NA svestranost, posvećenost, veliki talenat Zorana Petrovića (1921-1996), slikara, vajara, pisca, filmskog scenariste, redovnog profesora beogradske Akademije likovnih umetnosti, ovih dana nas podseća izložba u Galeriji Radio televizije Srbije, koju je osmislila i realizovala istoričar umetnosti Sofija Ljubičić. Ali, postavka "Dostojan nezaborava", prema rečima njene autorke, ima nameru da oživi sećanje na ličnost visokih moralnih načela, čija su dela potvrda istinitosti estetskog i etičkog čina.

- Akademiju likovnih umetnosti Petrović je završio 1949. godine kod Đorđa Andrejevića Kuna i odmah potom primljen je da tu bude predavač - priča, za "Novosti", Sofija Ljubičić. - Kao učesnik NOB, u jednom trenutku priklonio se socrealizmu, ali već 1951. prišao je grupi "Samostalni", jer je shvatio da umetnost ne može da bude dirigovana. Tada se družio i stavove delio sa Milom Milunovićem, Petrom Lubardom, Milanom Konjovićem, Markom Čelebonovićem, Stojanom Ćelićem, Milošem Bajićem... Bila je to naša likovna elita. Smatrali su da sami moraju da pronađu svoj likovni jezik kojim će se obraćati publici, i da u tom procesu steknu sopstvena shvatanja o tome šta je umetnost.

Ubrzom potom, Petrović se našao među osnivačima, takođe čuvene "Decembarske grupe", kojoj su prišli Luković, Srbinović, Vujaklija, Protić, Vozarević, Tomašević, Bajić, Cigarčić, nastavlja sagovornica:

- Od klasičnog pristupa, preko pročišćavanja forme, došao je do likovnih simbola, kojima je stvarao asocijativne slike, grafike, crteže, a potom prešao i na višeslojni izraz, kada je počeo da radi skulpture.

Zoran Petrović


U beogradskom miljeu, smatra autorka izložbe, ostao je možda malo skrajnut i zanemaren, jer je bio posvećen učestvovanju, a potom i formiranju likovnih kolonija, naročito u Vojvodini. Više od dvadeset godina gostovao je na ovakvim skupovima, a osnovao je kolonije u Senti, Bačkoj Topoli, Bečeju, Ečki.

- Njegova veličina individualca je upravo u tome, jer je i sebe izgradio na tim kolonijama - tvrdi sagovornica. - Bio je i preteča i perjanica savremenog slikarstva u našoj sredini, ali i nečega što će se tek kasnije dešavati i Evropi. U nekim razmatranjima bio je i pre Le Korbizijea.

Tetreb


Jednom priikom kada je bio u zrenjaninskoj štofari, deo tkačke mašine zaličio mu je na ljudsku ruku, koja razdvaja vunu, i pomislio je da bi ona možda mogla da povredi nekog tkača, nastavlja istoričarka umetnosti. Palo mu je na pamet da takvoj aparaturi podari plemenitu ulogu. Osmislio je tako da stvara likovna dela, čiji će motivi biti - delovi mašina.

- Taj svoj mašinizam prvo je razvio kroz grafiku, crtež i sliku, a potom i u skulpturi - objašnjava Ljubičićeva. - Ali, na to je presudan uticaj imalo i to što je bio u grupi umetnika koja je dobila atelje na Starom sajmištu. Do kraja života ga je opterećivalo to što je imao radni prostor na mestu gde je tokom rata bio logor. Trebalo je širiti duhovnost i lepotu i znati kakvo je tu bilo stratište. Vremenom, počeo je da sa otpada skuplja delove ubojnih sredstava iz Drugog svetskog rata - aviona, bombi, mašinki i od parčića mašina koje su ubijale ljude stvarao je radove. Pokušao je da oplemeni sve ono što ga je u tom ateljeu podsećalo na ubijanje, i pruži jednu humaniju viziju budućnosti.
U pripremi izložbe za Galeriju RTS, kako bi objedinila sve Petrovićeve razvojne faze, Sofija Ljubičić je tokom dva meseca obišla institucije koje baštine dela ovog autora:
- To su muzeji i srodne ustanove u Vršcu, Pančevu, Opovu... Ali, prvo sam otišla u njegovo selo Sakule, gde je i sahranjen i kome je ostavio jedan broj radova, kako bi u kući u kojoj se rodio bila otvorena spomen-galerija. Nije imao direktne potomke, pa je kuća prodata.

Filistar vaga


Mnogo toga Petrović je ostavio Vojvodini, gde ne postoji muzej ili galerija koja nema njegova dela. Za zavičaj je vezan i njegov književni opus. Petrovićev najpoznatiji, najnagrađivaniji i najizvođeniji pozorišni komad upravo je "Selo Sakule, ali u Banatu", a uspeha su imali "Pendžeri ravnice".

- Ta njegova ravničarska duša, ta široka, banatska plemenitost, to veliko srce, poklonjeno je kraju iz koga je potekao - zaključuje sagovornica.

Jastreb ptićević

CENjEN I VAN GRANICA

IZLAGAO je Petrović, kako to u katalogu izložbe beleži Sofija Ljubičić, i van naših granica. Predstavio se Parizu, Londonu, Veneciji i Sao Paulu (kao učesnik čuvenog Bijenala). Dobitnik je i međunarodnog priznanja "Leiner":

- Sigurno je jedno, da boravak van zemlje, u najvećim centrima kulture, kao i mnogobrojni kontakti sa stranim umetnicima, učvršćuju i proširuju vidike i nesumnjiv talenat ovog značajnog umetnika, posebnog senzibiliteta - ističe se u tekstu.

Joca vitez