Novih 366 dana samo za nas: Krenite sa optimizmom u 2020.

OD euforije u stilu - sve ću drugačije u godini koja dolazi, do letargije u duhu - neka stvari teku kako hoće, čitava je paleta prelaznih nijansi misli. Na nama je da izaberemo jednu po našem ukusu, jer na to imamo pravo. Ne moramo da budemo ni usiljeno entuzijastični niti ustaljeno apatični, ali da pokušamo da 2020. godinu prizovemo u boji koja nam se dopada - možemo. Zašto je ne bismo bar grubo iscrtali u tonovima vedrine, ljubavi, zdravlja, uspeha, bezbrižnosti i finansijskog spokoja? Ako već imamo šansu da zamislimo želje i željice, nije na odmet da to iskoristimo. Jer, hej, nije slučajno ono - "pazi šta želiš, možda ti se i ostvari". U svakom slučaju, bar nemamo šta da izgubimo. A da je tako, potvrđuje nam i Željka Kurjački Stanić, psiholog i psihoterapeut.

Sagovornica "Života plus" se retko osvrće na godinu iza, odmah praveći planove za narednu i verujući u maksimu "Kako zračiš, tako i privlačiš". Savetuje nam kako da 2020. godinu učinimo lepšom, u meri u kojoj to zavisi od nas.

KAKO ZRAČIŠ, TAKO PRIVLAČIŠ

Zašto dani pred nama zaista mogu da budu u duhu "zračenja" koje smo privukli?

- Ako razmišljamo optimistično, posezaćemo hrabrije za većim ciljevima, uviđaćemo dobre prilike i mogućnosti, primećivaćemo lepe stvari oko sebe i biti zahvalniji. Verovatno se još mnogo toga događa na nivou zakona privlačenja o kojima nas ne uče na studijama psihologije, a koji su možda u domenu kvantne fizike ili čak van domena nauke. Međutim, maksima "Kako zračiš, tako i privlačiš" bi značila i da možemo da prizivamo negativne stvari kada smo u strahu. Recimo, plašeći se neke bolesti, možemo da strepimo da ćemo je privući. Tako počinjemo da osećamo tzv. metastrah ili - strah od straha. Važno mi je da naglasim da to ne funkcioniše tako. Mi smo napravljeni tako da se mnogo lakše oporavimo nego da se razbolimo. Naše telo i naša psiha teže ka oporavku i dok zaista možemo sebi da pomognemo pozitivnim razmišljanjem, negativnim nećemo "navući" nesreću.

Koliko je optimizam uprkos svemu univerzalni lek ili bar "pilula" smeha i dobrog raspoloženja?

- Istinski optimizam može da bude jedno od najjačih tačaka oslonca koje čovek ima. Pravi optimista duboko veruje da će stvari da se dogode na način na koji priželjkuje, da je mala verovatnoća da se loš scenario obistini. To nikako nije naivan stav jer ukoliko se, ipak, dogodi nešto loše, optimista će u tome takođe gledati pozitivnu stranu. Uvideće da se nepoželjni događaj može iskoristiti tako da nešto dobro proizađe iz njega. Optimista nije naivan niti falsifikuje realnost, on samo bira da usmeri pažnju i energiju na lepe stvari. Ništa od toga nije nerealno. Optimista je često u relaksacionom telesnom odgovoru, odnosno stanju opuštenosti i poverenja, u kojem telo može da se revitalizuje. Kada smo pod stresom, uplašeni, zabrinuti i napeti, naš organizam je u pripravnosti i ne bavi se čuvanjem od bolesti, popravkom ćelijskih oštećenja i samopodmlađivanjem. Za sve te radnje potrebno je opušteno stanje tela, koje je kod optimista prirodno.

Kako u to ime možemo da zaokružimo 365 dana iza nas i dočekamo novi godišnji "paket"?

- Na odlazeću godinu možemo da se osvrnemo kao pravi optimista, što znači da se setimo svih lepih trenutaka, onoga što jesmo postigli, a da sve neprijatne događaje posmatramo kroz lekcije koje su nam oni dali. Život će nas stalno iznova vraćati na ono što nismo usvojili i potrebno je da znamo da svaki težak i neprijatan događaj nudi neku pouku samo za nas.

