“Vaskrs smo proslavili u hramu našeg srca, najvažnije je ne gubiti radost”: Raša Bukvić o ulogama i iskušenjima koja prolazimo

Ovako, za "Novosti", govori Radivoje Raša Bukvić, popularni srpski glumac koji se u poslednjih 16 godina svojom umetnošću visoko etablirao na svetskoj filmskoj sceni - bio je partner Katrin Denev, Kjare Mastrojani, Lijama Nisona, Brusa Vilisa..., sarađivao je sa Likom Besonom, Janom Kunenom, snimao reklamu sa Endi Mekdauel, igrao glavne uloge u čuvenom pozorištu u Montreju. Raša Bukvić je i jedini naš glumac nominovan za nagradu "Cezar", koja se smatra francuskim Oskarom. I mada živi na relaciji Pariz - Beograd, trudi se da svaki Vaskrs provede ovde sa suprugom Marijom Bergam, glumicom, i sinom Danilom.

* Igrali ste Svetog Mardarija Libertvilskog u dokumentarno-igranom filmu "Tihi kutak Hristov" Radisava Jevrića, koji je pre dve godine prošao gotovo neprimećeno u našoj javnosti. Koliko je vama lično važan ovaj film i šta je ono što ste poneli iz njega?

- Bitan je dosta. Radi se o filmu koji slika život jednog običnog čoveka, koji je svojim delima, podvizima i žrtvom nadvisio sebe samog i pomogao mnogima. Kao glumcu, mnogo mi je zanimljivije kad treba da tumačim običnog čoveka koji je moguć, nego nekog superheroja, natčoveka, sa kojim obični smrtnici malo toga imaju zajedničkog. Moram da kažem da ovaj film pamtim i po divnom glumcu Nebojši Glogovcu, on je igrao sveštenika koji je Svetog Mardarija pričestio na samrti. A i ovozemaljski život ovog svetitelja bio je kratak - živeo je svega četrdeset šest godina.

* Ovaj čudesni svetitelj koga su priznale tri pravoslavne crkve, bio je naš najmlađi monah - zamonašio se u Studenici sa sedamnaest godina. Zašto o takvim ličnostima tako malo znamo, zbog čega se o njima ne govori?

- Vladika Mardarije se školovao u jednoj od najvećih ruskih svetinja, u Manastiru Aleksandra Nevskog, a potom i na prestižnoj Sanktpeterburškoj duhovnoj akademiji, na koju uopšte nije bilo lako doći - bio jedan od malobrojnih koji su položili prijemni. Ali, mi ne govorimo o našim izuzetnim ljudima i duhovnicima, jer živimo u vremenu kvaziheroja, superheroja, starleta bez ikakvih profesija i obrazovanja, influensera bez životnih iskustava... Zato ne treba da nas čudi što su ličnosti poput svetog oca Mardarija skrajnute u našem društvu, i poznate samo jednom vrlo uskom krugu ljudi. Kada bi on i njemu slični bili u prednjem planu, za ove bezvredne likove ne bi bilo mesta u javnom prostoru. Ovo doba, u kojem je umesto Lepote na pijedestal stavljena Ružnoća, predugo traje. Treba se boriti i zaslužiti vreme u kojem će se ceniti istinske vrednosti.

Raša Bukvić kao vladika Mardarije Foto FCS

* Šta bismo sada, u ovom trenutku, mogli da naučimo od ovog "srpskog Zlatousta", kako su nazivali Svetog Mardarija?

- Tokom studija u Petrogradu ovaj izuzetni svetitelj često je pozivan da služi u Carskom Selu, u tamošnjoj Sabornoj crkvi u koju je dolazila cela carska porodica Romanovih. Propovedao je u školama, bolnicama, vojnim kampovima, njegove besede zabeležene su u knjigama koje je objavio Zavet ruskom narodu - "Zbornik propovedi", "Tihi kutak Hrista", čiji je prihod od prodaje dat siromašnoj deci. Upamćen po brizi za druge i po zaboravu na samoga sebe, iza njega je ostala upamćena, između ostalih, i rečenicakoja ga doslovce opisuje: "Crkvu gradi, umire od gladi". Vladika Mardarije je svoj život potpuno predao crkvi i drugim ljudima, i mnogo se namučio da bi pravoslavni život uspeo da organizuje na tlu Amerike, među tamošnjim Srbima i Amerikancima.

* Sve što se danas globalno događa pokreće jedan mračni svet kapitala, novca, moći, odsustva empatije i bazičnih ljudskih vrednosti. Da li nam je, u tom smislu, ova pandemija lekcija da iz nje možda izađemo kao bolji ljudi?

- "Biće nam bolje onda kada mi budemo bolji", rekao je blaženopočivši patrijarh Pavle. Ako budemo pametni i budemo iskoristili ovu izolovanost da zađemo u sebe, da poradimo na sebi, i uspemo da se popravimo, postoji nada da nam svima bude bolje. Ja sam optimista po tom pitanju.

* U ovo vreme kućnog karantina lepši smisao našoj svakodnevici najviše daje kultura, koja se "preselila" na internet. Koliko smo uopšte svesni značaja kulture i njene suštine?

Raša sa Nebojšom Glogovcem

- Malo smo svesni, i ne možemo se pohvaliti da smo gladni Lepog. Jedan dobar procenat našeg društva, nažalost, nema prostora da se bavi ničim drugim nego isključivo preživljavanjem. Tim ljudima se ne može zameriti. Od bogatijih se mnogo više očekuje, ali se ti najbogatiji, opet, uglavnom najviše bave svojim materijalnim bogatstvom. Tek kada spoznamo Lepotu, kao klasičnu estetsku vrednost, moći ćemo u životu prepoznavati Ružnoću, i od nje se kloniti. Upravo zbog toga je toliko važna kultura za svaki narod.

* O lepoti je govorio i Nikola Tesla, a vi ćete ga uskoro igrati u novom filmu "Iz svetla: Luminous".

- Tesla je smatrao da će lepota spasti svet, ona lepota koja je u nama, kao i ona koja je izvan nas, koju treba da otkrivamo, čuvamo, baštinimo. Početak snimanja filma bio je planiran krajem ove godine, međutim, kako i na koji način će pandemija koja je bukvalno zaustavila svet uticati na ovaj projekat, videćemo. U ekranizaciji jednog delića života Nikole Tesle, a u režiji talentovanog Boriše Simovića, trebalo bi da učestvuje i desetak američkih glumaca. Koliko će ova situacija osujetiti naše namere da snimimo jedan ozbiljan, umetnički film do kraja ove godine, a u slavu našeg Tesle, videćemo! Iskreno, nadam se da ćemo uspeti, bez obzira na težak izazov.