RAD me pokreće kao što zemlja pokreće insekte. Insekti nemaju gospodara, stalno su u pokretu. Oni ne raspoznaju visinu i dubinu i njihovo poimanje prostora se razlikuje od našeg. A kako se taj život umnožava, kako reaguje... to me fascinira.

Ova beleška iz prvog "Noćnog dnevnika" svetski slavnog vizuelnog umetnika, pozorišnog reditelja i pisca Flamanca Jana Fabra uvodi nas u čudesan univerzum njegove izložbe "Praznik malih prijatelja", otvorene u petak u Velikoj galeriji Narodnog muzeja. U subotu veče već, u zdanju preko puta, na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta, glumac Slobodan Beštić izvešće monodramu "Noćni pisac", po Fabrovom tekstu i u njegovoj režiji. Ovaj rado viđen gost naše prestonice, još od početka osamdesetih, kada je osvojio publiku Bitefa predstavom "Moć pozorišnih ludosti", ovog puta je tu i povodom objavljivanja trećeg toma dnevnika. Kao i prethodna dva, objavio ih je Kulturni centar Beograda.

- Kustos izložbe Joana de Vos i izvanredni glumac Slobodan Beštić su zapravo najzaslužniji za sadržaj u kojem će beogradska publika uživati - rekao je u petak slavni umetnik na konferenciji za medije u Atrijumu Narodnog pozorišta.

PROČITAJTE JOŠ - Jan Fabr: Večni sam sluga vatre i lepote

Uspelo mu je da tri naše značajne institucije okupi oko ovog projekta, koju su iz njegovog Antverpena podržali "Angelos studio" i pozorišna trupa "Trublejn". Inače, autor koji je izlagao na Venecijanskom bijenalu, Dokumentima u Kaselu, Bijenalu u Sao Paulu, Luvru, Ermitažu, saradnju sa KCB počeo je na 52. Oktobarskom salonu (2011). Učestvovao je sa instalacijom u sklopu koje je bila izložena i slika Jovana Popovića "Portret čoveka sa fesom", iz kolekcije Narodnog muzeja. Tada je KCB poklonio rad I am a one-man movement i inicirao osnivanje kolekcije Oktobarskog salona.


foto V.Danilov

Direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić Brešković istakla je da je svetski priznati umetnik duboko ponirao u sebe i u svojim ranim radovima, nastalim tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

- Izložba nam predstavlja radove koji se čuvaju u mnogobrojnim muzejskim i privatnim kolekcijama i predstavljaju začetke stvaranja izuzetnog Fabrovog umetničkog univerzuma - rekla je Bojana Borić Brešković.

Glumac Slobodan Beštić govorio je o iskustvu rada sa Fabrom, dok je Ivana Vujić, direktorka Narodnog pozorišta, naglasila da on predstavlja veličanstvenu umetničku ličnost koja spaja vizuelnog umetnika, performera, pozorišnog reditelja i pisca.

foto V.Danilov

Izložba "Praznik malih prijatelja", kroz koju je novinare provela kustoskinja Joana de Vos, bavi se fascinacijom autora svetom insekata, ali i počecima stvaranja njegovog sopstvenog mitskog univerzuma, usredsređenog na život i smrt, lepotu i užas, krhkost i nasilje, smrtnost i večnost... Ove krajnosti imaju važno mesto, kako u njegovoj vizuelnoj, tako i pozorišnoj umetnosti.

foto V.Danilov

U svojim delima ovaj likovni umetnik i pozorišni autor, prema rečima Aleksandra Ilića, v. d. direktora KCB, ispituje kako sopstvene, tako i granice ljudskih bića, ali se pre svega obraća detetu u svakom od nas.

foto V.Danilov

GLAVNI MEDIJ - MAŠTA


SLIČNO entomologu, Fabr zapravo beleži, analizira i komentariše ljudske aktivnosti i emocije kroz seriju crteža, instalacija i skulptura "fantastičnih insekata" - ističe kustos njegove izložbe. - Svojim velikim "Pozorištem Paukovih glava", sa pravim paukovima, simulira pozorište života, ali ne beleži ono što vidi kod svojih "malih prijatelja", već u sebi traži slike koje nastaju, ostavljajući istu mogućnost i posmatraču. Glavni medij ostaje mašta. "Praznik malih prijatelja" postaje "praznik čula", a metamorfoza insekata postaje simbol ljudskog postojanja.