SRPSKA književna zadruga nalazi se pred još jednim izazovom. U Kolarčevoj zadužbini na 101. redovnom zasedanju skupštine, kojim je obeleženo 125 godina postojanja našeg najstarijeg izdavača, u utorak su reči hvale zasenila upozorenja da je protekla godina bila jedna od najtežih u istoriji SKZ.

Konstatovano je da ustanova iz 19. veka, kakva je SKZ, ne može opstati u ovom vremenu bez šire podrške društva, pre svega Ministarstva kulture. Rečeno je i da je obnovljena inicijativa za donošenje izmena i dopuna Zakona o SKZ, bez kojih ova kuća skoro da ne može da posluje.

- Predlozi su odavno predočeni Ministarstvu kulture, ali je proces usvajanja veoma usporen - rekla je Nina Novićević, upravnik SKZ. - Tokom dijaloga otvorena je mogućnost da se u skladu sa određenim odredbama Zakona o kulturi u budžetu Ministarstva za 2018. predvidi pozicija iz koje bi se finansirali materijalni i tehnički rashodi Zadruge. Ali, ukoliko se uskoro ne usvoje izmene i dopune Zakona, postavlja se pitanje da li će ta sredstva moći da budu isplaćena, čak i u slučaju da se predvide i odobre.

PROČITAJTE JOŠ - Povelje Pižurici i SKZ

Novićevićeva je istakla da zbog različitog tumačenja postojećeg zakona, SKZ nije mogao da dobije sredstva iz budžeta, a bili su prinuđeni da otkup knjiga realizuju preko posrednika.

NEVEŠT U PRONALAŽENjU NASLOVA OD ukupno pet zbirki pripovedaka koje je Andrić sam priredio i objavio za života, tri je objavio SKZ - rekla je prof. dr Zorica Nestorović. - One nose isti naslov "Pripovetke". Već ta činjenica postaće konstanta Andrićevog naslovljavanja kako zbirki tako i izbora iz njegove pripovedne proze, o kojoj je sam pisac govorio u prepisci sa Gun Bergman, prevodiocem njegovih pripovedaka na švedski jezik. Razmatrajući predloge kako bi se mogao nasloviti izbor njegovih pripovedaka na švedski jezik, Andrić zaključuje: "Ja nisam vešt u pronalaženju privlačnih naslova."

- Bez dinara državne pomoći SKZ ne bi da ostvari program da se veliki broj autora nije odrekao honorara - kaže Novićević. - Njima je bila čast da budu autori knjiga sa znakom SKZ, koji je pre 125 godina nacrtao Jovan Jovanović Zmaj. Na taj način autori su postali donatori. Poslovati ove godine bilo bi još teže da nije bilo i drugih dobrotvora i donatora. Tradicionalni kupci, biblioteke i škole postali su nam skoro nedostupni. Pre svega, zbog sistema javnih nabavki, nedostatka sredstava, ali i očiglednoj okrenutosti nekoj drugačijoj literaturi. I to nas najviše plaši.

Na skupštini je rečeno i da su prihodi jedine Zadrugine knjižare smanjeni, ali se rukovodstvo kuće nije usudilo da izda taj prostor.

- Knjižara godinama posluje na granici rentabilnosti, a ove godine beleži znatan deficit - naglasila je Nestorovićeva. - Zbog renoviranja fasada u Ulici kralja Milana, tri meseca bila bila je pod zastorima i skelama i u tom periodu nije bilo prometa. Kada se se tome doda sve veća konkurencija na tržištu knjige, medijsko forsiranje te konkurencije, Zadrugin nekomercijalni program, nije teško objasniti ovakve rezultate.

SKZ je, kako je istakao glavni urednik Dragan Lakićević, tokom protekle, najteže godine objavio 27 novih knjiga, među kojima i nagrađena dela Matije Bećkovića, Jelice Stojanović i Labuda Dragića iz najstarije edicije "Kolo".

U svečanom delu programa dodeljene su zahvalnice, glumica Biljana Đurović pročitala je Andrićeve tekstove, a prof. dr Zorica Nestorović govorila je o Ivi Andriću, vršnjaku SKZ.