Tomovi nepostojećeg jezika

B. Đorđević

08. 10. 2015. u 15:45

Томови непостојећег језика

19. tom Rečnika SANU

Izlazak 19. knjige Rečnika srpskohrvatskog jezika SANU Ponovo otvorio pitanje promene njegovog imena. Nadležni tvrde da je presudna politika a ne lingvistika

SVAKI đačić u Srbiji zna kojim jezikom govori, samo Srpska akademija nauka i umetnosti ne zna - rekao je pre dve godine pesnik Gojko Đogo u razgovoru za "Novosti", misleći na veliki Rečnik SANU i njegovo ime.

Nedavno objavljeni 19. tom Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU ponovo je izbacio na površinu bolno pitanje zašto se naziv konačno ne promeni u "srpski". Zašto se jedino mi držimo nepostojećeg jezika? Zapravo, nijedna knjiga ovog dela nije izašla a da nije aktuelizovana ova zagonetka. Čak je i nosilac posla izrade Rečnika, Institut za srpski jezik SANU promenio ime, ali projekat, za koji se kaže da je najznačajniji i najveći kulturni zadatak naše zemlje - nije. Nemamo drugog primera gde se tako čuva termin "srpskohrvatski".

Zanimljivo je ovde uočiti i kako prilikom predstavljanja 19. knjige u Akademiji, govornici Miro Vuksanović, Goran Petrović i Rajna Dragićević nisu nijednom upotrebili pomenuto zvanično ime, već samo "Rečnik SANU".

Nije mali broj srpskih intelektualaca, pisaca i lingvista koji tvrde da ovako samo radimo za Hrvate, da nam je oko vrata teško nasleđe prošlosti i jugoslovenski kontinuitet za koji se prećutno zalažemo. Nadležni, ipak, tvrde da je problem složen, te da je presudna politika a ne lingvistika. To što politika, kao obično, ide na srpsku štetu, druga je stvar. Ukratko: jezik je stub identiteta, a logično preimenovanje u "Rečnik srpskog književnog i narodnog jezika" ugrozio bi identitet naših komšijskih država, izbio bi međunarodni problem. Ono što je rizično nekada je, međutim, spasonosno i neophodno, rekao nam je svojevremeno Milo Lompar, po ovom pitanju.

Rukovodilac izrade Rečnika, dr Stana Ristić, podseća da je od kraja 19. veka i ideje Stojana Novakovića da se otpočne ovaj posao, građa za rečnik obuhvatala celo štokavsko područje, koje je u osnovi srpskog jezika. Novaković je delo i nazvao "Srpskim rečnikom", jer je celo štokavsko područje i bilo srpski jezik. Opet iz političkih razloga, romantičarskih ideja ujedinjenja i naše popustljivosti, taj jezik je nazvan srpskohrvatskim ili hrvatskosrpskim.

- Kada je devedesetih došlo do raspada jezičke zajednice, nove države su iz političkih razloga promenile ime, ali osnova jezika ostala je ista. Nisu Hrvati prešli na kajkavicu ili čakavski, a u Bosni i Hercegovini nisu ni imali na šta da pređu, već su proglasili Bošnjake i bošnjački jezik - kaže, za "Novosti", Stana Ristić.

Nama je sada, po njenim rečima, nezgodno da Rečniku menjamo ime, jer obrađeni korpus reči obuhvata i one koji pripadaju sadašnjoj hrvatskoj, bosanskohercegovačkoj i crnogorskoj "strani":

- Ako bismo promenili ime, upali bismo u polemike, podigla bi se velika prašina, optuživali bi nas da smo pokrali njihove reči, ili bismo morali da Rečnik "čistimo" od te građe. Ali nismo mi krivi što je i Krleža pisao srpskim jezikom. Suludo je da se projekat dovede u pitanje zbog politike.

