Preko enklave do sveta

KADA otvorite sajt 57. Bijenala u Veneciji, na naslovnoj strani, od pre nekoliko dana stoji fotografija postavke sa našeg paviljona! Ovo je sigurno još jedna potvrda zapaženosti izložbe "Enklavija: slikarstvo, posledica ovakvog života", na kojoj su nas, u kustoskom konceptu profesora Nikole Šuice, predstavljali radovi Vladislava Šćepanovića, Dragana Zdravkovića i Milene Dragićević.

U galeriji "Drina", od sinoć, deo ove postavke, sliku velikog formata "Enklava" Dragana Zdravkovića, upravo pristiglu iz Đardina, može da vidi i beogradska publika.

- Ta slika je dimenzija četiti puta dva metra, i u jednom je komadu, tako da ne mogu ni da je smestim u atelje, pa mi je galerija "Drina" ponudila da je izložim - kaže u razgovori za "Novosti" Zdravković. - Rađena je namenski za Bijenale i povezala je ceo ciklus. Bila je ključna u mom delu postavke, jer je objedinila ideju nastalu u razgovorima sa Šuicom, a to je da mi jesmo neka enklava. Ali, ta naša izolovanost ne mora da ima samo negativno značenje, možda nas ona i čini autentičnim, zbog čega smo verovatno bili zanimljivi publici koja je iz celog sveta došla u Veneciju.

Dve slike ovog autora, po zatvaranju Bijenala putuju u privatnu muzejsku zbirku "Kristen Svels", jednu od četiri najveće u Norveškoj, dok delo "Salon" odlazi u Beč, u jednu privatnu kolekciju, otkriva Zdravković, koji je na osnovu izložbe u Veneciji imao letos i poziv da učestvuje u gala aukciji Leonarda Dikaprija.

PROČITAJTE JOŠ - Poklon za Dikaprija od srpskog umetnika

Sve troje umetnika, predstavljenih u našem paviljonu, bilo je veoma zapaženo na ovoj najvećoj likovnoj smotri na svetu. Izložba je dobila pozitivnu recenziju u čuvenom časopisu "Art rivju", ali i druge pohvalne kritike.

- Naš paviljon imao je do sada rekordnu posećenost, a prema zvaničnim podacima videlo ga je 265.000 ljudi, što je gotovo polovina celokupne ovogodišnje posete Bijenala - nastavlja sagovornik. - Za srpsku izložbu su se značajno interesovale i ekskurzije, gde su ljudi unapred navodili koju bi postavku želeli da obiđu sa vodičem, pa je prema toj skali, naša izložba ušla u listu od top 10.

Među kontaktima koje su srpski umetnici ostvarili sa onima iz sveta, Zdravković izdvaja susrete sa Kiki Smit i Danijelom Rihterom. Trenutno je u pregovorima sa Nikolom Samorijem, da dogodine, u saradnji sa Italijanskim kulturnim centrom u Beogradu, naprave zajedničku izložbu.

- On slika kao stari majstori, ali su na njegovim platnima i tragovi cepanja, grebanja, spaljivanja - dodaje sagovornik. - Zajednička tema buduće izložbe, na kojoj će učestvovati i Radenko Milak, koji je na Bijenalu predstavljao BiH, biće uticaj slikarskog nasleđa na naše radove.

PROČITAJTE JOŠ - Venecija: "Enklavia" hit Đardina

Samori se obračunava sa tom italijanskom prenatrpanošću nasleđem, jer kreativnost nekada guši ta količina autoriteta. Milak koristi akvarel i tuš na papiru, da bi se bavio istorijom kao temom, dok ja primenjujem stare recepte i smeštam ih u neko svoje stanje hibernacije, gde oni dobija novu teritoriju. Svi mi u Evropi jako osećamo svoje korene.

OTKRIVANjE TOPLE VODE

PREDSEDNIK komisije za čuvenu "Tarnerovu nagardu" proklamovao je ove godine da klasični medij podjednako kreativan u svom izrazu kao i bilo koji drugi. Tako je izmišljena topla voda od neke zvanične instance konačno priznato: da je u prvom planu kvalitet rada, a ne način na koji je izveden. Ta nagrada, pokazatelj je svetskih tendencija koje smo mi osetili u pravom trenutku - priča sagovornik.