POZITIVAN DUH JE UVEK U MODI

Koliko ćemo biti radosniji i koliko će nam sve izgledati vedrije ako sa optimizmom iscrtamo, ispišemo ili bar zamislimo novogodišnje želje?

- Kod novogodišnjih želja je važno da budemo realistični, kako se kasnije ne bismo razočarali. Ali to ne znači da bi one trebalo da nam budu male. Duboko verujem da mi nikada ne želimo, onako istinski, nešto što ne možemo da ostvarimo. Ako iskreno nešto priželjkujemo, to znači da negde duboko u sebi znamo da je to ostvarivo. Biti realističan u novogodišnjim željama znači samo da uzmemo u obzir i sve buduće nepovoljne situacije, recimo trenutke kada nećemo biti toliko motivisani kao sada dok donosimo odluke, i da se setimo svih načina na koje smo skloni da sebi "podmećemo nogu", praveći samosabotaže.

Zašto pozitivan duh nikada ne izlazi iz mode, pa tako ne bi trebalo ni u ispraćaju godine, koja je, kako god da je protekla, bila i naša?

- Baš tako - kakva god bila, naša je. I zato je važno pronaći smisao i vrednost i u neprijatnim događajima. Oni su deo života. Kao u onoj priči o dečaku koji je otkrio da može magično da ubrza vreme i zaobiđe neprijatnosti, pa je preskakao i vreme za učenje, posete zubaru... Na kraju je shvatio da je preskočio čitavu mladost i zrelo doba, a onda je poželeo da vrati vreme i kroz te, naizgled, neprijatne periode prođe svesno i sa zahvalnošću. U današnje vreme, kada nas "fejsbuk" podseti šta nam se dogodilo na današnji dan pre pet ili osam godina, uglavnom nas uspomene razneže, nebitno jesmo li tada bili ponosni na svoja postignuća ili ne. Isto je i sa starim dnevnicima ako smo ih vodili, pa ih naknadno pročitali. Nešto što nam je tada predstavljano kao "blam" ili "neuspeh", posle izvesnog vremena nam postane drago, jer je bilo naše. Na taj način razmišljajmo i o godini iza nas.

SUMIRANjE SA ZAHVALNOŠĆU

KAKO na dnevnom, a onda i na prazničnom, nivou možemo da učinimo da nam život bude lepši i nasmejaniji?

- Koliko bi nam dani bili lepši kada bismo počeli da treniramo mozak da umesto o blamovima spontano razmišlja o uspesima, srećnim trenucima ili komplimentima koje smo dobili. Klasična vežbica da se na kraju dana setimo tri stvari na kojima smo zahvalni je upravo korisna, jer trenira naš um da misli pozitivno. Razmišljanje "da sam samo..." ili "kako sam mogao..." o prošlosti ili "šta ako..." o budućnosti je zloupotreba mašte i potpuno je beskorisno, dok je sumiranje prošlosti sa zahvalnošću, iščekivanje budućnosti sa radošću - korisno, zdravo i, naposletku, mnogo zabavnije.

AFIRMACIJA, A NE NEGACIJA

KOLIKO nešto stvarno može da zavisi od nas?

- Većina nas ima um koji je navikao da razmišlja o problemima, ako mu se ništa interesantnije ne ponudi. Kada je sve u savršenom redu, mi prebiramo šta može da krene po zlu, sa idejom da se na to unapred pripremimo. Kada nas neko uvredi, danima se posle u mislima vraćamo istom događaju, bespotrebno razmišljajući šta smo mogli drugačije da učinimo, kako smo nekome mogli da odgovorimo. Pozitivno razmišljanje i slični termini su, s druge strane, u poslednje vreme nepravedno potcenjeni i obezvređeni. Gotovo prezreni. Pozitivna psihologija je, međutim, veoma ozbiljna grana psihologije utemeljena na odličnim i zanimljivim istraživanjima i nema nikakve veze sa mehaničkim ponavljanjima afirmativnih iskaza o sebi, sa toplim kupkama i sličnim predrasudama koje vladaju o njoj.