Ivan Ivanović: Vrednost je u pobuni

Marina MIRKOVIĆ

21. 01. 2011. u 20:55

Pisac Ivan Ivanović o novoj zbirci novela “Kako upokojiti Drainca”. Drainac je simbol bunta, pobune, usamljenosti, glasnosti

NOVA knjiga iz antropološkog ciklusa Ivana Ivanovića , “Kako upokojiti Drainca”, zbirka je sazdana od četiri novele, nastale na osnovu istinitih događaja u Prokuplju. Autor koji je, kao retko koji naš pisac, u svom delu oslikao srpski Jug, sa novim naslovom je na istom tom jugu izazvao buru.

- “Kako upokojiti Drainca” ne ostavlja nikog ravnodušnim, najpre zbog toga što se tu radi o živim ljudima - svestan je književnik. - Zašto živi ljudi? U mom starenju i sazrevanju, sve više mi se nameće zaključak da je stvarnost fantastičnija od fantastike. Zato je bilo sasvim normalno da u svoj antropološki ciklus uvedem “prave” ljude, stvarne događaje koje sam samo, uz nešto ironije i sarkazma, rastumačio i oblikovao. Čak i kada izmislite likove - ljudi se prepoznaju, što sam ja platio već sa “Crvenim kraljem”. Sad sam u dobu kada mi niko ništa ne može, osim starosti - pa zašto bih izmišljao?

Ivan Ivanović literaturu shvata kao nešto što mora da izaziva dejstvo; on piše da bi provocirao, da bi uzbudio, ne zanima ga umetnost koja je sama sebi cilj već samo umetnost koja je deo života i društva.

JEZIK SELA BAŠ kao i Dragoslav Mihailović koji je to pitanje pokrenuo u Akademiji, Ivanović se zalaže za tezu da su Vukovi okviri strašno tesni, te da bi uskoro trebalo da dođe do normiranja novog srpskog jezika - jer Vuk je “zaboravio” većinski deo naroda. Pisac čiji je “Crveni kralj” često poređen sa “Kad su cvetale tikve” i zbog korišćenja “neknjiževnih”, žargonskih izraza, svoj “Arizani” - roman o srpskom selu, ispisao je takođe “neknjiževnim”, ali i “živim” jezikom srpskog seljaka koji poznaje “u prste”.

- Tako sam došao do tog antropološkog ciklusa - kaže pisac. - Tu je prva novina to što sebe uvodim kao svedoka; nema više stilizacije ni izmišljanja. Iako to više nije čista literatura, već ide ka eseju, možda i ka feljtonistici..., smatram da je dobar feljton značajniji od osrednjeg romana, te da kvalitet proizlazi iz samog dela a ne iz žanra. Druga novina je ta da u ovom ciklusu ništa nije izmišljeno. Nekako me život “hoće”, stalno se “lopta namešta”, i uvek dođe izazov na koji moram da odgovorim.

Prva priča, “Svinjarska farma”, rasprava je o pamfletu kao dnu književnog stvaralaštva, koju na niškom fakultetu vode dva profesora i tri studenta.

- Nisam direktno odgovorio onima koji me godinama progone, ali sam smatrao da o tome može da se govori na teorijskom nivou, pa sam izmislio nekakvu književnu radionicu na Filozofskom fakultetu u Nišu... Kamo sreće da takve radionice postoje; imali bismo i načitanije ljude i bolje studente i življi univerzitet - veli Ivanović.

Novela “Filozofija palanke” odnosi se na sudski spor dva paraknjiževnika oko autorstva anegdota o prokupačkim boemima. Ova prokupačka farsa pružila je autoru mogućnost da teorijski raspravlja o prirodi plagijata uopšte.

- Pošto je svetska literatura prepuna ljudskih svađa i suđenja, ja sam odabrao Gogoljevu “Priču o tome kako su se posvađali Ivan Ivanovič i Ivan Nikiforovič” i Glišićevu pripovetku “Ni oko šta”, i u tom kontekstu sam se narugao - navodi autor. - Veliki pad ljudskih vrednosti je kada književnost stvaraju paraknjiževnici, koji se još pritom svađaju ko koga krade.

U trećoj noveli, “Profesorov kod”, autor se bavi problemom ljudskih prava, a napisana je u formi tri profesorska predavanja: o seči knezova u pesmi Filipa Višnjića “Početak bune protiv dahija”; o čistkama u komunističkom pokretu u knjizi Živojina Pavlovića “Bilans sovjetskog termidora”; i o partijskim smenama u ustanovama kulture u Prokuplju.

- Tom pričom sam se najviše zamerio stvarnim protagonistima, ali smatrao sam svojim moralnim, ljudskim i svakim drugim pravom da branim čoveka - kaže Ivanović, koji u noveli “Kako upokojiti Drainca”, koja je zbirci pozajmila naslov, tretira odnos Toplice prema svom najvećem pesniku. Zaključak je da je Drainac danas suvišan u Toplici.

- Priča ima simbolički značaj jer Drainac je bez sumnje simbol bunta, pobune, usamljenosti, glasnosti, i u misaonom pogledu - jedna od najvećih figura srpske književnosti - uveren je autor. - Mi možda imamo artificijelnije pesnike, ali nemamo sadržajnije. U poslednje vreme nastoje da ga omalovaže, mahom sa moralnog stanovišta, zanemarujući njegov intelektualni i politički integritet. Moja je teza da ljudi kao Drainac ne mogu da budu upokojeni, jer je vrednost života u pobuni, u nemirenju. To se, naravno, plaća... Znam da sam sam platio.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

gojko mladenovic

23.01.2011. 14:20

Ivan je izuzetno pametan covek i odlican pisac. Prrokuplje i cela Toplica treba da mu budu posebno zahvalni sto je duh i jezik toga kraja obelezio svojim knjizevnim delima. Pisane reci ostaju generacijama , i one ce suditi o vrednostima Ivanovih knjizevnih dela. Normalno je da takav covek ima i neistomisljenika i neprijatelja. Neka svako ostavi pisani trag, jer sve sto se usmeno kaze, moze se reci niste me razumeli. Ivana ce razumeti svaki dobronamerni i obrazovan covek, a posebno TOPLICANIN.

akra

29.09.2017. 10:05

Nemojte ljudi molim vas. Ne znam ko je covek ali pogledajte kako jeknjiga pisana! Nije prosla ni lekturu ni korekturu. Pisao je atlestsku na nekoliko mesta umesto atletsku. Rekao je da je Drainac bio uticajan tokom 30ih godina 19. veka dok svi znamo da se Drainac rodio 1899. godine. To su banalne i pocetnicke greske.Odmah sam ih uvideo cim sam poceo da citam. Haj'te molim vas.