NEĆE MOĆI: Besramnost albanskog apologete

Filip Rodić

18. 07. 2021. u 07:26

DA li verujete da bi Haški tribunal prećutao neki "srpski zločin" da je mogao za njega da nam sudi? Za ono što ni Hag nije mogao da nam stavi na teret, tereti nas Čedomir Petrović

НЕЋЕ МОЋИ: Бесрамност албанског апологете

Privatna arhiva

Kada se nađem u neugodnoj situaciji da pred sam istek roka ne znam o čemu bih vam pisao, dragi čitaoci, pribegnem jednom lukavstvu koje je dosada palilo bez greške - odem na stranice (od savesti i časti) "nezavisnog" dnevnika "Danas" i tema mi sama padne u krilo. Često bolja i inspirativnija nego što sam mogao i da poželim. Tako je bilo i ove subote kada sam "na prvu" naleteo na briljantan rad pod naslovom "Treba li Kosovo da prizna Srbiju?" autošovinističkog genija Čedomira Petrovića. Petrović tekst počinje neprijatnom istinom - citatom iz predloga Vase Čubrilovića za rešenje "albanskog pitanja" na Kosovu i Metohiji iz 1937. godine pod naslovom "Isterivanje Arnauta" iz kojeg citira: "Arnaute je nemoguće suzbiti samo postupnom kolonizacijom. Jedini način i jedino sredstvo to je brutalna sila jedne organizovane državne vlasti, u čemu smo mi uvek bili iznad njih. Može opstati samo ona zemlja koja je naseljena svojim vlastitim narodom."

Osim ovoga, sve ostalo što je Petrović napisao u svom autošovinističkom memorandumu je čista laž. U prvom redu kvalifikacija ovog rada - "tekst važi za jedan od osnovnih dokumenata velikosrpske ideologije 20. veka". "Vlada Milana Stojadinovića nije mogla primeniti memorandum. Razlog, početak Drugog svetskog rata i slom Kraljevine Jugoslavije", piše on insinuirajući da treba hvaliti Hitlera što nas je napao i time sprečio "genocid" na KiM. I Aprilski rat je, u stvari po mišljenju Petrovića, bio humanitarni baš kao i onaj koji će se sručiti na nas 54 godine kasnije. Istina je, međutim, da je Čubrilović ovo razmišljanje napisao za Srpski kulturni klub, a ne kao zvanični dokument namenjen Stojadinovićevoj vladi (koja, usput, uopšte nije bila "velikosrpska" nego je u njoj ministar unutrašnjih poslova bio Slovenac Anton Korošec, a ministar pravde Hrvat Mile Miškulin, na primer). Čubrilović je ovo '44. ponudio i Titu, koji ga je, poput Stojadinovića, odbio i dokument "sahranio" sve do 1960. godine kada ga se dokopao Enver Hodža i koristio ga u propagandne svrhe.

Petrović dalje u tekstu pominje srpske zločine nad Albancima tokom balkanskih ratova. I tu staje na stranu bezočne antisrpske propagande tvrdeći da su "vojne i policijske snage Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore" ubile "120.000 Albanaca, oba pola i svih uzrasta". Prvo, po izveštaju Međunarodne komisije Karnegijeve zadužbine, grozne zločine činile su sve zaraćene strane, a ne samo srpsko-crnogorska, kako to Petrović želi da prikaže, a drugo - Komisija je ustanovila da je albanskih žrtava bilo oko 20.000 (što svakako nije malo i za svako je žaljenje). I taj broj pak treba uzeti s rezervom s obzirom na antisrpske sklonosti većine članova, u prvom redu Austrijanca Jozefa Redliha i Nemca Valtera Šukinga. Broj od 120.000 pominje jedino Kosta Novaković, bliski saradnik tadašnjeg ratnog dopisnika s Balkana Lava Trockog, koji je 1927. prebegao u Sovjetski Savez, gde ga je Staljin 1938. "počistio" kao trockistu. Novakovićev odnos prema Srbiji bio je nalik ovom Petrovićevom, pa nije baš najpouzdaniji.

Kao dokaz kontinuiteta "srpske genocidnosti", Petrović se dalje poziva na takozvani plan "Potkovica". Radi se o navodnom planu "Miloševićevog režima" da protera sve Albance s Kosova i Metohije, koji je javnosti 7. aprila 1999. predstavio nemački ministar odbrane Rudolf Šarping. Vrlo brzo se, međutim, pokazalo da se radi o čistoj izmišljotini i jednoj od najvećih lažnih vesti u istoriji propagande. Već 10. januara 2000. nemački "Špigl" objavio je da se radi o falsifikatu bugarske obaveštajne službe. Slične optužbe izneo je i nemački brigadni general Hajnc Lokvaj tvrdeći da je Šarping iskonstruisao dokaze. Autentičnost ovog plana kasnije su osporavali i novinari francuskog "Monda", a Karla del Ponte ga nije ni uzela u razmatranje kada je sastavljala optužnicu protiv Miloševića, ali Čedomir Petrović zna bolje od nje.

Još skandaloznija je njegova tvrdnja da je "najstravičniji zločin, koji zdrav ljudski um ne može da prihvati, izvršen godine 1998. u Prekazu, u oblasti Drenice". "Velike vojno-policijske srpske snage, naoružane tenkovima, samohotkama i artiljerijom, opkolile su kuću porodice Jašari i tri dana i tri noći pucale su bez razlike i na žene, decu, starce i ostale civile", piše ovaj čovek. Ovo je, da parafraziramo Petrovića, najstravičnija laž koju zdrav ljudski um ne može da prihvati. Operacija je trajala 27 sati i "bila čista kao suza", pa nije ni bila predmet interesovanja Haškog tribunala, niti bilo kojeg drugog suda za ratne zločine, izvele su je isključivo policijske snage, bez tenkova i samohotki, nije oštećena nijedna druga kuća u selu, a ubijeni su samo oni koji su pod Jašarijevom komandom pružali oružani otpor. Čak je i Adem Jašari, inače osnivač terorističke OVK, likvidirao jednog člana svoje porodice "zbog kukavičluka" i namere da se preda policiji. Ti "nedužni ljudi" su ovom prilikom ubili dva srpska policajca i ranili ih još osam. Srpske snage su, navodi Petrović, likvidirale 56 članova porodice, među kojima "18 žena i 10 dece", a "zatrto je seme i izvršen genocid nad jednom porodicom". Previđa Petrović da se i Albanci hvale učešćem i "hrabrosti" tih žena i dece u borbi protiv policije. Neka ode u muzej Ademu Jašariju i neka se sam uveri u to. Sigurno će ga u Republici Kosovo, gde i Srbi mogu živeti "srećan samostalan život i slobodu", lepo dočekati. Bolje nego Dragicu Gašić u Đakovici.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)