Fenomen(alni) Pogorelić (VIDEO)

VELIKA pijanistička zvezda bivše Jugoslavije, ali i sveta, Ivo Pogorelić, u danima pred nama će čak dva puta nastupiti pred beogradskom publikom, i zasvirati na sceni Kolarca posle bezmalo tri decenije. Ovi, sa velikim uzbuđenjem iščekivani koncerti biće prilika za starije generacije slušalaca da se prisete njegovih briljantnih interpretacija, ali i za one mlađe - da pokušaju da "otkriju" koji je to tajni sastojak Pogoreliću doneo titulu istinskog superstara.

Rođen u Beogradu 20. oktobra 1958, Ivo se do sedme godine "zarazio", od oca Ivana nasleđenom, ljubavlju prema klaviru. Od te sredine šezdesetih, crno-bele dirke nepovratno određuju njegovu sudbinu, pre svega blistavu karijeru koja je, baš kao i sve u vezi sa Pogorelićem - sve samo ne tipična, niti "dosadna".

EMINENTNI umetnik i pedagog, flautista Ljubiša Jovanović seća se, za "Novosti", kraja šezdesetih na Kolarcu i prvog svog susreta sa Ivom, tada tek detetom nesvakidašnjeg dara, uzdržanim i ćutljivim, koji čvrsto drži note u rukama, za klavir seda fokusirano i - stvara magiju.

Neposredno posle toga, dvanaestogodišnji Ivo će otputovati u Moskvu, kao prva generacija najtalentovanijih mladih umetnika kojima je elitni CMŠ otvorio vrata. Desetak godina kasnije, oženio se gruzijskom pijanistkinjom i profesorkom Alisom Kezeradze, znatno starijom od sebe, baš nekako u isto doba kada je 1980. neulaskom u finale (!) Šopenovog takmičenja u Varšavi stekao naklonost žirija i svetsku slavu. Slavna Marta Argerič demonstrativno je napustila žiri, a Pogorelića proglasila genijem, i taj skandal ga je preko noći vinuo u zvezde.

Upravo iz te 1980. godine datira i drugo sećanje Ljubiše Jovanovića na pijanističku zvezdu u usponu:

- Sava centar, dva resitala nakon Šopenovog konkursa. Ustalasana muzička javnost u svetu. Beograd je u transu. Velika većina onih koji do obožavanja prihvataju njegovu umetnost, i manjina onih koji sve opovrgnu i omalovažavaju. Stroga kritika Dragutina Gostuškog, koju autor nešto kasnije javno opovrgava, izvinjava se Pogoreliću i uzdiže ga u status genija!

VEĆ naredne 1981. Pogorelić u Sava centru, uz Beogradsku filharmoniju i Lajovica, svira klavirski koncert Čajkovskog - neposredno posle skandala sa Karajanom, koji tokom probe sa Ivom odbija da diriguje tako spora tempa, zbog čega je koncert otkazan!

- Nezaboravan doživljaj i trijumf! - seća se Ljubiša. No, ipak...: - Jedan violinista iz orkestra ustaje javno da se žali što je tempo soliste spor, zbog čega je "on prinuđen da uzima lekove pre probe"! Samo dve godine kasnije, 1983, fantastično uspešan resital u rasprodatoj dvorani Berlinske filharmonije, i izuzetna publika koja na impozantan način pozdravlja velikog umetnika, nesumnjivo potvrđuju da je Pogorelić od mlade zvezde prešao u status pijaniste svetskog glasa. Kako smo samo svi bili ponosni na Ivu! I danas smo! Bez obzira na vrtloge života koji nas zahvataju, nesumnjivo je da je umetnički razvoj započeo sa svima nama, tu, u Beogradu, na podijumu istog ovog Kolarca na koji će stupiti za koji dan. Bravo maestro, dobro došao! Spremni smo da ponovo uživamo u tvojoj umetnosti!

OD TIH ranih osamdesetih godina prošlog veka, o Pogoreliću kao briljantnom interpretatoru, ali i o njegovom jedinstvenom imidžu, brujali su svi svetski mediji. No, otkako je njegova supruga i mentor umrla 1996. godine, Ivo se gotovo u potpunosti povlači iz javnog života, iako se koju godinu docnije ponovo oženio Utom Šnajder. Pojavljuje se tek u veoma retkim prigodama, s velikim uspehom održavajući titulu izuzetnog ekscentrika, zbog čega u senci ostaje i nesebičan humanitarni angažman ovog umetnika - ambasadora dobre volje Uneska.

Zvezda Pogorelić u Beogradu na početku karijere

Mira Jevtić, sestra kompozitora Ivana Jevtića, a koleginica i bliska prijateljica Ivina još od tih davnih dana kada su se zajedno uputili u Moskvu, ukratko "objašnjava" fenomen Pogorelić:

- Ivo Pogorelić je jednostavno fenomenalan, bio je, ostao, i uvek će biti fenomenalan.