DRŽAVA IZNEVERENIH OČEKIVANJA: Jugoslavijom su najnezadovoljniji bili oni narodi koji su od nje najviše dobili

I. M.

22. 12. 2020. u 17:14

ДРЖАВА ИЗНЕВЕРЕНИХ ОЧЕКИВАЊА: Југославијом су најнезадовољнији били они народи који су од ње највише добили

Fotografije: dokumentacije "Novosti", "Borbe", Tanjuga, i "Vikipedije".Arhiva "Književnih novina", SANU i privatna arhiva Žane Perišić

PRVOG decembra 1918. godine, na mapi Evrope, ucrtana je jedna nova država. Kako će se pokazati za sedam i po decenija, nacionalne grupe koje su u nju ušle (ili su se u njoj, vremenom, formirale) samo su dobijale.

Istoričari, teoretičari društva i države, uglavnom su bili saglasni u oceni da je reč o progresivnom činu.

Formiranje nove države na Balkanu, kako svedoče istoričari, podsticano je višedecenijskim negovanjem jugoslovenske ideje, shvatanjem prema kojem krupne sličnosti meću narodnim grupama Južnih Slovena treba da rezultiraju i grupnim portretom unutar zajedničkog rama.

Jugoslavija je nastala ujedinjavanjem južnoslovenskih, odnosno balkanskih pokrajina podeljenih izmeću dva carstva, turskog i austrougarskog, i dveju slobodnih država. Sasvim potrošeni istorijski kapaciteti dva polufeudalna i birokratizovana carstva, na jednoj strani, nacionalnooslobodilačke energije i istorijski, politički, ekonomski i državni polet Srbije, na drugoj strani, učinili su da se 1. decembar, Dan ujedinjenja, shvati kao prirodan rezultat stogodišnjih težnji Južnih Slovena.

Ipak, pokazalo se i pokazivaće se, tokom istorije, da je ideja o sličnosti jaka samo toliko da se labavo održi ram, a da su razlike do te mere moćne - da će se, sem u retkim trenucima, na grupnom portretu videti uglavnom okrenuta leđa njegovih protagonista. Ili, drugim rečima, čak i ideja o sličnosti, do krajnjih granica nagrizana je praksom svakodnevne nesloge i nestabilnosti. Ta diskrepancija izmeću rama i stvarne slike donela je i tragične godine u jugoslovenskoj istoriji.

U želji da objektivno i kritički doprinese gledanju na poslednje godine jugoslovenske agonije, "Novosti" će u tri naredna dodatka preneti razgovor koji je organizovalo 1988. godine uredništvo "Književnih novina", iz kojeg će se videti sav besmisao optužbi koje stižu iz razbratskih republika, ali i iz dobrog dela civilizovanog sveta, da su srpski intektualci bili međaš i inspiratori raspada ove zemnje.

U razgovoru održanom 8. novembra 1988. godine učestvovali su: Milorad Ekmečić, Vlado Strugar, Čedomir Popov, Dobrica Ćosić, Andrej Mitrović, Slobodan Selenić, Mihailo Marković, Kosta Mihailović, Branko Petranović i Jovan Deretić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Srbijo Zuta kuco

22.12.2020. 17:27

Srpska revolucija (od 1804. do 1835.) koja je kulminirala donosenjem Sretenjskog ustava i uspostavljanjem moderne drzave sa podelom na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku vlast i ukidanjem feudalizma bila je uzor ne samo ostatku Ilira na Balkanu vec i sire. Zato su feudalne imperije na izdisaju: Austrija, Turska pa cak i Rusija vrsile pritisak da se ukine Sretenjski ustav i u tome uspele. Inspirisani Srpskom revolucijom - (Leopold fon Ranke Die Serbische Revolution prvi daje to ime Prvom i Drugom srpskom ustanku) Srbi koji zive u Austriji osnivaju 1826. Maticu srpsku. Odgovor Austrije je osnivanje Matice ilirske 1842. Austrija je time zelela osujetiti plan austrijskih Srba da se ujedine sa Knezevinom Srbijom i putem Ilirskog pokreta prosiriti Austriju na citav Balkan (ukljucujuci i Srbiju). Drugim recima, prosiriti se na teritorije koje je umiruca feudalna Turska polako ali sigurno gubila. Sledeci korak Austrije je bio Becki knjizevni dogovor potpisan 1850. Inicijator rada na terminologiji je bio Franc Miklošič, carski bibliotekar i poslanik u skupštini Carevine. Putem stvaranja zajednickog knjizevnog jezika Austrougarska je zelela da ujedini Ilire i prisajedini Monarhiji ali onim "hrvatskog ili srpskog jezika" ostavila mogucnost kasnije podele. Podvala je u tome sto Hrvati imaju svoj jezik (cakavski) ali se za knjizevni hrvatski uzima ijekavska varijanta ilirskog jezika. Sledi novi pokusaj Austrije ujedinjenja i prisajedinjenja Ilira Austriji. Josip Juraj Strosmajer u Zagrebu 1866. osniva Jugoslavensku akademiju znanosti i umjetnosti. U to vreme Austrija najednom Albance proglasava Ilirima! Medju istocnim Ilirima ideja nije dobro primljena pa Matica ilirska 1874., naziv menja u Matica hrvatska. Od tog momenta Austrougarska igra na ujedinjenje Ilira posredstvom Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti i kao plan B (ukoliko ne uspe u ujedinjenu pod Austrougarskom) cepanja ilirskog korpusa tako da sto veci deo pripadne Austrougarskoj (Velika Hrvatska). Dokaz austrougarskih prljavih igara je okupacija BiH 1878. i uvodjenje termina "Bosanac" kojim se od muslimana zeli stvoriti nacija radi dalje podele medju Ilirima. 1908. Austrougarska ide korak dalje i anektira BiH. Jugoslovenska akademija znanosti i umetnosti 1941. u NDH postaje Hrvatska akademija znanosti i umetnosti da bi pod srbozderom Brozom 1947. opet postala Jugoslovenska akademija znanosti i umetnosti (sto pokazuje konstantni pokusaj latinizacije i podvodjenje Srbije pod uticaj Zapada). Posto ni taj pokusaj nije uspeo 1991. opet postaje Hrvatska akademija znanosti i umetnostiu u ponovo ozivljenoj NDH. Konsekventno nestaje hrvatskosrpski jezik i postaje hrvatski. Daljoj fragmentaciji ilirskog prostora doprinosi formiranje banana drzavica sa svojim "bosnjackim" i "crnogorskim" jezikom. Plan Austrougarske da se onemoguci nastajanje jake ilirske drzave na jugu je uspesno priveden kraju.