Jan Fabr: Večni sam sluga vatre i lepote

Vukica STRUGAR

23. 09. 2017. u 14:30

Јан Фабр: Вечни сам слуга ватре и лепоте

foto I.Marinković

Jan Fabr, pozorišni reditelj, čiji "Olimp" otvara 51. Bitef. Naša predstava je poput lososa koji pliva uzvodno - teško ju je uhvatiti

BELGIJSKI umetnik svetskog glasa Jan Fabr večeras će predstavom "Olimp: u slavu kulta tragedije" zvanično otvoriti 51. Bitef i u naredna dvadeset četiri časa u Sava centru (ali i na RTS 3) držati bez prekida pažnju pozorišne publike. Pa ko koliko izdrži! Nimalo slučajno, ovogodišnji festival odvija se pod sloganom "Epsko putovanje", a s njim u skladu je i scensko trajanje. Da li će Fabr uspeti da ubedi gledaoce u "moć pozorišnih ludosti" (kako se zvala njegova prva predstava izvedena 1984. godine na Bitefu) zabeležiće i kamere uživo, ali će svakako ovo umetničko iskustvo biti jedno od onih koje ostaju trajno u pamćenju "očevidaca".

Ovaj multidisciplinarni umetnik (reditelj, dramski pisac, koreograf, dizajner), bio je i pre šest godina gost našeg festivala s predstavom "Prometej Pejzaž II, kao i 52. Oktobarskog salona s radom "Sam svoj pokret". U njegovom sveukupnom stvaralaštvu ljudsko telo, život i smrt važne su referentne tačke koje spaja kroz konceptualnu umetnost, performans, prizore golotinje i ozbiljnog dramskog dijaloga.

Tokom prethodnog boravka na Bitefu, čitao je odlomke iz svojih dnevničkih zapisa nastalih u vreme prve posete Beogradu, u kojima je sačuvao utiske na "prelepe slovenske žene, pejzaže, svetlost i plavetnilo". Ovog puta, uoči otvaranja 51. Bitefa promovisao je drugi deo uspomena, "Noćni dnevnik 1985 - 1991"...

* Posle "Prometeja" ponovo ste inspirisani antičkim mitom, ali je nova predstava izrazito dionizijske prirode. Da li je žrtvovanje "smenilo" slavljenje života?

- Žrtva je deo života. U ovoj predstavi istraživali smo šta suštinski danas znači katarza u filozofskom, političkom, socijalnom smislu. Grčka tragedija je uvek aktuelna, a za stvaranje "Olimpa" trebalo je vremena.

* Epske teme imaju i "epsko" trajanje. Da li je to svojstveno našem ubrzanom i površnom dobu?

- Verujem da je dobra predstava poput lososa koji pliva uzvodno, uz reku. Danas se u evropskim pozorišnim kompanijama produkcije rade osam do deset nedelja i onda idu na turneju. Zato je u naše doba snažan politički izbor da jednu predstavu radite dvanaest meseci, sa četrdeset ljudi koji su non-stop na sceni. Jer, sve u Evropi treba da bude brzo, motivisano ekonomskim razlozima ili zabavom. Ljudi žele nešto lako. Naša predstava je poput lososa - teško ju je uhvatiti.

* Vi ste reditelj, likovni umetnik, scenarista, koreograf, pisac. Ko vodi glavnu reč?

- Ja sam sluga lepote i obično biram najpodesniji medij koji će u određenom trenutku da služi mojim idejama. Uvek osluškujem lepotu i uvek sam joj na usluzi. Ponekad mi je u tu svrhu značajnije da upotrebim glumicu, a nekad da napravim skulpturu. Sve zavisi od sadržaja i poruke koju hoću da prenesem.

* Kakvo je vaše dosadašnje iskustvo u ovom 24-časovnom "slavljenju kulta tragedije"?

- Upravo dolazim iz Pariza, tamo smo doživeli trideset osam minuta stajaćih ovacija! Svuda gde smo izvodili predstavu reakcije su bile prilično pozitivne, što nisam očekivao u vreme dok sam je stvarao. Sećam se kako me je jedna glumica pitala šta mislim koliko će ljudi izdržati do kraja, a ja sam rekao: "Možda njih šezdesetak..." Dva dana kasnije bila je premijera u Berlinu i šta se desilo? Iz minuta u minut rastao je aplauz, doživeli smo ovacije.

* Na 52. Oktobarskom salonu izložili ste svoja dva rada, a jedan od njih "Sam svoj pokret" poklonili ste KC Beograda. Da li je upravo pokret najizrazitija odlika vaše ličnosti?

- Taj rad sam nedavno pozajmio za Venecijansko bijenale i retrospektivnu izložbu koja mi je tamo priređena. Kao umetnik, biram svoj izraz na veoma poseban način. Ne prilagođavam se nikakvim novinama niti modi koja je uvek neka novina. Idem sopstvenim putem. Sve što vidite na sceni odraz je mog iskustva i razmišljanja.

* Od sedamdesetih godina (kroz filmove, skulpture, crteže i predstave) okupirani ste mitom o Prometeju. Šta je za vas vatra značila pre četiri decenije, a šta danas?

- Isto. Strast. Kao što ju je Prometej ukrao od Zevsa, ja sam je dobio od drugih umetnika, od Rubensa i starih majstora. Flamanski preci moji su učitelji. Prometej je vatru dao ljudima, a ja pokušavam da je predam mlađoj generaciji. Suštinski, vatra je metafora strasti, požude, života. Lepote. A ja sam joj, kao što rekoh, večni sluga...


PRIZORI EKSTAZE, ORGIJA...

KAKO se najavljuje, spektakl "Olimp" ima strukturu koncerta na kom se "bez posebne dramaturške logike i razvoja", nižu scene zasnovane na celokupnoj antičkoj građi. U odvojenim celinama, publika će videti prizore ekstaze, orgija, telesnog iznurivanja, uzvišene poezije...

Sam Fabr ističe da njegova trupa zahteva izuzetno snažne glumce i igrače. Sada su na sceni četiri generacije, a među umetnicima su i šezdesetogodišnjaci koji su praktično pola života proveli u radu sa ovim pozorišnim magom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije