Lane Gutović: Ne samo da verujem u čuda, ja živim u čudima

Milena Marković

19. 08. 2018. u 17:02

Milan Lane Gutović: Čovek postao loš materijal, Bog u njemu je sasvim potisnut. Politika me duboko ne zanima, ali mi omogućava da navijam. Sela bi trebalo da imaju zidine kojima bi se štitila od divljaka iz gradova

Лане Гутовић: Не само да верујем у чуда, ја живим у чудима

Milan Gutović u predstavi "Šuplji kamen" / Foto Vojislav Danilov

Ne da se godinama Milan Lane Gutović. Ne da se... Nikom, a verovatno i - nikad. Najlepše trenutke skriva u škrinji sećanja koju će, nekad, darovati samo onima u koje veruje. Možda, nekad, u tu grupu svrsta i nas - s kojima, verovatno iz lošeg iskustva, razgovara samo pismeno.

Dobro, poštujemo takvu njegovu odluku, ali bi u čitavoj ovoj priči bilo nepravedno da ne počnemo s briljantnom ulogom ovog glumačkog virtuoza u predstavi “Šuplji kamen” jednog od najvećih svetskih dramskih pisaca Nikolaja Koljade. Ova predstava u režiji Tatjane Mandić Rigonat, koja će otvoriti festival u Jekaterinburgu, po svemu je jedinstvena. U mladost vraća junake trećeg doba, zaboravljene i prepuštene sudbini.

Gutoviću, koji, uz Branku Petrić, Radu Đuričin i LJilju Stjepanović, potpisuje ovu prelepu odu životnoj radosti zrelih godina, ne dozvoljavamo da ostane na tom terenu. Prebacujemo loptu izvan njegovog, umetničkog polja. Pitamo ga:

* Na Srbiju i Srbe navalile se i ala i vrana, nikako čestito da prodišemo. Vidite li kraja ovom nevremenu?

- Vidim da se na Srbiju navalila jedna vrana i jedna ala, ali nema pomoći... Ne vidim kraj. Ne znam zbog čega mi je na vaše pitanje pala na pamet ova priča: “U turska vremena priveli su agi neku devojčicu. Devojčica moli: ‘Pusti me, ago, još malo dok porastem...’ ‘Slobodno, ti, ‘ćeri rasti dok se ja ne raspašem...’” Age, ale i vrane na nama prave redaljku, a ono što mi nazivamo lepim vremenima samo su pauze dok se sledeća vrana i ala ne raspašu.

OSTAVITI LJUDSKI TRAG * Trajete na umetničkoj sceni više decenija. Koji je i kakav model po kome treba da se vladamo da bismo uspeli i trajali? - Da bi trajao moraš ostaviti trag iza sebe. Ne životinjski, nego ljudski trag. Inače, ima i drugih modela. Recimo, da bismo bili bilo šta treba da budemo živi. Pregrmeli smo borbu za kvalitet života, sada se borimo za goli život. Imamo pune ruke posla. Za zagrobni život nemamo vremena.

* Da li je sada nepristojno govoriti o malim stvarima koje čine život, dok selo gori?

- Sada je ne samo pristojno nego i nužno govoriti o takvim stvarima, jer je to jedini zbeg u koji možemo da se sklonimo od propagande i svinjarija koje prate velike teme. Male teme su naša bežanijska kosa... Nešto kao humor.

* Imate li recept kako da običan čovek izbegne neumitni kazan u kome se sve snažnije krčka ono vreme za koje smo govorili: “Jao, samo da i ovo prođe”?

- Nemam recept, a i da ga imam ne bih vam rekao. Kada se vidi vanzemaljac ili nešto neobično, pametan o tome ćuti jer će ga napraviti budalom i ludakom oni koji u čuda ne veruju. Ja ne samo da verujem u čuda, ja u čudima živim. Nećemo imati šansu da živimo mirno. LJudi koji su na vlasti moraju nužno da budu aktivni jer će da propadnu i postanu nepopularni. To vam je kao kod barskih ptica koje love u mulju. One moraju da se premeštaju sa noge na nogu jer će ih mulj od koga žive progutati.

* Gde da običan svet nađe utočište i pribežište kad je nevolja, čini se, neprolazna?

- Nigde. Neki stručnjaci kažu da je prezir dovoljan, ali vidite i sami da nije. Sirijske izbeglice koje u hiljadama nekuda idu smatraju da su ga našle... Naša deca ih imitiraju. Mi matori ni penzije nismo sačuvali. Ako uspemo da sačuvamo organe, dobro smo prošli. Kada prođemo, naravno.

* U našoj novoj srpskoj drami, kakva je pozicija umetnika, koji je, kaže se, s jedne strane večno renesansna ličnost, a s druge čovek koji raspolaže priključcima za najmodernije tastature sveta?

- Vidim da govorite o nekom idealizovanom umetniku koga nisam nikada upoznao, mada živim u tom svetu. Taj fiktivni umetnik iz vašeg pitanja verovatno ima dobru poziciju, ali realni umetnici tu poziciju izgleda nemaju.


* Vas nema na partijskim listama, na ulici, u parku, na mitinzima: da li se vi to više ne razumete u politiku ili vas je okrznula i opomenula, ono kad ste jednom bili?

