FELJTON - LAŽNIM BOTOVIMA DO BOGATSTVA: Nalozi preko falš identiteta bave se raznim vrstama prevare

Viola Bakini i Mauricio Teskoni

07. 09. 2021. u 18:00

U SVETU marketinga često se dešavaju prevare poput one koju je 2016. izvela jedna ruska organizacija, oštetivši nekoliko kompanija iz sektora reklamiranja putem interneta.

ФЕЉТОН - ЛАЖНИМ БОТОВИМА ДО БОГАТСТВА: Налози преко фалш идентитета баве се разним врстама преваре

NAVLAKE Živimo u vremenu fabrika botova, Foto Arhiva

Obmana se zasnivala na mehanizmu nadoknada za reklamiranje koji podrazumeva plaćanje na osnovu broja pregleda banera. Drugim rečima, visina uplate direktno zavisi od broja pregleda oglasa. Standardna tarifa od oko 15 dolara za hiljadu pregleda jasno nam govori da je potreban ogroman broj pregleda da bi se pristojno zaradilo. Da bi enormno povećala broj pregleda na svojim gotovo nepoznatim sajtovima, kompanija je upotrebila na hiljade botova koje je sama kreirala. Oni su čak i po nekoliko puta pregledali sve reklamne video-snimke, čime su nadoknade za reklame vrtoglavo rasle. Prema procenama, radilo se o tri do pet miliona dolara dnevno.

Dva meseca niko nije ništa primetio jer je mreža botova (sa 600.000 lažnih profila kreiranih po svim pravilima) bila zaista veoma sofisticirana, projektovana da do savršenstva imitira ljudsko ponašanje i da samim tim bude van svake sumnje. Pored ostalog, programeri su se pobrinuli da botovi budu geolokalizovani u različitim zonama i da povremeno posećuju najpoznatije i najčešće pregledane sajtove. Kako bi delovali još uverljivije, pojedini botovi su imali i svoje profile na najvažnijim društvenim mrežama i preko njih se registrovali na druge sajtove.

ZAHVALJUJUĆI tome uspevali su da prođu kontrolu centara za upravljanje reklamama i praćenje aktivnosti korisnika interneta u cilju sprečavanja ovakvih prevara. Pre nego što ih je kompanija za informatičku bezbednost White Ops otkrila, utvrdivši nepravilnosti poseta sajtova, prevaranti su već uspeli da se domognu svote od 120 miliona dolara.

Ipak, nalozi tipa "Sibil" se ne koriste samo za nelegalno sticanje zarade, već i kao podrška u onlajn diskusijama, onda kada mogućnost udruživanja nekoliko marioneta koje zdušno podržavaju naše stanovište, može da vam posluži za pridobijanje kredibiliteta kod ostalih korisnika. Sa jednog od takvih naloga (verovatno) je poslat komentar bivšeg senatora iz redova Lige za sever, Simonea Pilona, koji je u aprilu 2019. izazvao brojne podsmehe na društvenim mrežama. Sam Pilon je sopstvenu objavu da je osuđen u prvostepenom postupku prokomentarisao rečenicom "Napred, Simo!". Premda je to uporno poricao, mnogima je bilo jasno da je rečenica upućena sa jednog (od brojnih) alternativnih profila pod upravom Pilonovog menadžera za društvene mreže.

ZATVOR ZBOG PRODAJE RECENZIJA

UKOLIKO neki konkurent ili sama platforma uoče prevaru, mogu da podnesu krivičnu prijavu i pokrenu krivični postupak. U junu 2018. godine, sudije Suda u Leču su, u okviru istrage o prodaji paketa recenzija za jedan turistički portal, utvrdile da pisanje lažnih recenzija pod lažnim identitetom predstavlja krivično delo, odnosno da se radi o "lažnom predstavljanju". Bila je to jedna od prvih presuda u ovoj oblasti donesena nakon istrage policije za visokotehnološki kriminal. Prestupniku je bila izrečena kazna zatvora u trajanju od devet meseci i novčana kazna od 8.000 evra za sudske troškove i nadoknadu štete.

MOGUĆE su i sofisticiranije akcije, poput kreiranja lažnih neistomišljenika. Oni po pravilu ne uspevaju dobro da argumentuju svoje mišljenje i uglavnom čine neuspešne pokušaje sve dok ih ne ućutkamo efektnim odgovorom kojim stičemo divljenje publike (a ona je stvarna).

