DNEVNIK ZABLUDA: Obrazovanje i nepismeni

PROTEKLIH meseci “Večernje novosti” prate neverovatna zbivanja na beogradskom Arhitektonskom fakultetu. Radi se o nizu događaja u ovoj obrazovnoj ustanovi koji su predmet opšte pažnje medija. To su: fijasko na konkursu za izbor nastavnika na predmetu Istorija, teorija i estetika arhitekture, gde se prijavila nekima nepoželjna Ljiljana Blagojević; ukazivanje stručne javnosti na sličnost čuvene opere u Oslu i prvonagrađenog projekta koji su na konkursu za Beogradsku filharmoniju izradila dvojica docenata ovog fakulteta, sve do neverovatnog izdanja fakulteta povodom 170 godina ove visokoškolske ustanove, knjige u kojoj su se u ulozi značajnih ličnosti za istoriju fakulteta našli rokeri, a zaboravljeni važni profesori, pa čak i dekan tog fakulteta! Porazno je što se ovako nešto ne događa samo na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, već i na drugim visokoškolskim ustanovama. Ovakvi slučajevi postavljaju pitanja: gde se nalazi naše visokoškolsko obrazovanje i kojim putem se ono kreće?

Tokom više decenija, na beogradskom Arhitektonskom fakultetu je vođena politika zapošljavanja nastavnog osoblja putem nepotizma. Mnogi zaposleni su se tu našli zbog “pedigrea”, a ne na osnovu profesionalnih kvalifikacija. Uronivši u mediokratiju, fakultet je godinama prilagođavao nastavni program mediokritetima, ukidajući one predmete koji egzaktnošću zahtevaju kompleksniji pristup i rad. Tako, danas na fakultetu ne postoji ni najosnovniji predmet - nacrtna geometrija. Naredni korak u “razvoju” fakulteta bilo je eliminisanje onih koji imaju autoritet i visoka profesionalna dostignuća, čime ugrožavaju mediokritete. Pored drugih, tako se i dr Blagojević nedavno suočila sa zidom otpora, pre svega među onim kolegama koji u njoj vide profesionalnu pretnju. Zbog toga, sada je pravi trenutak za dublju analizu sumnjivih kompetencija upravo onih koji Blagojevićevoj osporavaju naučne reference.

Povodom bruke sa projektom Beogradske filharmonije i predloženog “novog Beograda na vodi” u parku spomenika kulture Palate “Srbija” svojih docenata, Fakultet se nije oglasio, kao što se nije oglašavao kada bi predstavnici ove institucije bili otkriveni u plagijatorstvu pri izradi doktorskih disertacija. Po pravilu, ovakvi primeri se zataškavaju, sa retkim izuzetkom kada je jedna profesorka, “uhvaćena u plagijarizmu”, napustila katedru i prešla na novosadski fakultet. Umesto da joj bude oduzeto zvanje doktora nauka, ona je u Novom Sadu proizvela desetine doktora nauka krajnje problematičnih kvalifikacija.

Zato ne čudi što je Arhitektonski fakultet nedavno proslavio “170. godišnjicu rada” (ne)znajući da ne postoji takav jubilej, jer ne postoji veza između “Indžinirske škole” iz 1846. i današnjeg Arhitektonskog fakulteta. Čudi što je ovu zabludu govorom na svečanosti podržao sam predsednik SANU.