OKUPATORI GRABILI SRPSKU BAŠTINU: Gde je mogla da završi Nemanjina Hilandarska povelja, čiji se trag gubi 1914. godine?

Boris Subašić

01. 02. 2021. u 09:00

OSNOVANA pretpostavka da Nemanjina osnivačka povelja Hilandara iz 1198. nije uništena već da su je ukrali okupatori tokom Prvog svetskog rata, već duže od veka podstiče srpske stručnjake da tragaju za njom.

ОКУПАТОРИ ГРАБИЛИ СРПСКУ БАШТИНУ: Где је могла да заврши Немањина Хиландарска повеља, чији се траг губи 1914. године?

Beogradski univerzitet opljačkan i spaljen 1915.

Do tridesetih godina 20. veka verovalo se da su najdragoceniji pisani spomenici Narodne biblioteke uništeni u ratu, a onda su neočekivano od 1933. počeli da "vaskrsavaju" na aukcijama, bibliotekama i muzejskim zbirkama u Hrvatskoj, Mađarskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, a poslednji je otkriven na Univerzitetu Harvard u SAD.

Put srpskih srednjovekovnih knjiga i povelja do tih institucija je maglovit, ali se u korenu svake od tih priča nalazi nemački, austrougarski ili bugarski oficir koji je tokom okupacije od 1915. do 1918. bio uključen u sistematsku pljačku srpske baštine. Da blago Narodne biblioteke nije stradalo u plamenu, otkriveno je 1933. kada su nemački knjižari ponudili na prodaju Prizrenski prepis Dušanovog zakonika. On se nalazio među dragocenostima koje su 1914. evakuisane iz Beograda.

Samo dan pošto je baron Gizl 23. jula 1914. predao austrougarski ultimatum, ministar prosvete LJubomir Jovanović je naredio Jovanu Tomiću, upravniku Narodne biblioteke, da najvrednije rukopise i knjige spakuje i odnese na železničku stanicu. Vlada se spremala za evakuaciju u Niš, a sa njom je trebalo da krenu i najveće dragocenosti arhiva, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja.

Tomić je povelje i knjige spakovao u dva sanduka sa oznakama "N. B. 1" i "N. B. 2" i oni su utovareni u vagon broj N 6639, sa arhivom Ministarstva inostranih dela. On je trebalo da krene u Niš, ali se uopšte ne zna gde je završio.

Prizrenski prepis Dušanovog zakonika ukazao da srpsko blago nije uništeno

Po nekim izveštajima viđen je u Kragujevcu, gde je 1914. smeštena Vrhovna komanda sa regentom Aleksandrom. Po nemačkim navodima, vagon je zapaljen u Kruševcu 1915. i u njemu su izgoreli dragoceni rukopisi, isti oni koje su kasnije prodavali nemački antikvari! Sačuvana je poverljiva naredba ministra provete Jovanovića od 31. oktobra 1914. kojom je naredio niškom Duhovnom sudu da obezbedi prostor u manastiru Svetog Stefana kod Aleksinca, gde će biti donete na čuvanje retkosti Narodnog muzeja i Narodne biblioteke. U naredbi ne piše koja je polazna tačka transporta sa blagom. Prema podacima istoričara LJubomira Durkovića Jakšića, prilikom povlačenja 1915. neki vagoni sa dragocenim arhivima, knjigama i predmetima zaustavljeni su u Kosovskoj Mitrovici i opljačkani.

Na istom terenu je boravio pre rata, britanski sakupljač antikviteta i obaveštajac ser Artur Čester Biti. Isti kolekcionar je posle rata upravljao britanskom rudarskom kompanijom koja je eksploatisala rudnike "Trepče". U njegovoj neverovatno bogatoj zbirci u Dablinu otkrivene su četiri srpske knjige opljačkane iz Narodne biblioteke, među kojima i remek-delo, Nikoljsko jevanđelje. Istraživači su ipak utvrdili da su neke od njih prodavali ugledni nemački antikvari.

Beogradski parimejnik, skrivan u Nemačkoj do 1970. godine

Veliki srpski istoričar Vladimir Ćorović je 1933, odmah posle otkrića ukradenog Dušanovog zakonika u Nemačkoj, obavestio ministra prosvete da ima podatke i o ostalim nestalim dragocenostima. NJemu se obratio arhitekta Štaudinger, Jugosloven nemačkog porekla, i izvestio ga da profesor Grinental sa Univerziteta u Breslavi, "zna za učesnike u krađi ne samo jednog rukopisa, nego celog sanduka sa 38 rukopisa i da zna sigurno gde se oni nalaze". Upravo iz tog sanduka Narodne biblioteke je poticao Prizrenski prepis Dušanovog zakonika.

Ministarstvo prosvete je uputilo zahtev Ministarstvu inostranih poslova da ispita stvar, ali je ova jugoslovenska institucija to izbegavala. To više nije bilo moguće kada je Ćoroviću kao dokaz priložio i Grinentalovo pismo koje je potvrđivalo da je bio zadužen za skrivanje srpskih rukopisa ukradenih u ratu.

Dovoljsko jevađelje iz srpske Narodne biblioteke od 1915. do 1966. bilo u Zagrebu

Jugoslovensko poslanstvo u Berlinu dobilo je 12. aprila 1934. odgovor od nemačkog ministarstva spoljnih poslova: "Istraga koju su sprovele unutrašnje nadležne vlasti nije pružila dokaze o tome da je sadržina, za vreme rata nestalog sanduka sa 38 rukopisa iz beogradske Narodne biblioteke dospela u Nemačku. Po iskazu jednog očevica mora se, nažalost, pre verovati da su rukopisi, sa izuzetkom tzv. Prizrenskog prepisa Zakonika cara Dušana, koji je, kao što je poznato, spasen propali u borbama kod Kruševca."

Ovaj izveštaj je demantovao holandski slavista, prof. dr Kristijan Alfons van den Berk, koji je u Nemačkoj otkrio deset srpskih srednjovekovnih rukopisnih knjiga i jednu povelju iz stare zbirke Narodne biblioteke koje su nestale u Velikom ratu. Tadašnje zapadnonemačke vlasti su odbile da vrate ono što su njihovi prethodnici pokrali, pokazujući nesumnjiv kontinuitet u odnosu prema Srbima. Zato je vlada SR Srbije 1970. po visokoj ceni morala da otkupi nacionalno blago i vratila ga u Narodnu biblioteku Srbije, gde se i danas nalazi.

Nikoljsko jevanđelje je, neznano kako, završilo u Dablinu

NOVINE SE HVALILE PLJAČKAMA

PLJAČKA srpske baštine tokom Velikog rata uopšte nije skrivana, već naprotiv, o njoj su tokom rata sa ponosom pisale bečke, peštanske i sofijske novine. Tipičan je izveštaj iz manastira Visoki Dečani, gde je tokom povlačenja ostavljen deo vrednih arhiva, knjiga i muzejskih predmeta.

"Pešti hirlap" od 3. avgusta 1915. izveštava: "U manastiru Dečanima naišli su na blago u vrednosti od više miliona... U katakombama i riznicama našli su retko drago kamenje, srebrom i zlatom izvezene odežde, plaštanice, srebrne i zlatne putire, pehar, ćirilicom pisano Sveto pismo, stare pisane spise, sve same uspomene istorije Srpske crkve i naroda. Vrednost blaga iznosi više miliona kruna i na vest o otkriću otputovali su bečki arheolozi da prouče nađene stvari."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)