SVET se deli na vladare, sluge i nas između, jedna je od glavnijih teza najnovije predstave Šabačkog pozorišta, Šekspirove komedije "Dva viteza iz Verone", koja nije nažalost, imala jače uporište u dramaturškom prepakovavanju Šekspirovog ranog teksta (dramaturg Đorđe Petrović). Storiteling, važan rediteljki predstave (Mia Knežević) je u izvesnoj meri spopleten razuđivanjem, razvodnjavanjem osnovnog toka radnje - izdaje Protejeve (uverljiv Miloš Vojnović) svoje drage Julije (odlična Kristina Pajkić) i najboljeg prijatelja Valentina (neobičan Strahinja Barović). Nikakva smrtotvorna posledica ne izlazi iz Protejevog greha - sve se završi vraćanjem na pravo mesto, svi zadovoljni odlaze da žive srećno, a Vojvoda (ekstravagantni Ljubiša Barović), zna se, u nove viteške pobede, šta bi drugo, kao gospodar ljubavi, prijateljstva, života, onog drugog... I trave! Sve je njegovo!


Jasna ideja rediteljke, da pokaže uslovljenost prirodnog, dobrog i lepog kontrolom i manipulacijom "Velikog brata", čemu svedoči i deo publike, sedeći na sceni, ometena je, pre svega, nedovoljno dobrim ritmom predstave, koji je morao da bude frenetičan, s obzirom na to da je, zbog publike sa dve strane scene (scenografkinja Daniela Dimitrovska), onemogućena dramska igra u nekoliko simultanih planova, dragocena za ovakvu scensku intrigu. Angažovanjem majstora scenskog pokreta, možda bi se povoljno razrešio ovaj problem... Drugo, samo trajanje predstave (dva sata) učinilo je da se ponekad izgubi strpljenje za pojednostavljen zaplet, a dodavanje songova, koje je, u kabaretskom stilu (lepo osavremenjen kostim Selene Tomašević), kao Žena iz drugog vremena, izvela Slađana Pajčić, to scensko vreme još produžilo. Sviranje Branka Džinovića na akordeonu je bilo pravi mali muzički sešn.


Fragmentarna dramaturgija, ovde je ukazala najviše na savršenost Šekspirove kompozicije originalnog dramskog teksta, koju je teško razbiti bez očitih posledica.


Pročitajte još: Osveženi Šekspir


"Dva viteza iz Verone" će zadobiti svoj puni život tek kada im publika, koja voli ovaj žanr, doda svoj dobar pogled i punu pozorišnu salu, što je za očekivati. Povremeno ima spretnih rediteljskih rešenja i akcenata, kao što su tumačenje Silvije Ivane Jokić, Lucete Anete Tomašević, Kraba Slobodana Petranovića Šarca... Spid i Lans, koje su duhovito predstavili Vladimir Milojević i Dušan Simić, Turio Nikole Brekovića, Antonio i Pantino Ivana Tomaševića i Siniše Maksimovića, kao i ostali, dokazuju da Šabačko pozorište i dalje ima odličan glumački ansambl, spreman za velike i značajne pozorišne projekte. U ovoj predstavi su svoje zadatke obavili korektno, ali njihove mogućnosti to nadmašuju.