DNEVNIK ZABLUDA: Kovid 19 i arhitektura

Od posledica kovida 19 preminuo je Vitorio Gregoti, italijanski arhitekta poznat po projektu stadiona za Olimpijske igre u Barseloni 1992. Ovaj autor brojnih javnih građevina nije sanjao da će zbog pandemije mnoge među njima biti zatvorene. Do nedavne eskalacije novog virusa korona, arhitekti se nisu ozbiljnije bavili uticajima gradnje na zdravlje stanovništva. Nakon prolaska globalne pretnje, neophodno je da se arhitektura okrene primarnoj funkciji - zaštiti života građana.

Pošto je u Kini izbila epidemija kovida 19, svet je zapanjila brzina reagovanja države koja je za nešto više od nedelju dana izgradila dve vrhunske bolnice u Vuhanu, gradu žarištu. Iz sata u sat, kamere su beležile neverovatnu transformaciju praznog zemljišta u najsavremeniju bolnicu, čime je potvrđeno da Kinezi poseduju tehnologiju koja omogućuje instant-gradnju zdravstvenih arhitektonskih objekata. Za razliku od Vuhana, Njujork je nespremno dočekao pandemiju. Paradoksalno, već u njenom početnom stadijumu premašeni su bolnički kapaciteti najbogatijeg grada na svetu. Kao u ratnim uslovima, u njujorškom Centralnom i drugim parkovima, podižu se šatori poljskih bolnica za smeštaj zaraženih, a internetom kruže fotografije haosa u gradskim bolnicama gde lekari nose "odela" napravljena od kesa za đubre. U Srbiji je drugačija situacija. Radi prijema očekivano velikog broja obolelih sa blažim simptomima zaraze, izvan bolničkih kapaciteta aktivirani su postojeći građevinski resursi - sajamske i sportske hale sa funkcijom mesta za izlolaciju. To nisu bolnice ni hoteli, ali su trenutno jedina mesta kojima raspolažemo namenjena ovoj funkciji.

Iskustva pandemije kovida 19 promeniće naš odnos prema savremenoj arhitekturi. Sedeći u samoizolaciji, mnogi će postati svesni da je postojeći stambeni fond daleko od funkcionalno neophodnog i zadravstveno zadovoljavajućeg. Odgovornost medicine za zdravlje pacijenata je velika, ali je još veća odgovornost arhitekata, koji svojim greškama i neznanjem mogu da unište zdravlje pokolenja koja će se rađati i živeti u njihovim objektima. Poput lekara, arhitekti su na "prvoj liniji" zaštite stanovništva, zbog čega su obavezni da uzmu u obzir sve funkcionalne, hemijske i biološke rizike zgrada, materijala i konstruktivnog sistema koje ugrađuju. Oni imaju obavezu da iz mora informacija, komercijalnih obmana i neistina u savremenom građevinarstvu, odaberu ispravan princip, arhitektonski sistem i zdrave materijale. Nažalost, do danas u Srbiji nije izrađena obavezujuća studija uticaja funkcionalnosti, građevinskih materijala i konstruktivnih sistema na zdravlje stanovnika. Projektovanjem nefunkcionalnih zgrada i upotrebom neodgovarajućih materijala, suočeni smo sa problemima velikih razmera u izgradnji nezdravih zgrada. Nakon pandemije, Srbija će morati da ih reši.