NOVOSTI ISTRAŽUJU: Od ruskog gasa nema jeftinijeg

E. B. TALIJAN

23. 09. 2020. u 12:00

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Од руског гаса нема јефтинијег

Foto Ilustracija V. N.

RUSKI gas je neprikosnoven i trenutno ne postoji jeftinija alternativa od njega.

To je ekonomski aspekt priče o energetskom snabdevanju Srbije. S druge strane, diverzifikacija izvora snabdevanja energijom, koju Zapad traži od naše zemlje, predstavlja političku meru. Takav zahtev američke administracije definisan je kroz tačku osam nedavno potpisanog Vašingtonskog sporazuma. Konkretnije, SAD su želele da se više prebacimo na američki LNG - tečni gas. Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da je uspeo iz sporazuma da izbaci tu obavezu i naglasio da Srbija sigurno neće kupovati skuplji plavi energent, već najpovoljniji na tržištu.

Ovo je geopolitička bitka na evropskom kontinentu u kojoj su glavni rivali SAD i Rusija. U toj utakmici "Gasprom" beleži stalni porast isporuka, a velike evropske kompanije sa njim grade i dele gasovode, jer im se isplati. Rusija je postala drugi najveći snabdevač evropskog tržišta i kada je u pitanju LNG, jer je među najjeftinijim na svetu. Srećko Đukić, bivši diplomata i poznavalac gasnih prilika na globalnom tržištu, objašnjava, za "Novosti", da SAD žele da Evropa smanji zavisnost od ruskog gasa iz cevi.

RF vodeći snabdevač Evrope

UGLEDNI magazin "Petroleum ekonomist", prenoseći zaključke sa energetskog foruma odžanog u Londonu, navodi da je cena ruskog tečnog prirodnog gasa na evropskom tržištu među najjeftinijima na svetu.

- Zbog toga je Rusija postala drugi najveći snabdevač Evrope LNG-om prošle godine, posle Katara, prestižući ostale ključne dobavljače, među kojima su Nigerija i Alžir - ističe se u tekstu. - Iako politička zabrinutost prati izvoz ruskog gasa u Evropu, cene često prevladavaju politiku. U Briselu će se uvek čuti politički motivisani glasovi koji traže više uvoza američkog LNG-a. Ali korisnici i trgovci će reći da ekonomskog smisla ima samo da preuzmemo najjeftiniji gas za naše kupce.

Stručnjaci ističu da trenutno ne postoji nikakva mogućnost da naša zemlja nabavlja bilo koji drugi gas osim ruskog, a u perspektivi se očekuje da ćemo imati infrastrukturu za dopremanje tečnog gasa, ali je on sada na tržištu skuplji. Srbija kupuje plavi energent od Rusije, i on do nas stiže samo jednom trasom, preko Ukrajine i Mađarske. Kada se govori o mogućim alternativnim izvorima snabdevanja gasom, mnogi energetski stručnjaci smatraju da je realno da će Srbija u skorijoj budućnosti moći da nabavlja LNG sa plutajućeg terminala u grčkoj luci u Aleksandropolisu, koji bi, prema najavama, trebalo da bude završen krajem 2022. godine. To će omogućiti interkonektor Niš-Sofija, na koji se nastavlja gasovod koji grade Grčka i Bugarska, a koji je povezan sa ovim LNG terminalom. Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović nedavno je kazao da se gradnja srpske deonice ove konekcije sa Bugarskom mogla da bude završena do 2022. godine. On je istakao da je Srbija na terminalu u Aleksandropolisu rezervisala 500 miliona kubnih metara LNG-a.

OSTALE MOGUĆNOSTI

U Srbiju bi mogao da stiže tečni prirodni gas i iz Hrvatske, sa terminala na ostrvu Krk, koji bi trebalo da počne da radi sledeće godine, ali sve količine su već rasprodate. Postoji mogućnost i da Srbija obezbedi gas iz "Južnog gasnog koridora", koji bi mogao iz Turske ili Grčke da dolazi u Bugarsku, a odatle u našu zemlju. Tuda se doprema gas iz azerbejdžanskog polja Šah Deniz 2, međutim, njegovi kapaciteti za Evropu, 10 milijardi kubnih metara, već su zakupljeni.

U javnosti je predstavljeno da će se odatle nabavljati isključivo američki tečni gas, ali Đukić navodi da će Srbija moći da ga kupuje od svih zemalja koje ga tu budu dopremale i prodavale po konkurentim cenama.

- Snabdevanje LNG-om iz luke u Aleksandropolisu je realna opcija za Srbiju i perspektiva kada se govori o diverzifikaciji - naglašava Đukić. - Nekada je LNG bio dva puta skuplji, ali sada je konkurentan. Kako se povećava ponuda, pada cena. U proseku je oko 50 odsto skuplji od gasa iz cevi. Njegova cena se formira na spot-tržištu, pa su i variranja velika.

S druge strane, Vojislav Vuletić, iz Udruženja za gas, smatra da će to postati realnost tek za deceniju.

- Tog terminala još nema, a i kada se izgradi, ništa ne znači ako nema gasa - ističe Vuletić za naš list. - I Poljaci su izgradili terminal, pa su dobili jedan tanker od Amerikanaca. Proizvodni kapacitet američkog LNG-a zadovoljava oko 10 odsto ukupne evropske godišnje potrošnje gasa. Najveći proizvođač tečnog gasa je Katar, ali 90 odsto svoje proizvodnje prodaje Kini, Južnoj Koreji i Japanu.

On ukazuje da je jedino realan "balkanski tok", odnosno drugi krak "Turskog toka", kojim će ruski gas, preko Bugarske, stizati do Srbije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)