Rajtove kuće od mašte i srca

VELIKI arhitekta se ne postaje toliko pameću koliko kultivisanim i bogatim srcem, govorio je Frenk Lojd Rajt (1867-1959), čija dela su obeležila svetsku arhitekturu 20. veka. A koliko je bogato bilo njegovo graditeljsko srce moći će da se vidi na velikoj retrospektivi koju je najavio njujorški Muzej moderne umetnosti (MoMA) u čast obeležavanja veka i po od rođenja ovog autora impozantantog opusa.

Postavku će činiti više od 450 eksponata, tako da će na jednom mestu biti okupljene sve značajne Rajtove zamisli tokom više od 60 godina karijere. Predmeti iz Arhive Frenka Lojda Rajta biće podeljeni u 12 celina i istraživati ključne momente u razvoju njegovog autorskog rukopisa, kroz crteže, modele, delove zgrada, nameštaj, posude, tekstil i slike. U fokusu će biti kako njegova najčuvenija dela - Gugenhajmov muzej u Njujorku, Kuća na vodopadu, Telesin studio, tako i skice za zgrade koje nikada nije podigao. Priču o Rajtovom životu i stvaralaštvu upotpuniće filmovi, TV emisije, fotografije i albumi. Mnogi od eksponata biće prvi put javno izloženi.

Rajt je razvio takozvanu Prerijsku školu arhitekture, čiji je cilj bio da uspostavi ravnotežu čoveka i okoline. Širom SAD i sveta realizovano je više od 500 njegovih projekata, a osmislio je i oko 1.000 enterijera. Imao je širok spektar graditeljskih poduhvata od kuća za stanovanje, preko crkava i poslovnih zgrada do muzeja i hotela. Za svoje građevine dizajnirao je nameštaj i vitraže. Napisao je 20 knjiga i bio popularan predavač. Tokom poslednje decenije, deset zgrada koje je projektovao nominovano je za Uneskovu listu svetske baštine.

- Arhitektura je pobeda ljudske mašte nad materijalima, metodama i čovečanstvom, koja čoveka pretvara u gospodara sopstvene planete - govorio je umetnik čija zdanja i danas deluju moderno i monumentalno. - To je, u krajnjoj meri, geometrijski obrazac stvari, života, društva i civilizacije. U najboljem slučaju, to je magični okvir stvarnosti koji povremeno dotaknemo kada koristimo reč red.

Svoje objekte nazivao je “organskom arhitekturom”, u kojoj se svi delovi odnose prema celini na način na koji se celina odnosi prema svojim delovima. U središte svog rada postavljao je ljudske vrednosti, tako da su sve njegove zgrade prevashodno bile podređene ljudskim potrebama, a ne apstraktnom intelektualizmu ili umetničkom egzibicionizmu. Značenje svoga rada povezao je sa poretkom u prirodi, verujući da “korelacija fizičke forme sa prirodom uzdiže kvalitet ljudskog roda”. Istovremeno, bio je i inovator, u stalnom traganju za novim, originalnim rešenjima.

- Najkorisnija alatka arhitekte je brisač na crtaćem stolu, i ćuskija za rušenje na gradilištu - govorio je Rajt.

PORODIČNO GNEZDO

Na američkom tržištu nekretnina povremeno se pojavljuju kuće koje je Rajt projektovao, a trenutno se za 1,5 miliona prodaje dom porodice Olflet u Sent Luis parku, u Minesoti. Reč je o jednom od devet Rajtovih zdanja u ovoj američkoj državi, sazidanom u drugoj polovini pedesetih godina prošlog veka. Tada je mladi bračni par Olflet zamolio već vremešnog arhitektu (bilo mu je 89) da im isprojektuje porodičnu kuću, a on im je osmislio, kako im je rekao, “lepo, malo gnezdo”.