Lariju Vučkoviću nagrada za životno delo

NIŠ - Jedan od najuspešnijih džez muzičara poreklom sa ovih prostora, pijanista, kompozitor i aranžer Lazar Lari Vučković dobitnik je ovogodišnje nagrade za životno delo koju tradicionalno dodeljuje "Nišvil" džez festival.

Osim desetina albuma koje je potpisao svojim imenom, a koji su bez izuzetaka odlično ocenjeni od kritike, Lazar Lari Vučković je tokom karijere koja traje punih šest decenija nastupao i snimao sa mnogim velikim džez muzičarima kao što su: Kliford Džordan, Dekster Gordon, Duško Gojković, Laki Tompson, Fili Džo Džouns i drugi.

Takođe je bio omiljeni pratilac legendarnog Džona Hendriksa, koji je sa lakoćom glasovno improvizovao sola u maniru najboljih be-bop instrumentalista poput Čarlija Parkera ili Dizija Gilespija, i koji će ostati upamćen i kao autor tekstova za mnoge (prvobitno) instrumentalne džez standarde.

Sa Hendriksom, Vučković je nastupao na koncertima i festivalima širom sveta i objavio dva zajednička albuma.

PROČITAJTE JOŠ - "NIŠVIL" OBORIO SVE REKORDE: U nastupima 1000 izvođača uživalo 200 hiljada ljudi

Vučković je prve profesionalne korake napravio u kolevci džeza. Rođen je 1936. godine u Kotoru, a njegov otac Milutin je iz Kotora još 1910. otišao u SAD i tamo 11 godina radio na brodovima koji su plovili za Aljasku i kao kelner u ekskluzivnim restoranima u Kaliforniji, a kao dobrovoljac američke vojske učestvovao je u Prvom svetskom ratu.

Novcem koji je tamo zaradio, po povratku u domovinu zajedno sa svoja tri brata je otvorio fabriku maslinovog ulja, sapuna i kozmetike. a vreme Drugog svetskog rata porodica Vučković je podržavala sve pokrete otpora - i četnički i partizanski.

Njegov otac je učestvovao u spasavanju 17 američkih avijatičara oborenih iznad Jugoslavije, a jednog od njih je dve nedelje krio na tavanu porodične kuće, dok su nemački oficiri boravili na glavnom spratu vile.

Po završetku rata, otac je uhapšen kao "kapitalista" i "saradnik okupatora", porodična imovina je nacionalizovana, a streljanja ga je spasila intervencija američke vlade i on ponovo napušta domovinu i odlazi "novi svet", gde mu se 1951. godine pridružila i porodica. Prve kontakte sa džezom Lari je imao još za vreme rata slušajući radio stanicu američkih oružanih snaga i kako sam kaže bila je to ljubav na prvi pogled, ali i za ceo život.

S obzirom na to da je u Kotoru učio da svira harmoniku i klavir, odmah je pokušao da odsvira bar nešto od onoga što je čuo na radiju. Zvuk velikih džez orkestara za dečaka koji je učio klasiku, i bukvalno ali i u umetničkom smislu značio je - slobodu.

Po odlasku u San Francisko, grad koji je bio zapadni pandan Njujorku kada je reč o džezu, Vučković je još kao tinejdžer imao priliku da u klubovima sluša sve stilove džeza: od bugi vugija i tradicionalnog Nju Orleans džeza, svinga... do tada dominatnog be-bopa i početaka avangarde i to u izvođenju najvećih: Kaunta Bejzija, Dizija Gilespija, "Modern Jazz Quarteta", sastava Majlsa Devisa sa Džonom Koltrejnom, Bila Evansa, Dona Čerija i Orneta Kolmena.

U jednom džez klubu je upoznao pijanistu Vinsa Guaraldija koji mu je postao profesor, a onda je upisao studije muzike na San Francisko državnom univerzitetu. Profesionalnu karijeru je započeo 1959. godine u bendu koji je vodio saksofonista Bru Mur, a često je kao zamena za svog profesora Guaraldija pratio pevače Irene Kral i Mela Tormea.

Tokom šezdesetih vodio je bend džez kluba u Minhenu u kome su gostovali mnogi veliki muzičari, a po povratku u SAD osim puno rada u studiju vodio je bendove u klubovim u San Francisku i Njujorku. Devedesetih godina bio je umetnički direktor džez festival “West Coast” i Napa Valley”. Muzika Larija Vučkovića izmiče svim kategorizacijama u džezu. Primarno privržen be-bopu, uspešno kombinuje različite stilove koristeći i elemente muzike Balkana, flamenka, bosa nove, latino i romske muzike.

Iako je Jugoslaviju napustio još u dečačkim danima, uvek je ostao privržen tradicionalnoj muzici sa ovih prostora čije elemente često koristi u svojim kompozicijama, a prvi album koji je objavio pod svojim imenom zove se upravo "Blue Balkan”, doneo mu je status jednog od pionira džez - vrld muzike. Najčešće nastupa u triu, ali je predvodio i veće sastave, a bavi se i pedagoškim radom.

Prošle godine je dobio značajno priznanje "Buddy Montgomeri Jazz legacy - Jazz pioneers award”", a gradonačelnik San Franciska je Larijev rođendan - 8. decembar proglasio za "Larry Vučković Day". Poslednjih godina živi u oblasti dolini Napa, severno od San Franciska, zajedno sa svojom suprugom pevačicom i perkusionistkinjom Sanom Krejg.