Akademik i predsednik odbora za rečnik SANU Milosav Tešić smatra da mnogi ljudi posle raspada socijalističke Jugoslavije teško shvataju jezičku stvarnost na bivšem prostoru srpskohrvatskog jezika, u čemu se mnogo šta iskomplikovalo i dovelo u stanje van svake pameti:

- Objavljivanje Akademijinog rečnika počelo je u vreme kada je termin "srpskohrvatski književni jezik" bio opšte priznat, te je u skladu s njim urađen i njegov korpus, u koji uzgred rečeno, nije ušla nijedna reč iz politički motivisanog hrvatskog novogovora. Ukoliko bi se iz sadašnjeg njegovog naziva izbacio atribut hrvatski, to bi automatski značilo i odbacivanje svih hrvatskih izvora, ali bi se, s obzirom na sadašnju jezičku situaciju na bivšem srpskohrvatskom jezičkom prostoru, iz njega morala isključiti i leksika iz dela većine muslimanskih i crnogorskih pisaca, jer su političkim odlukama stvoreni i bošnjački i crnogorski jezik.

Šta je sada bolje: dovršiti ovaj rečnik ili ga ostaviti nedovršenim i započeti izradu višetomnog rečnika istog tipa, ili samo Rečnika savremenog srpskog književnog jezika? Profesor Rajna Dragićević smatra da naziv Rečnika treba promeniti, a Tešić da nijedno rešenje u vezi s promenom imena nije bez nedostatka.

- S nedostatkom je (makar i formalnim, ako ne i kojim drugim) i njegov još uvek važeći naziv - kaže Tešić. - I s tim imenom, on je po broju srpskih izvora, neuporedivo većem od ostalih, po načinu izrade, ali i po duhu i tonu - prvenstveno srpski rečnik. Štampa se ćirilicom, piše ekavicom.

Tek je pola posla završeno, čeka nas još više od deset narednih tomova, kraj se ne nazire, ali je izvesno da ćemo i kroz čitav 21. vek "braniti" uspomenu na nekadašnje bratstvo.

  • VUK KAO ZAŠTIĆENI SVEDOK

  • KAO literarni odgovor na pitanje imena rečnika, dopisni član SANU Miro Vuksanović, za "Novosti", nudi "autorizovanu izjavu srpskog jezikoslovca":

    "Kada sam 1959. godine, čim je krenuo veliki Rečnik SANU, čije ime do danas nije promenjeno, bio punoletan, sa dvadesetak dok smo najkuražniji, hteo sam hitno da pozovem Tita i njegove najodanije saradnike. Izdao bih komandu za zbor na Dušanovcu, zbog carskog imena da im zadam što više zorta, naredio da ne smeju preko svojih žbira da zaviruju šta pišem i o kome, rekao da im s pameti ne pada da me muštraju po svojim pustim lovištima. Podvukao bih, oštro, svakome ponaosob da ću ih smesta posmenjivati (to je barem tada bilo lako izvesti) ako se veliki Rečnik SANU ne bude zvao srpski. Za zaštićenog svedoka uzeo bih Vuka Karadžića koji je davno naučnim načinom utvrdio da je sve što je kazano štokavski u celosti srpsko, da tako i tim jezikom govore Srbi tri zakona. Ali, nešto me je smelo, viši interes, šta li je već bilo, pa zamisao nisam ostvario. Danas, sa bezmalo devedeset godina, dok ovo pišem, priznajem svoj veliki propust iz 1959. i kasnijih, naročito skorašnjih, godina, ali dosledno i uvek govorim da je moj jezik jednako i uvek srpski, mada su uzeli običaj da ga i drukčije zovu.

    Zato još jednom objavljujem na svim jezicima srpskog jezika da je veliki Rečnik SANU bio i ostao srpski, po struci, istini i pravdi, a srpskohrvatski po političkim nalozima čije su posledice trajne."

    Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

    Komentari (12)

    Rabo

    08.10.2015. 16:12

    Svi SVE smeju, osim nas. Ljudi, dokle? Hrvati su svoj jezik odavno, u zajednickoj drzavi nazvali hrvatski. Mi danas iz ko zna kakvih obzira ne smemo. Dosta vise sa glupostima.

    da je samo to

    09.10.2015. 18:16

    @Rabo - Da je samo to, nego i bosančicu, nazivaju hrvatskom ćirilicom i manipulišu tim pojmom kad god im se to isplati.

