S "BUBAMAROM" DRUGUJE I U OSMOJ DECENIJI: Stanislav Karasi, legendarni golgeter crvene zvezde i danas često na terenu

Šćepan MAROVIĆ

05. 11. 2020. u 17:17

С БУБАМАРОМ ДРУГУЈЕ И У ОСМОЈ ДЕЦЕНИЈИ: Станислав Караси, легендарни голгетер црвене звезде и данас често на терену

Foto I. Marinković

SAMO jedan potpis ga je još kao golobradog momčića delio od pristupnice Partizanu, ali je, ipak, kasnije postao legenda ljutog rivala - Crvene zvezde. U svoje vreme poštovan i cenjen na stadionima od Jugoslavije do Francuske, danas je neopravdano i bez razloga zapostavljen.

Strelac je čuvenog gola za državni tim protiv Grčke 1973. godine u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, a po mnogima, ipak, nedovoljno nagrađivan za sve pređašnje uspehe.

Stanislav Karasi, virtuoz najvažnije sporedne stvari na svetu, iako je pregurao 74 leta, dnevno biciklom pređe 30 do 40 kilometara, a do pojave virusa korona bio je učesnik brojnih veteranskih nadmetanja. NJegovo ime, kao velikana ove prelepe igre, ostaće upisano u mnogim sportskim bukvarima i čitankama.

- U vreme mog detinjstva postojala je samo jedna asfaltirana ulica na celom Banovom brdu.

Drugari i ja uzmemo dve cigle, pa napravimo goliće i tako "pikamo" fudbal dok sunce ne zađe - počinje Stane svoju ispovest za "Novosti". - Igrao sam uglavnom sa starijim klincima iz kraja i jednog dana se pojavio Stevan Fridl, čovek koji je svu decu sa ulice odveo na stadion Čukaričkog, obećavši nam posle treninga sendvič i čašu jogurta.

NESUGLASICE SA ZVEZDOM

KADA je Zvezda htela da ga pošalje na pozajmicu sa napunjenih 18 godina, nije pristao na to, već je raskinuo ugovor. Otišao je autobusom u Borovo, gde je proveo naredne tri godine. Doduše, za to vreme odslužio je i vojsku. Iako su interesovanje za njega pokazali Hajduk, Dinamo i Vojvodina, jedan dolazak Miljana Miljanića u Borovo promenio je planove, pa se Karasi vratio u Zvezdu, posle mnogo bolje finansijske ponude od pređašnje.

Posle žongliranja na centru terena u poluvremenu prijateljskog meča između BASK-a i Crvene zvezde, a posredstvom tadašnjeg trenera Rumuna Popeskua, fudbalske struje su ga odvele na probu u omladinsku školu Partizana. Tu je pokazao neverovatno umeće sa loptom, ali pravu priliku i potpisivanje tadašnje pristupnice za Humsku 1 nije dočekao.

- Posle razočaravajućih vesti koje su mi saopštili tadašnji čelnici crno-belih, kako za mene mesta nema, zalupio sam vrata i samo izustio: "Zapamtite, jednog dana ću vam napraviti haos" - priseća se Karasi. - Veliku zahvalnost za dolazak u Zvezdu dugujem Miljanu Miljaniću, koji mi je bio kao drugi otac, i više od toga. U crveno-belom dresu proveo sam najbolje igračke dane, afirmisao se kao ličnost i fudbaler.

U dresu najvećeg srpskog kluba odigrao je 334 utakmice i postigao 118 golova, što ga je stavilo na sedmo mesto večne liste strelaca. Sa crveno-belima je tri puta bio prvak Jugoslavije, osvojio dva kupa, a igrao je i čuveno polufinale Kupa šampiona 1971. protiv grčkog Panatinaikosa.

CENJEN U FRANCUSKOJ

KOLIKO je poštovan i cenjen u Francuskoj, pokazao je poziv koji su mu uputili čelnici FK Lil, za koji je igrao od 1974. do 1977. godine. Pozvan je da pre deset godina prisustvuje otvaranju novog stadiona, a izveo je i početni udarac. Pošto su domaćini na poluvremenu utakmice gubili 2:1, jedan od Karasijevih saigrača iz tog vremena šapnuo je predsedniku kluba: "Dajte ovom čoveku da obuje kopačke i šorts, pa ga pustite da pokaže šta ume". Nakon toga se ložom prolio gromoglasan aplauz.

Sada, kada se vraćaju stare slike i sabiraju brojni utisci iz prošlih vremena, Karasi ističe zajedništvo i slogu, ali i mnogo veće poštovanje među bivšim igračkim veličinama, od one koja se danas viđa. Znalo se ko je ko u hijerarhiji i sve je bilo kao "u vinklu".

- Kao mladi momci, jedva smo čekali da Dragoslav Šekularac dođe na trening da bismo ga videli, a utrkivanje ko će mu odneti torbu u svlačionicu bilo je neverovatno - govori vrsni golgeter. - Današnji klinci koji treniraju fudbal neće ni da se jave, a kamoli nešto više.

Staneta ljudi i danas prepoznaju na ulici, stanu da se slikaju, da razmene koju rečenicu.

Sećam se kada je skoro vozač autobusa, koji je bio dupke pun, zaustavio vozilo na pešačkom prelazu, digao ručnu, i izašao da me zagrli. Kada su mu putnici tražili da uđe jer žure put grada, samo se okrenuo i rekao: "Pa, znate li vi ko je ovo? Veliki Stane Karasi!"

Penzionerski dani Zvezdinog veterana prolaze, a gde bi drugo, nego na stadionu na kom je stekao oreol fudbalskog božanstva, gde druguje sa zvezdašima i bivšim saigračima. U kakvoj je formi Zvezdina legenda, dočarava podatak da je u odnosu na igračke dane teži svega dva kilograma.

- Sa unukom Tiom provodim dosta vremena, volim da ga odvedem u šetnju ili na Adu Ciganliju - vedrog duha priča bivši igrač sredine terena. - Do izbijanja pandemije igrao sam utakmice kao veteran crveno-belih, održavao kondiciju i dobru formu. Sport pratim i dalje, gledam utakmice Zvezde, Partizana, Rada, Čukaričkog, šta god stignem. Takođe sam i delegat u Fudbalskom savezu Srbije za Sueprligu i Prvu ligu, pa sam često na terenima širom zemlje.

Vrsni golgeter je na kraju dao nekoliko vrednih smernica današnjoj omladini, ali i svojim vršnjacima.

- Današnji klinci žele sve i odmah, a svaki uspeh iziskuje mnogo truda i napora - napominje Karasi. - Ništa ne dolazi preko noći, za sve su potrebni veliko odricanje, trud i mukotrpan rad.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)