Kada se koriste u diskusijama neke onlajn zajednice, nalozi "Sibil" se tehnički nazivaju sockpuppets, odnosno lutke koje lutkar navlači na ruku poput rukavice i pokreće ih sopstvenom šakom. Baš kao i lutka koju animira trbuhozborac, takav profil je pravi alter ego stvarne osobe, dok on samo fingira da poseduje ličnost. Posedovanje više naloga sockpuppets može nekome da omogući da ostvari veliki uticaj na određenom haštagu, kao i da dominira raspravom sve dok se oni koji misle drugačije, brojno slabiji i napadnuti sa više strana, ne umore i ne napuste raspravu.

DŽEJK se budi, otvara vrata i preuzima paket. Otvara ga i iz njega vadi novu novcatu futrolu za "ajfon" (iPhone). Najpre je fotografiše, zatim fotografiju kači na internet i najzad ispod nje upisuje pozitivnu recenziju "odličan proizvod, savršena futrola". Šteta što je on nikada nije upotrebio, niti je ikada imao "ajfon".

To je samo jedna od mnoštva priča na koje nailazimo u istraživanjima o lažnim recenzijama sprovedenim na portalu Buzzfeed. Izdajući se za prave kupce, iako nikada nisu testirali proizvod, pisci ovih lažnih recenzija dobijaju oko četiri-pet dolara po recenziji, a u pojedinim slučajevima i bonove od 10 dolara za kupovinu na "Amazonu". I pored velikog truda platformi za elektronsku trgovinu, lažne recenzije je veoma teško iskoreniti. Dobitak je veliki, budući da skoro svi anketirani klijenti kažu da se pri kupovini rukovode recenzijama drugih korisnika. Sistem je gotovo savršen: lažni recenzenti zaista kupe proizvod da bi ga odmah potom poslali firmama koje se bave lažnim recenzijama. One im nadoknade troškove i dodaju nekoliko dolara. U drugom slučaju, pisci recenzija dobiju nekoliko dolara za recenziju, a potom prodaju proizvod.

Budući da se radi o stvarnim osobama, skoro je nemoguće otkriti da se njihovo ponašanje ponavlja, pa je stoga veoma teško uhvatiti ih na delu.

LAŽNO predstavljanje na internetu je, nažalost, veoma raširena pojava i ona se koristi da bi se počinila krivična dela, čak i ona najteža. Na primer, često se dešava da se neki pedofil predstavlja kao dete da bi se lakše približio maloletnicima. Drugi fenomen lažnog predstavljanja na internetu u cilju činjenja nelegalnih radnji je takozvani shitstorm. To je mehanizam tipičan za hakerske napade. Napadač najpre bira neku grupu na "Fejsbuku", proučava profile administratora i otvara lažni profil pod imenom jednog od njih. Potom se pod lažnim identitetom obraća drugom administratoru i kaže mu da je izgubio šifru za stari profil. Nakon što dobije šifru, on eliminiše sve druge administratore i preuzima potpunu kontrolu nad grupom. U tom trenutku počinje pravi pravcati napad i napadač objavljuje rečenice pune mržnje i uvreda (otud izraz shitstorm, što doslovno znači "oluja govana").

STVARNI motivi koji se kriju iza ovakvih postupaka često nisu sasvim jasni, baš kao ni njihovi ciljevi: na nišanu hakera su se našle grupe okupljene oko najrazličitijih tema, počev od fudbalskog kluba Napoli, preko kulinarskih recepata, pa sve do prodaje polovnih stvari i pokreta za zaštitu životinja.

S druge strane, sasvim je jasan cilj onih koji se preko lažnog identiteta bave drugačijom vrstom prevare, poznate pod nazivom sextortion. Da bi se ona sprovela u delo, potreban je mamac u vidu profila lepe devojke, koji će neukog korisnika uvući u privatni čet, zavesti ga i pozvati da se prepusti virtuelnom seks iskustvu preko veb-kamere. Kada se žrtva skine, prevarant otkriva svoje prave namere, kaže da je sve snimio i preti da će podeliti snimak ukoliko ne dobije određenu sumu novca. Premda procenat onih koji upadnu u zamku nije posebno veliki, pokušaji su mnogobrojni i ovo krivično delo je poprimilo značajne dimenzije.

SUTRA: Godzila protiv King Konga

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)