    знак питања

    08.10.2015. 16:36

    "Уколико би се из садашњег његовог назива избацио атрибут хрватски, то би аутоматски значило и одбацивање свих хрватских извора, али би се, с обзиром на садашњу језичку ситуацију на бившем српскохрватском језичком простору, из њега морала искључити и лексика из дела већине муслиманских и црногорских писаца, јер су политичким одлукама створени и бошњачки и црногорски језик." Ништа глупље не могу да замислим од оваквог става!

    Nova

    08.10.2015. 16:45

    Boze moj, da li je ovo moguce? Treba ih sve izbaciti iz te akademije! Pa to je necuveno. To su neki jugonostalgicari. Treba im hitno telefonirati da je Tito umro. Takodje obezbediti psihijatrijsko lecenje u najblizoj medicinskoj ustanovi.

    Д. З.

    08.10.2015. 19:18

    ПОБОГУ, УВАЖЕНА СТАНО РИСТИЋ, како да нас туже Хрвати што смо узели у свој речник речи које су иу Хрватској? Ваљда бисмо ми њих могли да тужимо јер су они прихватили српски језик и преименовали га.Па и ако има којег хрватизма у језику Серба данас, много је више србизама у језику Хрвата. И много је више данас енглеских и других страних речи у језику Срба. Ако нас већ нису тужили Енглези за њихове речи, како да нас "туже" Хрвати?Ето како због сербокроатиста Срби немају ни данас свој речник.

    Д. З.

    08.10.2015. 19:26

    Српски лингвисти су одавно лингвистички буквално неурачунљиви. О доказима те неурачунљивости Удружење "Ћирилица" објављује једну нову књигу у којој се лингвистички доказује да је велики проблем у српској лингвистици што су политикантско језичко учење из претходних времена већ давно примили здраво за готово и они се више не баве лингвистиком у језику, него чистом еквилибристиком и голом старом политиком. Такву академију наука тешко је поправити. Очигледно, треба је укинути. И нову основати.

    Juliska

    10.10.2015. 13:42

    Господин Збиљић би хтео да управља Академијом као што ради и са Удружењем "Ћирилица". Својим деловањем унизио је ћирилицу па сви кад чују за то Удружење беже од њега као од куге.

    Д. З.

    11.10.2015. 04:39

    @Juliska - Јулиска, много Вам смета "Ћирилица". "Ћирилица" ових дана објављује 21. књигу о српском језику и српском писму ћирилици. То је више од онога што су последњих година објавиле све плаћеничке институције српског језика које троше народне паре за израду речника мртвог српскохрватског језика.

    Juliska

    21.10.2015. 11:25

    @Juliska - Gospodine Zbiljicu, Vi se potrudite malo da usvojite osnovna znanja o srpskom jeziku, kao sto su npr. citanje i pisanje, jer bi ste na taj nacin uspeli da procitate da su recnici koje objavljuju nase najeminentnije institucije, zapravo recnici srpskoga jezika, a ne nepostojeceg srpsko-hrvatskog ili mozda Vama upravo i smeta sto su to recnici SRPSKOG jezika... a sto se tice Vasih kompetencija, to bi bilo isto kao kada bih ja osnovala udrezenje pekara samo zato sto jedem hleb!!!!!! :-)

    Д. Збиљић

    28.10.2015. 12:47

    @Juliska - Јулиска касни 60 година у свом (комуњарском) образовању. Јулиска би требало заиста да научи да говори и пише српски, а не "српскохрватски језик", који лингвистички не значи ништа.

    ralence

    20.10.2015. 14:07

    Ako svaki Djacic u Srbiji zna da govori Srbski neka neko zvanicno objasni Strancu koji uci nas jezik zasto ga zovemo Srpsko-Hrvatski.

    Miloss

    22.04.2016. 22:45

    Da razjasnimo i razlikujemo dve stvari: izdaju se i recnici nepostojacih jezika kao sto su latinski recnici i starogrcki. U tom smislu ko misli da je srpskohrvatski pase, ne moze da prenebregne preko cinjenice da to ne iskljucuje mogucnost da taj toboze prohujali jezik dobije zavrsen recnik, kada je vec obradjeno vise od pola gradje. A druga stvar, svako ko se iole razume u jezik smeje se prostoti koja zamislja da ima smisla pisati odvojene recnike srpskog, crnogorsko, bosanskog i hrvatskog.