Borhesovi vrtovi fantastike i znanja

SEBE prvenstveno smatram čitaocem. Kao što znate, odvažio sam se da pišem, ali mislim da je ono što sam pročitao daleko važnije od onoga što sam napisao. Jer čovek čita ono što voli, a piše ne ono što bi želeo, nego što ume da napiše - govorio je Horhe Luis Borhes (1899-1986), slavni argentinski pripovedač, pesnik, prevodilac, esejista i veliki tumač književnosti.

Svet ovog meseca obeležava 30 godina od smrti autora “Univerzalne knjige beščašća”, “Maštarija”, “Alefa”, “Peščane knjige”, jednog od najučenijih pisaca 20. veka, neumornog, strastvenog čitaoca i poznavaoca mnogih jezika. Svojim mističnim i zagonetnim delima namerno je zamaglio granicu između stvarnosti i fikcije, zauvek promenio tok i razmišljanje o literaturi, ostvario ogroman uticaj na generacije pisaca širom sveta i utro put latinoameričkom magičnom realizmu i globalnom postmodernizmu.

- Borhesova eruditna fantastika dovodi u vezu grčke, kineske, argentinske i skandinavske mitove i legende, jevrejsku mistiku, nemačku filozofiju i špansku, francusku, italijansku i anglosaksonsku književnost, pa ne pripada samo korpusu latinoameričke književnosti. Pomno je čitana u čitavoj Evropi, naročito u Francuskoj. Otuda je nesvakidašnji spoj erudicije, fantastike i egzotike u njegovim kratkim pričama snažno uticao kako na (latino)američke tako i na evropske pisce, kao i na pojedine afričke i azijske književne stvaraoce - kaže, za “Novosti”, Snežana Kalinić, docent na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Gotovo je podjednako, po njenim rečima, uticajna bila i Borhesova esejistika i poezija, uprkos tome što je on samoga sebe prevashodno doživljavao kao čitaoca:

- Upravo je povodom Borhesove sposobnosti da od “krhotine enciklopedije” stvori “muziku ideja” Umberto Eko pisao o svojoj “muci s uticajima”. Kao “slepi otac” postmodernizma, Borhes je uticao ne samo na potonje književnike nego i na različite struje postmoderne filozofije. Svoje “Reči i stvari” Fuko je započeo Borhesovim rečima, a tumačili su ga i Bart, Ženet, Blanšo, Bodrijar, Epštejn i mnogi drugi.

Borhes je smatrao da je knjiga najčudnovatije od svih čovekovih oruđa, jer je produžetak njegovog pamćenja i njegove mašte. Za njega je, pisao je Radivoje Konstantinović, celokupna svetska književnost bila jedinstvena i smatrao je da u izvesnom smislu svi pisci pišu jednu zajedničku knjigu.

- Lišen sujete, Borhes se manje prepoznavao u sopstvenim knjigama “no u mnogim drugim delima ili zvuku gitarskih struna”, a duboko je sumnjao i u trajnost svojih dela. Ona, međutim, jesu odolela zubu vremena. Današnjem čitaocu, koji je odrastao čitajući postmodernističke autore koji su pisali pod snažnim uticajem Borhesove eruditne fantastike, njegova proza može, doduše, da “zvuči” odveć poznato. Ogledala lavirinata i lavirinti ogledala, biblioteke, enciklopedije, tigrovi, snovi, maske, bodeži i dvojnici, linearnost vremena i razlučivost stvarnog od fikcionalnog, postali su opšta mesta u savremenoj prozi - kaže Snežana Kalinić.

Osim toga, dodaje naša sagovornica, nije samo Argentina našla način da Borhesov lik i delo pretvori u svojevrsne atrakcije:

- Na jednom italijanskom ostrvu u njegovu je čast izgrađen vrt, u obličju lavirinta. Zbog tako slobodnih interpretacija “Vrta sa stazama koje se račvaju”, odveć se često zaboravlja da je Borhesova književnost, uprkos brojnim mistifikacijama koje sadrži, pre svega jedna dragocena riznica literarnog, filozofskog i istorijskog iskustva.

POLITIKA JE DOSADNA

KADA je 1965. godine Nobelovu nagradu za književnost dobio Mihail Šolohov, žiri je prvo predlagao da priznanje podele Borhes i Migel Anhel Asturijas. Priča se da je odlučila politika, a kako je ona uticala na njegovu književnost, Snežana Kalinić objašnjava:

- Rugajući se svemu što nije (kao i mnogo čemu što jeste) književnost ili filozofija, Borhes je u razgovoru sa Ljosom izjavio da politiku doživljava kao “jedan od oblika dosade”. Pa ipak, njegove distopije ponekad se osvrću na ratna pustošenja, kao i na društvene pojave koje su im prethodile. Otuda je semitofilija prisutna ne samo u antifašističkim tekstovima koje je Borhes objavljivao u časopisima već i na bezmalo svakoj stranici njegovih priča.