Reli Alfandari Pardo: Skrivanje od smrti

BEOGRAD je za mene grad u kome sam provela detinjstvo. Bila sam dete iz jevrejske familije, čiji je otac bio rezervni oficir i veliki jugoslovenski patriota. Za vreme okupacije Beograd, stanovnici i život su pripadali jednoj drugoj planeti. Posle sam čekala svoje roditelje da se vrate iz logora i borila se da nađem svoje mesto u društvu i gradu koji su prošli i preživeli rat - kaže za "Novosti" Reli Alfandari Pardo, autorka potresne knjige "To je bio samo piknik", u kojoj opisuje kako je kao jevrejska devojčica preživela strašne godine Drugog svetskog rata.

Svoju ispovest napisala je na francuskom, a nedavno je knjigu objavio "Službeni glasnik" u prevodu Radmile Šuljagić. Ovo je priča o našoj Ani Frank, koja je izbegla smrt skrivena u špajzu.

S početkom nemačke okupacije Jugoslavije beogradska porodica Alfandari našla se pred dilemom: da li da ode iz zemlje ili da ostane u gradu? Izabrala je drugu mogućnost. Njen otac je verovao da jugoslovenski Jevreji neće doživeti tragičnu sudbinu. Kad su nacisti počeli u Beogradu da odvode Jevreje na prinudni rad, obeležavajući ih žutim trakama, govorio je: "Najstrašnije je podnositi sopstvenu nemoć, ali to će trajati kratko. Vratiće se život kao pre, znači, treba ga sačuvati".

Nemci su njenog oca i šesnaestogodišnjeg brata Acu odveli u logor "Topovske šupe". Zatim su oca deportovali, a majka i brat su zatvoreni u logoru "Sajmište".

- Moj otac je ubijen severno od Beograda, a mama i brat udavljeni u Dunavu i spaljeni i zakopani pored Avale. Bilo mi je teško da se vraćam u te nesrećne dane, jer sam pisanjem ponovo preživljavala te momente. Svakodnevno sam mislila na svoju porodicu, ali sam istovremeno vodila život srećno udate žene i majke - kaže nam 86-godišnja Reli koja danas živi u jednom malom mestu u Izraelu.

Mlada Reli krila se pod lažnim imenom Rada Jovanović prvo u Aranđelovcu, a onda se vratila u Beograd, u Dečansku ulicu, gde je u jednoj ostavi u kojoj nije mogla da se ispravi, čekala oslobođenje, povratak porodice i starog života. To skrovište, u stanu porodice Babović, pronašao joj je teča Jova:

- Gospodin Babović je radio kod mog teče i iz straha da ne ostane bez posla prihvatio je da me krije - piše Reli i oslikava vreme kada su dolaskom nacista ljudi počeli da zaziru od svojih komšija Jevreja, da im pomažu samo uz veliku novčanu naknadu i zarađuju na njihovoj nesreći.

- Nada i vera da dobro i pravda uvek pobeđuju!

Posle rata otišla je u Francusku, a zatim se 1949. preselila u Izrael. Beograd je posetila dva puta:

- Izrael je moja zemlja i zemlja moje dece, ali Jugoslavija i Srbija imaju važno mesto jer su tamo moji koreni.

Alfandari Pardo

Današnji svet, po njenom mišljenju, nije izvukao pouke iz Drugog svetskog rata:

- Antisemitizam je, nažalost, živ i deluje. Tolerancija prema "različitom" ne postoji više ni u jednoj, ma kako naprednoj zemlji. Danas vlada samo snaga, a mozak se bori da čuju njegov glas. Plašim se da mislim u tom sukobu ko pobeđuje - kaže Alfandari Pardo.