ZBOG krize izazvane epidemijom novog virusa Srbija je donela set mera pomoći privredi u vrednosti od 5,1 milijardu evra. Vrednost polovine budžeta namenjena je podršci likvidnosti privatnog sektora i pojedinim privrednim granama. Podržane su kompanije u oblastima gde trenutno nema tražnje i onima koje izvoze. Posebno su donete mere pomoći preduzetnicima, paušalcima, mikro, malim i srednjim preduzećima. U ovoj grupi od 900.000 ljudi su pekari, frizeri, taksisti, krojači, sve zanatlije. Iz budžeta je izdvojeno oko 70 milijardi dinara koje će biti isplaćene punoletnim građanima u iznosu 100 evra.


U isto vreme krize, država je odlučila da dodatno ugrozi egzistenciju najzaslužnije i ekonomski najranjivije grupe građana. Sekretarijat za kulturu Beograda obavestio je podnosioce prijava na javni konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi da konkurs neće realizovati. Istu odluku donela je fondacija "Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture". Reagovala su udruženja umetnika, zahtevajući hitno donošenje mera podrške umetnicima jer su sredstva u budžetu za te programe već izdvojena, a uskraćivanjem podrške, budućnost kulturne scene dramatično postaje neizvesna. Ali, na koji način država finansira umetnike?


I na ovogodišnjem konkursu Ministarstva za finansiranje projekata u kulturi, od kandidata su tražena već realizovana dela. Uz prijavu za sufinansiranje kapitalnog izdavačkog poduhvata, na primer, obavezno je dostavljanje jednog završenog printovanog primerka i ugovor o plaćenim autorskim pravima. To znači da je kadidat za državna sredstva već morao da finansira svoj projekat, jednom rečju da sve završi o sopstvenom trošku, pa da tek potom konkuriše za novac iz Ministarstva kulture. U ovakvoj situaciji, eventualno dobijena sredstva logično je da budu upotrebljena za štampanje knjige, odnosno ne idu umetnicima već sektoru privrede - kojem država već pomaže u ovoj krizi. Brojni su primeri zloupotreba na konkursima u kulturi, a česta je pojava da sredstva odlaze krajnje nekompetentnim kandidatima, redovno članovima žirija i njihovim "poslovnim partnerima". Ali, sama država se višestruko obezbeđuje: ukoliko dobitnik sredstava ne uspe da realizuje projekat u tekućoj godini, dužan je da novac vrati.


U vreme pandemije, mnoge kulturne institucije su shvatile svoj društveni značaj. Samoinicijativno, muzeji su otvorili vrata virtuelnim internet obilascima, pozorišta putem interneta emituju svoje predstave, pojavili su se sajtovi sa knjigama za slobodno čitanje. A kada prođe pandemija, umetnici će nastaviti da rade u uslovima u kojima je njihov rad obezvređen, zapostavljen. Ali, setimo se da je i Modiljani svojim crtežima plaćao dugove u kafani, slikama stanarinu, a njegovi prijatelji su jedva skupili novac da ga sahrane. Nedavno je njegova slika prodata za 157,2 miliona dolara.