Tajna blaga kneza Pavla

JOŠ jednom je Miomiru Petroviću (1972) pošlo za perom da izazove živu pažnju čitalaca, ovoga puta romanom "Kuća od soli" (u izdanju "Lagune"), koji je za kratko vreme doživeo dva izdanja i nedavno ovenčan nagradom "Laza Kostić". To je uzbudljiva priča o životnom putu Arsenija Martinovića, rimskog studenta filozofije i trgovca umetničkim delima, apatrida i diplomate angažovanog na prikupljanju slika za kolekciju budućeg Muzeja kneza Pavla...

- Kao dramaturgu po obrazovanju i profesiji, oduvek mi je bilo jasno da upečatljiv lik nosi čitavu literarnu konstrukciju. On je težišna tačka uverljivosti priče. To je nešto što se u dramaturgiji zove "konfiguracijom karaktera". Arsenije Martinović je, zaista, pomalo formiran po ugledu na istorijske ličnosti poput Milana Kašanina (koji se pojavljuje i kao zaseban lik u "Kući od soli"), Mimare, Šlomovića, Petra Palavičinija ali i na Stjepanu Anibalu Zanoviću, mediteranskom avanturisti iz 18. veka - kaže, za "Novosti", Petrović.

* Za čitaoce je posebno intrigantan deo romana o pokušaju spasavanja velikog umetničkog blaga muzeja Kneza Pavla 1939...

- Taj deo romana pripada literarnoj imaginaciji ali postoje nagoveštaji u istorijskoj građi da je nakon posete Berlinu, knez Pavle Karađorđević predvideo i protokol o spasavanju dela svoje kolekcije. Jedan deo je trebalo da bude sklonjen na porodičnom imanju u Rumuniji. Ne treba zaboraviti da su na sahranu kralja Aleksandra u Beograd doputovali Herman Gering i grof Ćano. Gering je bio poznat po svojim kolekcionarskim apetitima a tokom rata će rukovoditi "Operacijom M" tokom koje je došao do mnogih remek-dela klasičnog slikarstva. Cinično koliko zvuči, Ćano je bio jedan od organizatora atentata na Aleksandra, a u Beograd će iz Italije povesti i dva istoričara umetnosti kako bi prilikom protokolarnih poseta određenim objektima dvora popisali umetnine kojima raspolaže jugoslovenska kraljevska porodica. U mojoj verziji stvarnosti pet poverljivih ljudi dobijaju zadatak da neposredno pre početka rata sa delovima kolekcije odu na bezbedno.

* Do kakvih ste zaključaka došli proučavajući vreme od tridesetih do četrdesetih godina prošlog veka?

- Nakon romana "Miris mraka" u "Kući od soli" sam se ponovo tematski vratio u međuratni Beograd: vreme renesansno, divlje, moderno, pervertirano u mnogo čemu. To je Beograd u kom se prvi striptiz klubovi, baršun, brokat, fokstrot i noćni barovi mešaju sa iskrivljenim tarabama, blatnjavim ili kaldrmisanim bočnim uličicama prestonice, volovskim zapregama, zadimljenim krčmama. Rečju, barok po sebi, sve i svašta, balkanski kal i sjaj noćnog života su isprepleteni pod okriljem drsko modernog koncepta zvanog Kraljevina Jugoslavija.

POD TOČKOM ISTORIJE

- INTERESUJU me neuralgični momenti, male, intimne istorije likova u okviru velikih vrtloga politike ili istorije. Već dvadeset godina imam privilegiju da primećujem kako to interesuje i moje čitaoce. Te "male" priče u senci velikih događaja i pojava ostvaruju univerzalni pripovedački ključ. Te neobične ili neuobičajene povesti uklapaju se u čovekovu egzistencijalnu zebnju svih epoha. Uostalom, književnost nas više od dve hiljade godina uči da je problem pojedinca pod točkom istorije ili politike uvek isti - kaže Petrović.