- Ne. Ne petljam se, ne zato što ne razumem, nego zato što razumem politiku. To je disciplina koja me duboko ne zanima, ali mi omogućava da navijam i tako politikom zamenim utakmice na koje ne idem.

* Kao zaljubljenik u lepotu krčedinske obale, s koje često zabacite udicu, mogli biste, možda, da posavetujete kako da izađemo na kraj sa pecarošima koji u tuđoj krvi love svoju zlatnu ribicu?

- LJudi se dele na one koji ubijaju, a to su vojnici, i one koji svađaju ljude - a to su političari. I na one koji hrane i jedne i druge - a to je narod. Sklada znači ima. Samo je pitanje kako u tom skladu da uživamo, a to je veština svakog pojedinca ponaosob.

* Ima jedna vaša više nego rečita fotografija, na kojoj u roditeljskom dvorištu živopisne Umke pripremate drva za zimu. Poruku je malo ko razumeo. Zašto smo sve dalji od sela i rodnog ognjišta?

- Budućnost je u gradovima. Sloboda koju ima čovek sa sela je sve više nepodnošljiva. Kako uđe u grad on postaje zavisnik od struje, telefona, kartica... Ustajanja kada mu kažu... Ukratko, mnogih detalja koji ga sve više stežu, a njegov zadatak je samo da u tome nađe uživanje. Zidine gradova su nekada štitile one u gradu od divljaka van grada. Sada bi sela trebalo da imaju zidine i štite se od ovih divljaka iz gradova.

DISCIPLINA ZVANA KRAĐA * Vaša očekivanja od hapšenja u kulturi može se reći da su delimično i ispunjena. Krenulo je od Etnografskog muzeja. Da li je ovde stavljena tačka ili zapeta? - Ništa se nije desilo. Kultura je resor u kome se “kraducka”, a to je dozvoljeno. Krađa je rezervisana za druge resore, a i to je dozvoljeno. Disciplina zvana “krađa” je kod nas primila folklorno obeležje. Iza svake krađe je samo zapeta.

* Kazali ste, ne tako davno: “Umem da budem sam, uživam u samoći.” Može li samoća o kojoj je pisao i Markes da bude izvor nadahnuća?

- Kažu da u samoći može da živi samo životinja ili Bog. Bog nisam, pa mi se izbor sveo na životinju. Za mene samoća može da bude sve, a društvo može od mene da napravi samo sagovornika za vaš list.

* Rusi govore: ljubav će promeniti svet, a vreme koje mi živimo sve nas više udaljava od ove izreke. Verujete li vi u veličinu i snagu ljubavi, poznajemo li mi Srbi dovoljno njenu moć kao što je poznaju i poštuju istočni narodi?

- LJubav može da promeni svet sigurno, ali joj za tu operaciju treba teren, a teren može da brani samo sa S-400 i avionima pete generacije. Sa tim romantičnim terminima “ljubav” zbunjujemo decu, koja su preko rijalitija već savladala ljubav u nekoliko poza i prešla na praktičnije metode promena sveta. U radnju sa muzičkim instrumentima otac dovodi sina da mu kupi violinu. Prodavac kaže: “Kakvu violinu? Šta će mu violina? ‘Kalašnjikov’ mu kupi!”

* Penzioner ste a radite kao da ste na startu karijere. Čas ste u Kragujevcu, eto vas u Čačku... Da li ste vi u neispunjenju petogodišnjeg penzionerskog plana ili smehom lečite narod?

- Ispunjavam redovne obaveze. Ništa nema u tom ritmu čega nije bilo i pre.

* Dosledni ste u podršci skromnosti i nesebičnosti kao vrlinama. Kako se i zašto dogodilo da one, ipak, postanu prevaziđene do te mere da smo ponekad postiđeni onim što je u nama lepo i plemenito?

- Čovek je postao loš materijal. Bog koji je živeo u njemu je potisnut, a tu prazninu je popunilo nešto drugo što od nas čini ovo na šta neodoljivo podsećamo, mada se šminkamo i ulepšavamo. Borimo se protiv kriminala, a jedina kritička zdrava klima vlada baš tamo. Ubijaju se. Ko smatra da je to loše neka uporedi olajavanje opozicije od strane vlasti pa će videti koliko ubistvo može da bude plemenit čin.







Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

тлн

20.08.2018. 04:36

Сваки његов интервју се мора прочитати 10 пута и свако гостовање на тв исто толико пута!! Нико као Милан Гутовић, јасно и прецизно и са толико дозе ироније, сарказма и најцрњег хумора, тако када прочитате трећи пут, сузе вас облију од смијеха. Овај човјек је посебан и јединствен и ја на њега не гледам само као на глумца у мору глумаца(свако је данас глумац), господин Милан Лане Гутовић је ГЕНИЈЕ, јединствен човјек чак и међу многобројним "глумцима"!! ЛЕГЕНДА!!

Dragan

22.08.2018. 05:31

@тлн - Teško je biti glumacLEGENDA komeje Šojić vrhunac u karijeri Jer kad podvuče crtu ispod karijere ostaje praznina