Po­vra­tak iz za­bo­ra­va

OD­U­VEK su Sr­bi ume­li da se ogre­še o svo­je sa­vre­me­ni­ke. Ogre­še­nja su, do­du­še, po­ne­kad is­pra­vlje­na, ali naj­če­šće po­smrt­no. To će bi­ti slu­čaj i sa Pa­vlom Mar­ko­vi­ćem Ada­mo­vim, či­ji knji­žev­ni zna­čaj po­či­nje da se pre­po­zna­je tek vek i vi­še po­sle nje­go­ve smr­ti.
Vr­šnjak Ste­va­na Srem­ca, bio je bez sum­nje naj­bo­lji srem­sko­kar­lo­vač­ki pi­sac po­sle Bran­ka Ra­di­če­vi­ća, ali sa­vre­me­ni­ci mu to ni­su pri­zna­va­li. Sve­moć­ni Sker­lić ga je pro­sto sa­hra­nio, a po­du­hva­ta nje­go­ve re­ha­bi­li­ta­ci­je la­tio se knji­žev­nik Pre­drag Ba­nje­glav iz No­vih Kar­lo­va­ca - Sa­sa, srem­skog me­sta u ko­me je ro­đen Pa­vle Mar­ko­vić Ada­mov. Za­jed­no sa osta­lim čla­no­vi­ma klu­ba ko­ji no­si Mar­ko­vi­će­vo ime on po­ku­ša­va ne­ka­da­šnjeg ze­mlja­ka i ko­le­gu po pe­ru da "vra­ti" u rod­ne Sa­se, a da nje­go­vo ne­pra­ved­no za­bo­ra­vlje­no knji­žev­no stva­ral­štvo iz­ne­se na sve­tlo da­na.
KUL­TUR­NI CEN­TAR
- NA­ŠA ide­ja je da ku­ća u ko­joj je 1855. go­di­ne ro­đen ovaj za­bo­ra­vlje­ni srp­ski pi­sac po­sta­ne spo­men-dom, od­no­sno Za­vi­čaj­ni mu­zej "Pa­vle Mar­ko­vić Ada­mov" - iz­ja­vio je "No­vo­sti­ma" Ba­nje­glav.
Na­me­ra je da taj obje­kat po­sta­ne Kul­tur­ni cen­tar se­la, osa zna­čaj­nih do­ga­đa­nja oko ko­je bi se "vr­te­le" izložbe, scen­ski pri­ka­zi, knji­žev­ne ve­če­ri, pro­mo­ci­je no­vih de­la i auto­ra... Da se kroz oži­vlja­va­nje Mar­ko­vi­će­vog knji­žev­nog ime­na, pro­bu­di uspa­va­ni život u se­lu.
- Bez va­lja­nog raz­lo­ga pro­te­kao je či­tav vek a da ni­jed­na Mar­ko­vi­će­va knji­ga ni­je štam­pa­na - kaže Ba­nje­glav, pod­se­ća­ju­ći da je sa­mo u "sto knji­ga srp­ske knji­žev­no­sti", iz­da­tih 1963. go­di­ne, uvr­šte­na jed­na nje­go­va.
U se­lu osim Klu­ba knji­žev­ni­ka, ni­jed­na usta­no­va, uli­ca pa, čak ni Osnov­na ško­la ne no­si ime auto­ra če­ti­ri zbir­ke pri­po­ve­da­ka, ko­li­ko je za života, u pe­ri­o­du od 1883. do 1901. go­di­ne ob­ja­vio.
- Pre­ma Mar­ko­vi­ću de­lom će­mo se is­ku­pi­ti već 28. ju­na, po­sta­vlja­njem spo­men-plo­če na nje­go­voj rod­noj ku­ći u Sa­sa­ma - ob­ja­šnja­va Ba­nje­glav. - Na njoj će pi­sa­ti da je pod tim kro­vom ro­đen Pa­vle Mar­ko­vić Ada­mov, knji­žev­nik i pro­fe­sor Gim­na­zi­je u Srem­skim Kar­lov­ci­ma.
SKER­LIĆ GA "OCR­NIO"
KO je za­pra­vo bio Pa­vle Mar­ko­vić Ada­mov? Ma­lo­broj­ni zna­ju da je reč o sve­stra­nom in­te­lek­tu­al­cu, ko­me je u nje­go­vo vre­me ospo­ra­va­na ori­gi­nal­nost. Čak su ga pro­gla­ša­va­li pla­gi­ja­to­rom a naj­vi­še ga je svo­jim kri­ti­ka­ma "ocr­nio" Jo­van Sker­lić, ko­me Mar­ko­vić za­pra­vo "du­gu­je" to što je vi­še de­ce­ni­ja ostao go­to­vo ne­po­znat u knji­žev­no­sti.
Srp­sku kul­tu­ru je zadužio kao pe­snik, pri­po­ve­dač, dram­ski pi­sac a bio je i pr­vi ured­nik "Bran­ko­vog ko­la". Mar­ko­vić je ure­đi­vao i ob­ja­vlji­vao u ovom li­stu, po­red dru­gih sa­rad­ni­ka, i pri­lo­ge Jo­va­na Jo­va­no­vi­ća Zma­ja, Ste­va­na Srem­ca, La­ze Ko­sti­ća, Jo­va­na Du­či­ća, Bra­ni­sla­va Nu­ši­ća, Si­me Ma­ta­vu­lja... O Mar­ko­vi­će­voj privrženosti ča­so­pi­su, hro­ni­ča­ri su za­pi­sa­li da se de­ša­va­lo, da je u bes­pa­ri­ci bio u sta­nju i svo­ju nji­vu da pro­da ka­ko bi se is­pla­ti­li tro­ško­vi štam­pa­nja "Bran­ko­vog ko­la".
- Nje­gov dom u se­lu, ni­je pust - u nje­mu sta­nu­je de­ve­de­se­to­go­di­šnja ba­ka Mi­li­ca Op­se­ni­ca, ko­ja ni­je ni u ka­kvom krv­nom srod­stvu sa Ada­mo­vim - ob­ja­šnja­va Ba­nje­glav. - Ni­ko ne na­me­ra­va da sta­ri­cu is­te­ra iz ove ku­će, dok je ona sa­ma, kad za to do­đe vre­me, za­u­vek ne na­pu­sti. Tek, ta­da, ku­ću bi­smo pre­u­re­di­li u Za­vi­čaj­ni mu­zej, na­rav­no, uz do­go­vor sa na­sled­ni­ci­ma, ko­ji na­da­mo se, ne­će bi­ti pro­tiv to­ga.

