Željko Mirković: Bulović je novi Tesla

POSLE četiri godine produkcije i snimanja širom Amerike - od Njujorka, Los Anđelesa, Vašingtona, Filadelfije, Bostona, Pitsburga, San Franciska..., do Beograda i Banjaluke, veliki filmski projekat "Teslin narod", scenariste i reditelja Željka Mirkovića, ovih dana ulazi u montažu.

Kako Mirković ističe, za "Novosti", dugometražni dokumentarac o istaknutim Srbima i ljudima srpskog porekla u Americi, koji su u poslednjih 200 godina ostavili značajan trag u društvu i istoriji ove zemlje, ali i Srbije, premijerno ćemo gledati već u septembru ili oktobru. Najpre kao film, a zatim kao serijal od deset epizoda koje će biti emitovane na nacionalnom kanalu RTS.

- "Teslin narod" nosi snažnu poruku i predstavlja projekat od nacionalnog interesa države Srbije i srpskog naroda, a posle premijera u našoj zemlji nastaviće svoj život dalje, na projekcijama širom Amerike. Postoji ogromno interesovanje Srba van Srbije da se prikaže ovaj film, i verujem da je on početak jedne vrste našeg "umrežavanja" sa drugim zemljama, koje nam je u ovom trenutku neophodno i kao narodu, i kao pojedincima.

U ovom projektu, pored Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, koja je i pokrenula saradnju sa Mirkovićem, i našeg RTS, učestvuju i ambasada SAD u Srbiji, brojne srpske organizacije i dijaspora u Americi, naši mladi uspešni biznismeni koji posluju na globalnom nivou, najpoznatiji ljudi srpskog porekla iz oblasti nauke, profesori sa Harvarda, M.I.T. Berklija, Stenforda, Kolumbije, kao i kulturni stvaraoci, reditelj Piter Bogdanovič, glumica Lolita Davidovič, producent Dan Tana...

PROČITAJTE I: Emir Kusturica: Srbe ne sme da izjeda nametnuta krivica

Autor čiji filmovi promovišu vrednosti našeg naroda i uspevaju da nađu put do najviših međunarodnih institucija, kaže da medijska javnost u Srbiji, nažalost, gotovo uopšte ne poznaje koliko su pripadnici našeg naroda uspešni u svetu.

- Kada jedan narod ima Nikolu Teslu, Mihajla Pupina, trostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Volta Bogdaniča, Gordanu Vunjak Novaković, jedinu ženu člana Njujorške akademije nauka, Vladimira Bulovića, profesora na M.I.T. i vodećeg svetskog naučnika u oblasti nanotehnologije, novog Teslu koji je upravo dobio pola miliona dolara za novi projekat, ali i legendarne oskarovce Karla Maldena, Stiva Tešića, Pitera Bogdanoviča..., onda ima akreditaciju da se kroz svoje znamenite pojedince u najboljem izdanju predstavi čitavom svetu. Zato je ovaj film priča o narodu koji je ostavio globalni pečat kroz svoje ljude, i koji putovanjem kroz prošlost i sadašnjost želi da nagovesti da Srbija može da ima bolju budućnost.

Kako ističe Mirković, ljudi o kojima govori u filmu obeležili su američko društvo, ali i istoriju Srbije, počev od prvog doseljenika Đorđa Šagića, koji je 1814. došao u Filadelfiju, a stigao je do mesta guvernera Novog Meksika, direktora carine, američkog sudije... Šagić je bio i osnivač prvih srpskih organizacija i crkava u Kaliforniji.

- Tesla i Mihajlo Pupin svakako stoje na čelu ovog znamenitog niza, a u filmu ćemo videti priče kongresmenke Helene Delić Bentli, jedne od najpoznatijih političarki na američkoj sceni, koja je u 92. godini dala intervju za ovaj film. Tu su i biznismeni Milan Panić, Branko Tupanjac, Dejvid Vujić, koji je bio učesnik "Apolo" projekta. Taj program prvog putovanja čoveka na Mesec kreiralo je sedmoro Srba.

PROČITAJTE I: NOVI DIREKTOR CEBEF: Znam da vodim velike sisteme

Mirković otkriva da ćemo u njegovom filmu upoznati i Gordanu Novaković, jednu od najcitiranijih profesorki u ovom trenutku u Americi, sa Univerziteta Kolumbija.

Piter Bogdanovič i Ana Tea Tesla

- Slavni oskarovac Piter Bogdanovič govori i o svom ocu Borislavu. Ovde se malo zna da je njegov otac bio slikar, i da je ostavio značajan trag u likovnoj umetnosti Amerike. U "Teslinom narodu" je i dijaspora mlađe generacije, Vladimir Kulenović, recimo, trenutno jedan od najperspektivnijih dirigenata u Čikagu - objašnjava Mirković.

SRPSKA ZASTAVA NA BELOJ KUĆI

MIRKOVIĆ, koji je sa prethodnim dokumentarcima osvojio više od 50 internacionalnih nagrada i kandidaturu za Oskar (film "Drugi susret" prikazan je i u UN, u Kongresu SAD...), kaže da bi Srbija trebalo više da iskoristi neke važne istorijske činjenice.

- Pre tačno sto godina, 29. jula 1918, na zahtev tadašnjeg američkog predsednika Vudroa Vilsona, zastava Srbije istaknuta je na Beloj kući. Srpska zastava je tada, pored francuske, bila jedina koja se našla na jarbolu institucije koja je simbol Amerike.