zbog stalnog pritiska može da bude oštećen i može da dođe do problema kao što je "pad stopala". Takođe, ukoliko odlažemo operaciju dolazi do lošeg položaja tela i pacijent počinje da se krivi.

* Da li je endoskopski pristup popularniji kod operacije diskus hernije i zbog čega?

- Iako je endoskopska metoda sada jeste popularna, dokazano je da se najbolji rezultati postižu klasičnom neurohirurškom mikrodisektomijom, odnosno upotrebom mikroskopa. U tom slučaju hirurg ima dobar pristup koštanim strukturama i dobar uvid u situaciju. Sve je vidljivo, jasno i bez mogućnosti oštećenja. Razlika je jedino u estetskom efektu, jer endoskopskom metodom ostaje nešto manji ožiljak. Ipak, ako uzmemo u obzir da je ožiljak klasičnom metodom veličine 2,5 santimetara, dok je endoskopskom metodom ožiljak od 1,5 do dva santimetra, videćemo da to nije značajna razlika. Uostalom, ne može se svaka intervencija raditi endoskopski, iako neki pobornici tvrde da može.

* Do kakvih komplikacija najčešće dolazi prilikom operacije diskus hernije?

- Komplikacije tokom operacije su retke, neračunajući opštehiruške. Pacijenti se često plaše da će ostati oduzeti, što je nemoguće u operacijama krsnoslabinskog dela. Čak i ako se desi najveća komplikacija, koja podrazumeva povredu nerva koji je već povređen izlaskom diskusa, pacijent opet neće ostati oduzet. Operiše se jedan nivo, eventualno dva, pa čak i ako se povrede ta dva živca, što je najgora varijanta, pacijent neće ostati oduzet. Eventualno, može imati neki neurološki deficit i atrofiranje muskulature.

* Postoje li procene o uspešnosti operacija diskus hernije u Srbiji?

- Kada sve uzmemo u obzir, znatno poboljšanje ima 60 do 75 odsto pacijenata, nepromenjeno stanje ima 10 do 20 odsto, dok je ispod 10 odsto onih koji imaju pogoršanje. Ono se dešava isključivo ako indikacija za hirurgiju nije bila dobra, odnosno ako pacijentu uopšte nije ni bila potrebna operacija. Ako je postavljena prava indikacija, odnosno procena da li pacijent treba da se operiše, uspeh je 100 odsto zagarantovan.

* Koliko je vremena potrebno za oporavak nakon operacije?

- Nakon operacije je potreban blagi analgetik i fizikalna terapija. Pacijent sutradan ustaje na noge, treći dan se otpušta iz bolnice, a za šest nedelja se može vratiti na posao čak i ukoliko je u pitanju najteži fizički rad. Sportisti se vraćaju aktivnom bavljenju sporta nakon tog perioda. Naravno, postoje slučajevi kada se pacijent oporavlja mesecima, tada se postavlja pitanje da li je operacija prošla dobro.

* Na koji način izbegavanje hirurga i lečenje kod nadrilekara može da pogorša stanje?

- Devojka inače balerina imala je 17 godina, trebalo je da operiše diskus. Kada smo to rekli njenoj majci, ona se nije složila i odvela je dete kod nekog nadrilekara. Pošto je devojčica bila elastična, on je savio toliko da je napravio sindom "konjičkog repa". To je samo jedan od primera. Ne može se sve lečiti istim putem - zapaljanje, tumor, vaskularne komplikacije, diskus. Mora postojati proces lečenja i potrebno je najpre se obratiti neurologu, fizijatru i tek onda neurohirurgu.

* Da li je ista situacija kada je u pitanju kiropraktika?

- Obično se smatra da su neurohirurzi ljubomorni na kiropraktičare. Hiropraksija je u svetu priznata, za to se završava fakultet, ali problem je što u Srbiji možete da zabršite kurs i samoproglasite se kiropraktičarem, kostolomcem ili da ste bogomdani da lečite. Niko vas ne kontroliše i nikome ne odgovarate ako pogrešite u lečenju. Priznajemo alternativne načine i svaka pomoć koju pacijent dobije treba prihvatititi. Samo se postavlja pitanje da li je to dobro na duže staze, da li može da dođe do pogoršanja. Mi nismo protiv toga, ali samo edukovan čovek može da se bavi tom vrstom lečenja.