PREMA merenjima stanice za monitoring kvaliteta vazduha "Er vizual", Beograd je ovih dana svrstan među najzagađenije gradove sveta, na čijoj tabeli je "zauzeo" čak četvrto mesto. Na vrhu liste nalazi se Nju Delhi, a na drugom je Sarajevo. Prestonica Indije, poznata po ozbiljnoj zagađenosti vazduha, odavno je zabranila saobraćaj starim benzinskim i dizel vozilima i oslonila se na upotrebu vozila na komprimovani prirodni gas, što još uvek nije dovoljno da reši problem aerozagađenja. Ovakva drakonska mera nije predmet razmatranja u Beogradu.

Pročitajte još: Alarmatni podaci: Beograd sedmi najzagađeniji grad u svetu, Sarajevo još gore

Uprkos ovoj poražavajućoj statistici, gradonačelnik Zoran Radojičić nedavno je najavio kandidaturu Beograda za zelenu prestonicu Evrope 2022. Izrazio je verovanje da će posle Osla i Lisabona, Beograd postati ekološka prestonica Evrope. Među kriterijumima za dobijanje ovog priznanja nalaze se: kvalitet vode, vazduha, zemljišta i drugi uticaji na klimatske promene i ekologiju. Ali, da li Beograd realno ima uslove da ponese laskavu titulu "zelene prestonice Evrope 2022"?

Iako popularna destinacija za turiste željne jeftinog provoda, Beograd nema kvalitete za prestižnu ekološku kandidaturu. On je jedina prestonica u Evropi bez prečistača otpadnih voda. Štaviše, u Srbiji postoji samo jedan grad sa prečistačem voda - Subotica. Da bi ispunila ovu prioritetnu obavezu iz poglavlja 27. pristupnih pregovora sa EU, Srbiji je potrebno čak pet milijardi evra, što je i u daljoj budućnosti nedostižno. Beograd nema ni spalionicu smeća, a studija gradnje tog postrojenja u Vinči daleko je ispod pravila EU koja se odnose na limite štetnih emisija. Beograd je proteklih godina u velikoj meri uništio svoje zelene površine. Zelenilo na Novom Beogradu nestaje usled gradnje parkinga i novih zgrada. Područje vodoizvorišta Makiš grad privatizuje i urbanističkim planovima tu predviđa izgradnju poslovno-stambenog megalopolisa. Uprkos tome što je prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta zabranjena, nekada jedan od najvećih poljoprivrednih kombinata u Evropi PKB rasprodato je u bescenje. Pored PKB-a, Beograd konstantno gubi poljoprivredno zemljište pretvarajući ga u građevinsko. Zelenilo Košutnjaka, Rakovička i šuma Zvezdara intenzivno nestaju da bi se na tim mestima gradili objekti. Obale Save i Dunava zaposednute su hiljadama restorana i splavova koji zagađuju vodoizvorišta i reke i vrše eroziju obale. Zelena oaza Avala je urbanizovana, a u njenoj šumi predviđena je izgradnja zabavno-sportskog kompleksa. Na području Beljarice - jedinstvenog prirodnog rezervata na Dunavu gde žive vidre i orao belorepan - beogradske vlasti su svojevremeno najavile gradnju međunarodne luke i terminala...