Dok je bilo kolone, nije bilo korone: Matija Bećković kaže da je došlo vreme da se grlimo sa telefonom i mazimo sa laptopom

Dragana Matović

22. 03. 2020. u 11:00

Док је било колоне, није било короне: Матија Бећковић каже да је дошло време да се грлимо са телефоном и мазимо са лаптопом

Matija Bećković / Foto N. Fifić

Akademik i pesnik Matija Bećković: Ono što je "praško proleće" bilo za Čehe, to su litije za Crnu Goru. Preko noći i na naše oči nevidljivi virus srušio je svetski poredak. U Crnoj Gori su zavadili i kamenje

TOLIKO smo dugo želeli i maštali da se otuđimo da je Nebo uslišilo naše molitve i konačno nas nagradilo. Možemo da se grlimo sa telefonom i mazimo sa laptopom. Dosta smo se mučili sa realnim životom i izvinjavali što nam je telefon najprivlačniji sabesednik. Taman kad smo pomislili kako smo veliki svemoćni virus, iz šišmiša nas je prinudio da ateriramo i podsetio koliko smo važni i nezamenljivi.


Ovako razmišlja akademik i pesnik Matija Bećković o čudu koje nas je zadesilo, a koje nas nagoni da samujemo. Umesto da ovih dana promoviše svoju novu knjigu "Crna Gora ime jedne vere", koju je objavila "Vukotić medija", Bećković je, kao i mnogi drugi njegovi vršnjaci - u izolaciji. Na početku razgovora za "Novosti" pitamo ga da li ima te korone, tog virusa koji može da sputa reč, misao, govor Matije Bećkovića.


- Svako veče sam na balkonu i pomišljam da se "prikačim" na aplauze lekarima, kao da su meni upućeni, i počnem sa svoje terase da govorim stihove i držim poetsko veče - odgovara nam.

* Da li ste se dovoljno podmladili da vas ne prepoznaju na ulici ako izađete?


- Ako me uhvate jednom dnevno, to nije problem. Ne znam da li primaju kartice. Najvažnije je u mojim godinama da ne zaboravim da ponesem džak para. U svakom slučaju ne izlazim bez najmanje trista hiljada. Bez šale, više od jednom dnevno po 150.000 dinara mi ne bi odgovaralo. Pogotovo ako potraje godinama.


* Izašla je knjiga "Crna Gora ime jedne vere" u kojoj su vaše najbolje pesme o zemlji vaših predaka. Koji je to po redu uzvišeni spomenik koji joj podižete?


- Radovi su u toku. To me pitajte kad sve bude gotovo. Za ovaj najnoviji spomenik nazvan "Crna Gora ime jedne vere", najzaslužniji je izdavačka kuća "Vukotić medija". A ta kuća je vekovima dizala najslavnije spomenike srpskoj Gori Crnoj, zemlji naših predaka.


* Kako će se u Crnoj Gori ovo vreme pamtiti, pre i posle korone, ili pre i posle kolone?


- Dok je bilo kolone u Crnoj Gori nije bilo korone. I korona beše ustuknula pred kolonom. Istorija će zapamtiti, kolone a korone nigde biti neće.


* Po čemu će se još pamtiti litije?


- Litije su prva plišana revolucija u Crnoj Gori. Njihov značaj je zasenio sve druge. Ono što je "praško proleće" bilo za Čehe, to su sada litije za Crnu Goru.


* Očekujete li da će u Crnoj Gori kad prođe korona ponovo da krene kolona?


- Verni narod Crne Gore odbranio je svoju crkvu i na najnovije pretnje i višedecenijske klevete odgovorio - ćutanjem. Taj muk stotina hiljada čuo je čitav svet. Kao što Italijani u vreme korone iznose na prozore i balkone svoju zastavu, možda bi i učesnici litija mogli na prozore svojih kuća da iznesu kandila i slavske ikone.


* Može li da se dogodi da narod Crne Gore, ipak, ne odbrani svoju crkvu?


- Težak je izbor između crnogorskog režima i korone. Litije su došle kao najsrećniji izlaz iz bezizlaza. Nijednu drugu naciju ni versku zajednicu u Crnoj Gori ne smatraju strancima i tuđincima. Kao izvanjce, strance i okupatore u Crnoj Gori smatraju samo svoj narod i svoju crkvu. I kad prođe korona, zaslužili su da do kraja života peru ruke.


* Mnogo toga smo čuli i videli po čemu ćemo pamtiti litije. A kako ćete ih vi pamtiti?


- Litije su umetničko remek-delo. Dokaz da Bog nije digao ruke od Crne Gore. On će se pobrinuti i o svemu ostalom. Kolone mladih ljudi, kojih je bilo kao cveća, pokazale su da je Crna Gora ozdravila i da su mladi naraštaji nadrasli raskol u kojem žive njihovi roditelji. Svu bratomrzilačku nauku odbacili su kao periku.