NA­GRA­DA
PR­VI ko­rak ka is­pra­vlja­nju ove ne­prav­de uči­ni­la je Kul­tur­na ra­di­o­ni­ca u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, usta­no­viv­ši pre ne­ko­li­ko go­di­na knji­žev­nu na­gra­du sa ime­nom Pa­vla Mar­ko­vi­ća Ada­mo­va, pi­sca ko­ji je pro­da­vao ze­mlju da bi štam­pao svo­je pri­po­vet­ke, če­sto pot­pi­si­va­ne - pse­u­do­ni­mom.
Ne­do­volj­no je po­zna­to da je ovaj srem­ski pri­po­ve­dač pi­sao o se­o­skom životu u svom za­vi­ča­ju to­li­ko za­ni­mlji­vo da je svo­je­vre­me­no pre­vo­đen na če­ški, slo­vač­ki i ma­đar­ski je­zik.

GROB
PA­VLE Ni­ko­lić, di­rek­tor i vla­snik "Eko Sre­ma" iz Srem­skih Kar­lo­va­ca, pro­na­šao je i svo­jim nov­cem ob­no­vio ne­bri­gom za­pu­šten, i zu­bom vre­me­na na­gri­zen spo­me­nik Pa­vla Mar­ko­vi­ća Ada­mo­va na srem­sko­kar­lo­vač­kom gro­blju.
Za me­ne je to tek po­če­tak jed­nog no­vog od­no­sa pre­ma hum­ka­ma na­ših za­bo­ra­vlje­nih ve­li­ka­na - re­ći će skrom­no Ni­ko­lić, ko­me su za taj po­du­hvat Bi­bli­o­te­ka "Đor­đe Na­to­še­vić" iz In­đi­je i Me­sna za­jed­ni­ca No­vi Kar­lov­ci - Sa­se, uru­či­li spe­ci­jal­nu za­hval­ni­cu.