Novosti na probi predstave „Ogvožđena“

SVAKOG dana u cik zore ustajemo mi, dolazimo ovde, za šta, za šta? Za tričavih dvanaest i po hiljada - peva na sceni "Raša Plaović" nacionalnog teatra glavna junakinja predstave "Ogvožđena".

Ceo ansambl se okupio na jednoj od poslednjih proba pred premijerno izvođenje (u subotu, 16. marta), a već prvih nekoliko replika i ambijent preduzeća u propadanju uvodi gledaoca u mesto i radnju: železničku kancelariju u kojoj telefoni retko zvone, jer i vozovi sve ređe idu... Iz takvog života "ne može se preći na drugu stranu, drugi kolosek", ali se surova, bespoštedna borba za goli opstanak nastavlja.

Nagrađeni tekst Gorane Balančević (jedan od pet najboljih na konkursu Sterijinog pozorja i dobitnik priznanja "Branislav Nušić" Udruženja dramskih pisaca) tako počinje svoj pozorišni život, a ovu socijalnu tragediju s elementima mjuzikla (pisanu na osnovu sopstvene porodične biografije) režira Đurđa Tešić. U središtu priče je radnica, samohrana majka, "trpno stanje" jedne srpske privatizacije.

- Ako suze dođu, dođu. Nemojte "sažaljevati" likove. Songovi su deo radnje i bolje je ne raditi ništa nego đuskati. Dovoljno je postupaka za kafanu, nema razloga da se diže euforija - daje instrukcije glumačkoj ekipi rediteljka Tešić, koja za naš list objašnjava da je reč o društveno angažovanom komadu u kome su umesto monologa pisani songovi.

U međuvremenu, dodaje rediteljka, stasala je nova generacija mladih pisaca čije pisanje bi se moglo okarakteristati kao "iskustvo bez iskustva":

- Imaju zrelost i dubinu, neočekivanu za njihove godine. Sticali su ih na iskustvu svojih roditelja. Takav je slučaj i sa autorkom komada, njena majka je radnica na železnici. Mladi pisci crpe teme iz dokumentarne realnosti i mnogo su iskreniji od svojih prethodnika. Likovi su puni krika i gorčine, ali u njima ima lepote, humora i volje za životom.

Predragu Ejdusu pripala je uloga "šefa nad šefom". Kaže da ga rad na ovoj predstavi raduje iz više razloga, jer na neobičniji način tretira temu tranzicije, propadanja radništva, ali i socijalno-moralnog društva u celini. "Potresni su i likovi i situacije", ističe Ejdus, "u komadu koji je omaž sveopštem propadanju".

- Posle mnogih degena i travestita, evo Miloša Đorđevića u ulozi ljubavnika mašinovođe - o svom angažmanu vedro kaže sam glumac. - Lepo je kad te reditelj pozove, a ti znaš da te ne zove da budeš "smešan". Ovog puta sam dobio pravu dramsku, "uozbiljenu" ulogu. Posle mnogih veselih i punih boja likova, igram čoveka koji je mračan, depresivan tip. Dakle, tipična slika današnjeg radnika u provinciji...