"SVI SADA SLIKAJU, MALO KO SE BAVI GRAĐOM": Objektivu Jovana Šurdilovića nisu promakle ni holivudske zvezde Elizabet Tejlor i Ričard Barton

D.Alihodžić

10. 09. 2020. u 14:15

VIŠE od 65 godina ovaj fotograf beleži značajne događaje u Nišu, a nisu mu promakli nijedni Filmski susreti

СВИ САДА СЛИКАЈУ, МАЛО КО СЕ БАВИ ГРАЂОМ: Објективу Јована Шурдиловића нису промакле ни холивудске звезде Елизабет Тејлор и Ричард Бартон

Foto D.Alihodžić

JOVAN je četvrta generacija Šurdilovića rođenih u Nišu. Za njega je Niš njegovo dvorište i ne postoji nijedan kutak u gradu koji mu je nepoznat. Za to je najzaslužniji foto-objektiv, s kojim se druži već šest i po decenija. I ne namerava da se na tom polju penzioniše. Naprotiv, uveliko priprema izložbu posvećenu pirotskom selu Gostuša, nadaleko proslavljenom po kamenim kućama, čiju lepotu je ovaj niški fotograf prepoznao još pre više od 10 godina, kada je ono bilo potpuno zaboravljeno i nepoznato.

Od prve naslovnice u niškim "Narodnim novinama" profesionalni put ga je usmerio ka najtiražnijem dnevnom listu "Večernjnim novostima". Iz ovdašnjeg dopisništva je kao honorarni saradnik za tri decenije poslao nebrojeno fotografija koje su obeležile jedno vreme u svim oblastima života.

- Svi sada slikaju, ali malo ko se bavi građom - veli Šurdilović. - Evo, recimo, trenutno se renovira Tvrđavski most u centru Niša, a ja imam fotografije kako je on izgledao pre 60, pre 30 godina i čekam da završe sređivanje kako bih kompletirao taj detalj grada. To je moj pristup fotografiji, da ona ne bude samo ilustracija nekog dnevnog događaja nego da ima istorijsku vrednost.

Bez Jovanovog objektiva godinama unazad nije se mogao zamisliti nijedan kulturni, politički ili sportski događaj. Svojim foto-aparatom zabeležio je ne samo osnivanje, već i sve Filmske susrete u Nišu.

- Od prvog dana sam bio sa ljudima koji su voleli film i koji su znali šta hoće. Pored ostalog, u Pionirskom domu sam radio tada sa decom na snimanju kamerom i fotoaparatom, dve godine sam bio na letnjoj filmskoj školi u Hrvatskoj, dosta sam drugovao sa Stankom Tasićem, tu je bio i Kosta Carina.

U RIM PUTOVAO VESPOM

Šurdilović je oduvek bio nemirnog i istraživačkog duha i u novinarstvu je uspeo da se ostvari iako je studirao geografiju i istoriju i čitav radni vek proveo u Zavodu za zaštitu spomenika.

- Sa bratom sam putovao do Rima i to vespom što je pre 60 godina bio pravi podvig. Kupili smo je u Trstu i onda pravac Rim i Firenca - priseća se naš sagovornik.

Te godine se, pošto je srpski film i pored dosta dobrih ostvarenja prošao veoma loše na Pulskom festivalu, u Nišu pravi fizionomija Filmskih susreta. Kosta Carina je tada rekao da napravimo nešto što ne postoji nigde u svetu. Festival filma, ali festival koji je posvećen glumcima.

Od samog početka verovao je Šurdilović u Filmske susrete, verovao je da će da traju, što ga je dodatno motivisalo i da ih učinim večnim.

- Festival je, nažalost, izgubio sve ono što ga je činilo posebnim i kao neko ko je učestvovao u njegovom stvaranju mogu da kažem da i ne treba da postoji. Osnovna ideja je bila da se poštuju glumci i publika, to je srž Filmskih susreta. Toga danas nema. Kasni se sa projekcijama, pa publika osvane na Letnjoj pozornici, a glumci se pojave u bermudama da im se poklone. Za mene je to neprihvatljivo - ogorčen je Šurdilović.

Objektivu ovog Nišlije nisu promakle ni holivudske zvezde Elizabet Tejlor i Ričard Barton, koji su šezdesetih godina bili gosti u Nišu.

- Svaka fotografija na kojoj je detalj sa Filmskih susreta ili neko od glumaca, ne delim ih na velike i male, mi je draga na svoj način. Ne mogu posebno nikoga da izdvojim, osim Smokija, jer njega volim i kao Nišliju i kao čoveka koji je mnogo učinio za ovaj festival. Svakako da je značajna fotografija na kojoj je Ita Rina u Nišu, prva naša velika holivudska glumica, a onda Šerbedžija, Fabijan Šovagović, Smoki, Dragan Nikolić, Milena Dravić... Svi su mi oni dragi i nikada nisam doživeo da neko nije želeo da ga fotografišem - priča ovaj vremešni Nišlija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)