* Crnogorske vlasti vama nisu dozvolile da učestvujete u litijama...


- To što sam fizički sprečen da na njima učestvujem učinilo ih je još simboličnijim, nestvarnijim i onostranijim.


* Kako objašnjavate da je Crna Gora tako odjednom ustala, mada se pre toga činilo da je posustala?


- Nije prvi put da se pokaže da nas ima baš kad su se svi instrumenti složili da nas nema. I da se Bog javljao na nov način, preobučen u Univerzum, baš kad su mu ljudi dostavili odluku da ne postoji. I da se pokaže da smo najmoćniji baš kad se činilo da smo se predali, mali i bespomoćni. Još "ima stvari o kojima naša mudrost i ne sanja". Ne sruši li preko noći i na naše oči jedan nevidljivi virus ceo novi svetski poredak!


* I Tempo bi, kažete, u pesmi koju ste promovisali na uručenju priznanja Kompanije "Novosti" za najplemenitiji podvig, sa bratom četnikom bio u litijama...


- Poklopila se prilika i inspiracija. Spomenuo sam Tempa, a taj besmrtni puk koji zamišljam je mnogo masovniji. Tempo je samo metafora pomirenja koje se ukazuje kao jedini izlaz i rešenje. Pomišljao sam i na onog mitraljesca koji je sprovodio mitropolita Joanikija, čiju smo fotografiju videli ovih dana.Mitraljezac sigurno ima potomke, pa bi voleo da ga se neko od njegovih seti i pojavi sa tom fotografijom na čelu kolone. Ili, neki od današnjih visokih crnogorskih funkcionera, sa fotografijama svojih očeva i dedova koji su ostali u masovnim grobnicama oko Zidanog Mosta. Ili, neko iz porodica K. i M. koji su ubili Krsta Popovića, da se sa njegovom fotografijom pojavi na litijama. Može li se zamisliti nešto antičkije, potresnije i lekovitije? Nadam se da EU neće primati u članstvo države koje još nisu povadile iz jama svoje mrtve. Kao što je, na primer, jama kod Vidrovana, kad već jedan stari speleolog moli ovih dana da mu dozvole da to on sam učini.



* Kako to da ste Sinan-pašu nekad, a Mila Đukanovića danas, izjednačili u zaslugama za naše jedinstvo?


- To priznanje bi bilo jedno od retkih koje niko ne bi osporavao. Sinan- -paša nije obavio sve što je naumio, pa je valjalo dovršiti njegovo delo. Pošto Mileševa nije u Crnoj Gori, jurišaju na Ostrog i Svetog Vasilija.


* Đukanović se, kazali ste jednom, odrekao imena, vere i pisma, ali to nije uklesano u kamen. Znači li to da vi, ipak, verujete da će se predomisliti?


- Ako Crna Gora nečeg ima - ima kamenja. I na svakom kamenu je uklesano nešto drugo. Tako su zavadili i kamenje. Rvu se s onim jednim, na kojem je, jednom zauvek, uklesana ona jedna jedina reč.


* U novoj knjizi gotovo da je opipljiva vaša ljubav prema Crnoj Gori. Je li problem što su je kao takvu crnogorske vlasti prepoznale?


- Ima nešto u tome. Oni ne vole i ne priznaju Crnu Goru koju volim i koju sam opevao. I ne samo ja. Nego ni onu koju su opevali Njegoš, Vuk, Puškin, Laza Kostić, Branko Radičević, Đura Jakšić, Ljuba Nenadović, Zmaj, Isidora, Andrić, Crnjanski, Desanka. Zato su nas najurili iz lektire. Litije su potvrda životnosti i javna rehabilitacija poezije o Crnoj Gori, pa i moje. Dokaz da su žive i poezija i Crna Gora.


* Može li poruka "Ne daj se, junački sine", kako je naslov jedne vaše pesme, da bude svevremena vodilja opstanka?


- Reči junak i junaštvo dele sudbinu sveta i Crne Gore. I tako će biti dok ne doguramo dotle da u rečniku napišu da junak znači bivši čovek, a junaštvo "ono čega se pametan stidi".



NjEGOŠ ZA SVE KRIV


- ZA sve je kriv Njegoš. Da je postavio stvari kako treba i da nije bio tako površan i lakomislen, sad ne bi morali da se bakću ni sa crkvom ni sa nacijom ni sa jezikom ni sa istorijom ni sa Kosovom ni sa Rusijom ni s njim samim. Da je bar bio patrijarh a ne vladika, kao Amfilohije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Saša

22.03.2020. 12:48

@Miladin - Čovek je akademik,znači priznat i ostvaren,a demagog je vođa vaš "svemogući".