Austrijskom reditelju plaketa Jugoslovenske kinoteke

- MOJI filmovi najpre služe tome da se gledalac oseti neprijatno, ali to što će mu biti neprijatno može se pretvoriti u nešto produktivno, u neku vrstu spoznaje - rekao je austrijski reditelj Ulrih Zajdl, koji je primio Plaketu Jugoslovenske kinoteke za doprinos kinematografiji.

Zajdl je pre dve godine na Festivalu evropskog filma "Palić" dobio nagradu "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, a prvi put je u Beogradu, i to kao gost Međunarodnog festivala dokumentarnog filma "Beldoks", na kojem je priređena restrospektiva njegovih ostvarenja.

Jedan od najvažnijih reditelja današnjice, poznat po filmovima "Uvoz/Izvoz", "U podrumu", trilogiji "Raj" ("Ljubav", "Vera" i "Nada"), "Safari", u svojim ostvarenjima briše granicu između fikcije i dokumentaristike, zbog čega njegove filmove kritičari nazivaju "inscenirana stvarnost".

PROČITAJTE JOŠ - Zajdl na Beldoksu: Glas ljudi sa margine

- Često me uplaše te slike koje stvorim, jer ja svoje teme i priče tražim u realnosti, i tako upoznajem druge i drugačije ljude, i druge i drugačije miljee, ali kod mene nikada nije poenta da se bavim konkretnim čovekom, već društvom i ljudima kao takvim. Nikada to nisu neke marginalne grupe, često u svojim protagonistima vidim ponešto i od samoga sebe - rekao je Zajdl u intervjuu za Tanjug.

Nije mu cilj da šokira ljude. Smatra da to ima smisla jedino ukoliko se iza šoka krije istina kojom dopire do čoveka.

- Filmom "U podrumu" izazvao sam priličan skandal u javnosti, koji se danima provlačio po medijima. I sa "Safarijem" sam šokirao ljude, toliko da je dobar deo njih izašao iz sale - rekao je austrijski autor.

Dodaje da je važno da danas nastaju autorski filmovi, da se ne stvaraju samo po zadatku.

- Funkcija filma je da predstavi sliku društva, jer kada se dođe do potpune komercijalizacije, onda to prelazi u mejnstrim. Film nije nešto što je predmet konzumacije već nešto što treba da izazove dejstvo, i kada čitam roman, to deluje na moje emocije, na moj unutrašnji život, na moju egzistenciju. Tako bi trebalo da bude i sa filmom - kaže Zajdl.